Трошила сам срце своје без милости на другарство, на страсти, на песме. С нама је готово. Мили мој, опрости! Бол ми постаје сваким даном већа. Па ипак, све је то, у суштини  – срећа. И то што ме туга пече као  жар. што зазирући од нових несрећа, на сваку негодујем сенку и кошмар, што се