Анализе

Мека моћ Великог Турана

Планови који далеко превазилазе оквире регионалне хегемоније

  

АУТОР: Артјом ИГНАТЈЕВ

 Турска је на међународни дневни ред изашла на највишем могућем нивоу и то у више праваца: европском, балканском, блискоисточном, арапском, кавкаском, централноазијском, авганистанском, кинеском и афричком.

Афрички правац. Чак и најскромнији афрички правац у пантурским иницијативама даје повода архитектима „Великог Турана” да дају бучне изјаве: „Судбина човечанства не може и не треба да буде препуштена на милост и немилост неколицини земаља победница у Другом светском рату. Немогуће је мислити да ће архитектура глобалне безбедности остати иста док се свет мења, мења се скоро свака сфера живота, а дипломатија, трговина, међународни односи пролазе кроз корените трансформације“ (Ердоганове речи, изговорене током посете Африка).

Из Анкаре се шире и следеће изјаве: „Турска зна да је Африка обогатила цео свет својом историјом, културом и народима и зна за огроман потенцијал Африке у свим сферама. Све народе Африке видимо као наше пријатеље без икакве дискриминације и све их прихватамо с љубављу. Ово је један од елемената меке моћи пантурског пројекта. Тако се освајају срца Африканаца и тако се припремају за Форум Турска-Африка, који ће се одржати од 17. до 18. децембра у Истанбулу.

Један од проводника меке моћи „Великог Турана” је званична државна институција Diyanet Işleri Başkanlığı. Дијанет је „меко“ присутан скоро свуда у свету, али Европа заузима посебно место у његовом идеолошком раду. Нарочито Балкан.

Балкански правац. У Албанији, Босни и Херцеговини и отетом Косову и Метохији од Србије, рад Анкаре се углавном фокусира на стварање исламских институција. „Џамије су наше касарне, куполе су наши шлемови, минарети су наши бајонети, верници су наши војници“, завештао је својевремено идеолог пантурцизма Зија Гокалп (1876-1924). Платформа преко које исламисти спроводе своје пројекте, у виду програма „Градови побратими“, покренута је 2006. године. До 2015. године, 215 градова из Турске је изградило преко сто џамија уз организацију верских курсева у 230 братских градова, од којих је скоро трећина (66) на Балкану. Пре три године, скандал је покренуо пројекат Diyanet Işleri Başkanlığı вредан 40 милиона долара за изградњу џамије на Космету. Нешто раније завршена је изградња џамије у Тирани (највеће на Балкану). Чак је и у православној Црној Гори поглавар Дијанета успео да обећа да ће изградити још џамија и пренео поздраве „султана” Ердогана „браћи и сестрама”.

Diyanet Işleri Başkanlığı активно финансира и издаваштво на Балкану, објављује исламску књижевност на бугарском, „босанском“ и албанском језику. Новац уложен у идеолошки рад и изградњу џамија на овај или онај начин говори о демонстрацији „турске супериорности“ на Балкану – не само верске, већ и политичке.

Ердоган отвара џамију у Сарајеву, августа 2021. године. Фото: independentpress

Европски правац. Мађарска игра посебну улогу у пантурском пројекту. У митологији „Великог Турана“ Мађари су Турци, један од степских народа, додуше не са турским, већ са угрофинским језиком. Као чланица НАТО-а и ЕУ, Мађарска је посматрач у Турском савету (преименованом у Организацију турских држава на самиту 12. новембра у Истанбулу). Један од инструмената меке моћи у земљи је турска агенција ТИКА. Заједно са фондацијом „Мађарска-Туран“ финансира Велики Курултаис (скупштину – прим. прев.) турских народа која се одржава у Мађарској. Први такав Курултај организован је 2007. године у Казахстану.

Од 2014. године ТИКА је реализовала преко 60 пројеката у Мађарској који покривају социо-културну сарадњу и иницијативе у области образовања и здравства. Један од врхунаца турске меке моћи је подршка угроженом становништву. На пример, у Мађарској Турци помажу деци са сметњама у развоју.

