Анализе

ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА СРПСКЕ ЗА ЋИРИЛИЦУ СУШТИНСКИ КОРИСНА, АЛИ ИМ ЈЕ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ УКИДАЊА НЕУСТАВНОГ ЗАКОНА О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЦИ СКРОЗ БУДАЛАСТО[1]

  • Било би корисно да и Уставни суд Србије преиспита тај неуставан и апсурдан  закон и да се он укине и у Србији, па да се питање српског писма и у српском језику реши по Члану 10. Устава Србије и тиме се и Срби укључе у породицу свих европских народа који су сви на исти начин решили питање својих писама у својим језицима, то јест у једнопис/м/у

ПИШЕ: Драгољуб Збиљић

Образложење укидања Закона о ћирилици како је предочено, аматерско је, незналачко и будаласто. Али је укидање тог још будаластијег неуставног и апсурдног закона у суштини проћириличко и корисно. Јер, тај  је закон својом суштином учинио највеће зло ћирилици у досадашњем делу 21. века.

Било би јако добро да и у Србији Уставни суд укине тај исти закон јер је он толико лош, несрећан, нефункционалан и некористан за враћање Срба ћирилици у Србији, да је то велико чудо како се такав закон могао уопште тако написати и усвојити.

Наравно, да је Уставни суд Републике Српске био мудар и добронамеран, он би исписао савет – поуку властима и лингвистима да такав (али и било какав) закон о матичном писму готово нико у свету не доноси. Углавном, сви решавају питање свога писма у свом језику тако што лингвисти нормирају свом језик на свом (једном) писму и то је једина нормална гаранција за живот свога писма у свом језику. Српски лингвисти су једини и данас нормирали свој језик на два писма (свом и туђем) по правилима српске сербокроатистике из времена Југославије и комуниста, власт се томе није супротставила, народ је и даље слуђен српским уникатним „богатством двоазбучја“, а онда је, из дневно-политичке користи, хтела да лажно заштити ћирилицу, учинила је то на неуобичајен и у Европи недозвољен и непримењен у пракси начин. Правници су у Уставном суду Српске, вероватно, видели да је такав закон уставно скроз фаличан, али – пошто је лингвистички скроз неук, тај Уставни суд Српске исписао је образложење укидања тог неуставног закона по правилима српске лингвистике сербокроатистике и југословенске атисрбистике.

Било би веома корисно да и Уставном суду Србије неко предложи уставно преиспитивање тог закона па би и Уставни суд Србије, ако је иоле нормалан, морао укинути тај стварно неуставан закон. То је једини начин да се српски лингвисти и власт опамете па да се и у Србији и у српском језику нормално реши питање писма нормирањем српског језика у (ћириличком) једноазбучју, што је једини и предуслов и услов да се Срби врате свом писму у свом језику, а да латиничко писмо, као и друга писма Срби користе када је реч о страним језицима. Наравно, за Србе је увек  корисно да знају и хрватску латиницу да би могли да читају текстове на хрватском, босанском/бошњачком и црногорском (преименованим српским) језиком. Али, ниједни други лингвисти не нормирају своје језике на више писама, па да онда неуставно и лажно, тобож, фаворизују своје писмо некаквим законом.

Ми смо (и) на овом сајту довољно писали о апсолутној неуставности и апсурдности усвојеног закона и обавезали смо се да ћемо се самоизложити пљувању од народа пред Скупштином Србије ако тај усвојени закон побољша проценат употребе ћирилице у Србији макар за десет процената,  па ћирилице после тог закона буде макар 20 одсто уместо данашњих десетак процената у српској јавности.

Саветовали смо власт да никако не усваја такав будаласт и неуставан закон, него да Скупштина усвоји само декларацију о обавези државних органа и српских лингвистичких институција да примене доследно исправну уставну обавезу из става првог Члана 10. Устава Србије, који је народ изгласао 2006. године на референдуму за Устав Србије. И уместо да се за то одлуче по својој уставној обавези и лингвисти и власт, власт је одлучила да лажно заштити ћирилицу непотребним, неуставним и апсолутно доказано апсурдним члановима апсурдног закона од 15. септембра 2021. године, па још с одложеном применом за шест месеци.

[1]Видети на интернету о укидању Закона о српском језику и ћирилици у Уставном суду Српске под насловом „Ustavni sud RS-a: Zakonom o ćirilici povrijeđeni nacionalni interesi Bošnjaka i Hrvata”.

Подели: