Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: “Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам“. Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје