Анализе

Дан републикарности БиХ у склопу Југославије

  • Данас су поводом 25. новебра положени вијенци и цвијеће на споменик “Вјечна ватра” у Сарајеву.
  • Интересантно је да обиљежавање овог празника, конституисања СР БиХ, не као самосталног ентитета, него као само једног од шест у склопу Југославије, највише заговарају у ствари разбијачи Југославије.
  • Неправилно је овај празник називати “Даном државности”, јер БиХ тада није постала држава, него само једна од шест југославенских република, па овај дан је правилније звати “Дан репуликарности”.

Ко је заборавио да га подсјетим да је спроведена противуставна сецесија од Југославије од стране Хрвата и Муслимана, против воље Срба који су хтјели остати и у крњој Југославији. Није Милошевић повео нити Словенију, нити Хрватску нити БиХ у сецесију. Ево вам на увид листић са референдума:

Да се подсјетимо у грубо наше блиске прошлости. Краљевина Југославија је настала од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и била је подијељена на бановине. Дакле у њој није постојала нити Босна и Херцеговина нити Србија нити Црна гора нити остале републике. Агресијом Њемачке са сјевера и Италије са југа, Југославија је разбијена и подјељена на два дијела, приморски дио Југославије су отели Италијани, а континентални дио Нијемци. Након окупације од ентитета се спомињу само Србија, НД Хрватска и НД Црна гора. Србија је била под војном управом Њемачке, а НД Хрватска и НД Црна гора су биле независне државе само у имену, пошто су и тим ентитетима у ствари управљали окупатори.

И ко зна колико би се чекало на самоослобађање југославенског простора, да окупатор сам од себе схвати да треба да напусти овај простор у склопу свјетског процеса, да се на сцени нису појавили ослободиоци. И њима је посвећен овај споменик на којем јасно пише ко је ослободио Сарајево. Нема спомена Бошњака, тако да се поставља питање у којој су они војсци тада били, када нису међу ослободиоцима. А они у ствари сада највише инсистирају да баштине ослободилачку традицију.

Још од понеких закључака који се намећу читајући овај текст на споменику је да у ослобађању Сарајева није учествовала Стаљинова Црвена Армија која је ослобађала Београд, нити је учествовала ни Рузвелтова ни Черчилова Англо-Америчка војска. Све сами домаћи живаљ.

То што се у тексту спомињу разне бригаде са националним предзнаком може да збуни неуку или површну особу, јер је истина да су то у ствари све били у највећој мјери Срби. Није ово моја одокативна процјена, него су то Титове ријечи. Он је сам лично рекао да су у његовој војсци у ствари најбројнији били Срби.

Докле је дошао овај наш безсмисао, ослободиоци ових територија од њемачко-италијанске окупације, Срби, су сада проглашени агресорима, а проглашавају их они који нису ни учествовали у ослобађању од окупације, сви видимо да их нема на списку ослободилаца.

Припремајући се за писање овог текста сам се увјерио по ко зна који пут да су Срби у ствари сами себи највећи непријатељи.  Уредници србске Википедије, су као и Бошњаци, такође прогласили Србе за агресоре који су направили опсаду свог града. Примјетан је ијекавски наслов, а на екавском је убачена реченица која говори о “опсади”, дакле неко из Србије је поборник идеје да су Срби агресори на своје градове и територије.

А за плин су додатно слагали. Цијело Сарајево је у највећој мјери имало плин сво вријеме рата, па је “Вјечни пламен” могао горјети. Није његово гашење било узроковано недостатком горива у трагичном сукобу, како Дејтонски мировни споразум карактерише овај наш рат.

Душко Бошковић, дописник из Сарајева

Подели: