Блог Зорана Милошевића
Живот Милоша С. Милојевића просечном човеку делује, у најмању руку нереално и зато не треба да нас чуди што је толико оспораван. Међу поштоваоцима његовог дела је уврежено мишљење да је оспораван искључиво због тадашњих (а и садашњих) политичких циљева великих сила на Балкану, али уверен сам да је у питању била и она исконска
Милош С. Милојевић је био истраживач, говорио је чак 17 језика , историчар, хроничар, путописац и ратник, који је живео у деветнаестом веку, и који је оставио на хиљаде страница рукописа о историји Срба, којима се изгубио траг. Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци
Помоз’, Боже, јаднијем Србима да се одупру не само бројним белосветским непријатељима жељних цивилизацијских вредности настајалих у Србству, већ и непријатељима у „домаћој радиности“, те да своју кућу насред пута очувају, у складу с оним што је 2008. године „обећао“ амерички новинар и књижевник Дејвид Бајндер (1931):“НАТО би могао да потраје још неко време, Европска
У данашњем броју дневног листа „КУРИР“ (https://www.kurir.rs/), на насловној страници и страни 4, из пера новинара ЉУБОМИРА РАДАНОВА (рубрика култура) и СИЛВИЈЕ СЛАМНИГ (рубрика друштво), нападнути су лик и дело академика МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА (у овој години се обележава 180. годишњица његовог рођења), команданта добровољачких одреда у ратовима за ослобођење и независност Србије 1876/78. године
О Милошу С. Милојевићу у Парламенту Републике Србије, 22. јануар 2020. Део говора самосталног народног посланика проф. др Миладина Шеварлића о Милошу С. Милојевићу и одговор министра Младена Шарчевића, 22. јануар 2020. ИЗВОР: Удружење Милош Милојевић
„Недавни Апел групе наводно просветних и културних радника против србске историје, против Милоша Милојевића и Јована Деретића, показао је екстремно ружну слику наше стварности. Траже да се не промовишу дела великог србског научника, витеза, хероја Милоша Милојевића. Чини ми посебну част што су и мене ставили за одстрел поред великог Милојевића. Стварни циљ на њиховом
Процес арбанизовања србског света био је дуготрајан, тако да су србска села, или делови појединих села, нарочито према Маћедонији, дуго успевала да одрже своју националну и верску припадност. На почетку 15. века, многа села у скадарској области била су измешана, а било је села и чисто арбанашких и чисто „словенских“; становништво неких села припадало је
Генерације наших ђака, па тако и писац ових редова, већ у основној школи прво што науче о пореклу свог народа је то да су се наши преци тзв. Стари Словени доселили на Балкан у 6. и 7. веку, са територија иза планинског венца Карпата и након досељавања покорили староседелачко становништво тзв. Илире, Трачане, Хелене, Романе…
Истина иза застора Студирајући на Царском универзитету у Москви, имао је увид у врхунске студије руске историјске, етнолошке и археолошке науке, које ће га својим открићима дубоко заинтересовати за древну прошлост словенских народа и довести под организовани удар поборника германске историјске школе у Србији. По повратку у отаџбину, иако без правог научног саговорника и опкољен
Зоран Милошевић – Свечана академија „Милош С. Милојевић“ , шабац 22.10. 2019. ИЗВОР: Удружење Милош Милојевић
ИЗВОР: http://macva.info/shrumfstaticna-izlozba-likovne-umetnice-olivere-lole-adzic-u-crnoj-bari/
За оне који желе да купе књигу обезбеђен је попуст, а моћи ће се узети и друга издања, под истим условима .