Пре три године, у знак турско-мађарског пријатељства, Анкара је у Будимпешти обновила један од ретких преживелих симбола османске владавине у средњој Европи – гробницу Гул Бабе (борца султана Сулејмана Величанственог). На церемонији поводом завршетка радова говорио је Ердоган. Треба напоменути да ТИКА ради на оживљавању архитектуре османског периода широм Балкана. Типични примјери: Стара ћуприја на реци Неретви, Ферхат-пашина џамија у Бањој Луци и Мехмед-пашин мост у Вишеграду. У Србији су Турци обновили Рамску тврђаву и џамију Валид-султана. У Албанији – Мурат-бегову и Етхем-бегову џамију…

У европском правцу војно-политичке тежње пантуркиста наилазе на разумевање и подршку власти Пољске и Украјине. Турски народи и дијаспоре који живе у Русији на Северном Кавказу, Поволжју, јужном Сибиру и на Криму активно се „гурају“ у пантурске структуре.

Блискоисточни правац. На Блиском истоку пантуркисти показују спремност да пређу са руског на израелски гас. У том циљу Турска је интензивирала преговоре о обнављању односа са Израелом како би успоставила снабдевање гасом из ове земље и смањила своју зависност од Русије.

Занимљиви су односи Турске са „Исламском државом“* забрањеној у Русији – република је одавно постала транзитна земља милитаната који се боре у Сирији и Ираку. Треба напоменути да је сукоб у Сирији означио деби Анкаре у новој улози кандидата за регионалну хегемонију и први озбиљан корак ка имплементацији неоосманског пројекта „Велики Туран“. Оружје и експлозив које користе екстремисти ИС * кријумчаре се преко турско-сиријске границе. Важно је напоменути да и сами чланови ове групе Анкару сматрају савезником.

Арапски правац. Од доласка на власт, садашње руководство Турске је заузело курс ка јачању сарадње са арапским светом. Овом циљу служи приближавање Каиру, укључујући огромна улагања и милијарде долара кредита која даје Анкара. Ту су и велики економски пројекти у земљама Арапског полуострва: изградња железнице у Саудијској Арабији, аеродрома у Абу Дабију итд. Данас, територије насељене Арапима које су некада биле део Османског царства Анкара сматра као сферу турских интереса. А ово (заједно са Балканом и Закавказјем) је скоро половина муслиманског света – Сирија, Ирак, Палестина, део Арапског полуострва, Северна Африка…

Кавкаски правац. Пантуркисти активно раде и на кавкаском правцу. Турска је у стању да закомпликује ситуацију на Северном Кавказу, посебно у дуету са Катаром. Њихове активности су интензивиране од прошлогодишњег именовања бившег амбасадора у Турској, ватреног русофоба и присталица „Великог Турана” Ричарда Мура, за шефа британске обавештајне службе МИ-6.

Централноазијски правац. Турска активно покушава да продре у Централну Азију, као што је то већ учинила на Кавказу уз помоћ Азербејџана, под надзором Анкаре кроз „јужни“ део програма „Источног партнерства“ Европске уније. Анкара је обећала да ће „заштитити“ Киргистан и Таџикистан од претње талибана. Турци су понудили Таџицима да „продубе сарадњу” у војној сфери и набаве борбене дронове. Постоје и атрактивне идеје за Туркменистан у виду Турског савета (ТЈУРСКОЈ – Међународна организација турске културе – прим. прев.), који се формално сматра саветом за културну интеракцију, али у стварности је инструмент меке моћи пантуркизма.

ВИШЕ У КЊИЗИ „ТУРСКА И ПАНТУРКИЗАМ – ШТА ТРЕБА ЗНАТИ О СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ ТУРСКЕ“. НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН  063/250331

Још неколико типичних примера. Још 2012. године Турска, Киргистан, Азербејџан и Казахстан усвојили су „заставу попут заставе Европске уније, која ће уз националне бити обавезна за све земље турског говорног подручја“. Убрзо након тога, Нурсултан Назарбајев је предложио пријем Турске у Царинску унију, напомињући да је такву жељу изразио тадашњи турски председник Абдулах Гул. Турска је крајем 2020. представила концепт „Један народ – пет држава“. У новембру 2021. године, учесници првог састанка генералних тужилаца земаља Турског савета потписали су у Бакуу „Правилник о оснивању Савета генералних тужилаца држава турског говорног подручја“.

Сумирајући, треба нагласити да Турска настоји да заузме стратешки положај на раскрсници најважнијих светских комуникација. Њени планови превазилазе регионалну хегемонију.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/11/23/mjagkaja-sila-velikogo-turana-54963.html

Подели: