Анализе

Владимир Нимчевић: Да ли су Словени (Срби) дигли устанак на Балкану или извршили упад на Балкан?

Насловна страна књиге (Фото: Снимак екрана)

О књизи „Није било сеоба Срба на Балкан“ А. Шаргића и А. Митића и „историјском дуелу“ две историјске школе на каналу Хелмкаст

Двојица младих истраживача Александар Шаргић и Александар Митић привукли су недавно заслужену пажњу јавности својом књигом: „Није било сеоба Срба на Балкан“ (2020), која доноси нове и интересантне податке и тумачења. Нема сумње да су у писање овакве књиге, која употпуњује и исправља знање о прошлости, уложили много снаге, времена и средстава. Ако ни због чега другог, управо из овог последњег разлога се придружујем се похвалама и позитивним оценама о књизи. Ретке су књиге, које су писане из чисте љубави и потребе према истини. Много је више научних резултата насталих по неком устаљеном калупу, обрасцу и формули, који не служе ничему другом, осим задовољавању форме. Пред налетима и притисцима разних формалних захтева заборављено је оно главно, оно суштински што покреће некога на писање – сврха. Књига је онолико успешна колико је прихвата народ. А књига А. Шаргића и А. Митића је управо пример књиге, која је без рекламе прихваћена у широким масама.

Што се садржаја тиче, књига је богат и редак компендијум знања о изворима који се односе на историју Балкана у раном средњем веку. Аутори су обрадили широк распон тема и исцрпли масу питања. Урадили су велики посао, за који су иначе задужени научни институти у Србији. Поред бројних занимљивости вредних осврта овде се налази и тумачење једне реченице у Хроници византијског писца Јована Малале из 6. века, која говори о избијању рата између Авара и Словена с једне стране и Византинаца с друге стране 559. године. У оригиналу та реченица гласи овако: επανεστησαν οι Ουννοι και οι Σκλαβοι τη Θρακη (епанестисан ои Унои каи ои Склавои ти Траки)

У збирци превода византијских писаца Византијским изворима за историју народа Југославије, која је позната свакоме ко је студирао историју или се бавио раном средњовековном историјом Срба, та Малалина реченица је преведена у смислу да су Хуни (Авари) и Словени напали византијске поседе у Тракији. Међутим, Шаргић и Митић су другачије протумачили ту реченицу. Они тврди да писац (Малала) заправо жели рећи да су Словени и Хуни подигли устанак у Тракији. Из тога, по њима двојици, следи да су Словени староседеоци, јер само као такви су могли подићи устанак. Кључна реч, од које зависи тумачење текста, јесте, дакле, глагол επανεστησαν (епанестисан), чији инфинитивни облик гласи επανιστημι (епанистими). Наиме, ако бисмо превели реч као „напали су“, онда би се стекао утисак да су Словени (Срби) заправо дошли на Балкан као освајачи. С друге стране, ако бисмо превели реч као „дигли су устанак“, онда би то подржало тумачење да су Срби староседеоци Балкана.

Оваква размишљања се можда на први поглед чине заморна, сувишна, штреберска и неисплатива. Међутим, она имају употребну вредност. Показало се да на савременој дипломатској сцени историјски аргументи и те како играју битну улогу. Историја је више од огледала једног народа. Од ње зависи његова репутација, али поред тога она му пружа морално упориште и темељ у напорима за осигуравања опстанка и изградње боље будућности. За то је можда најилустративнији пример српско-албанских надгорњавања око припадности Косова. Албанска страна по сваку цену настоји доказати да јој ова јужна српска провинција припада и по историјским разлозима. Зато у свој национални наратив укључује ничим поткрепљену тезу о повезаности Албанаца не само са старим Илирима, него и са неолитским културама (нпр. с винчанском културом). историографије.

Александар Митић и Александар Шаргић (Извор: balkancitymagazine.com)

Борба за опстанак на политичкој сцени се усложнила. Кључ успеха није у верном покоравању туђим захтевима, него привржености традицијама и вредностима. Здрав разум и инстинкт за преживљавањем захтевају од историчара да изађу из зоне комфора и да се прилагоде новим условима и правилима борбе. Није време за салонске приче, које јавност не разуме, нити има снаге и воље да разуме. Народ подноси и може још свашта да поднесе, али очекује и захтева да и научници, које је отхранио на својим грудима, заузму одбрамбене положаје. Зато је крајње време да се у Србији о националној историји почне говорити – асертивно.

Нешто о глаголу επανιστημι

Глагол επανιστημι (епанистими) се заиста може превести као: подићи устанак, дигнути се на устанак и сл. Грчка реч за устанак (επανάσταση) је управо изведеница овог глагола. Међутим, свима који имају искуства са страним језицима знају да једна реч може имати више значења. То је случај и са глаголом επανιστημι, чије је генерално значење: устати (нпр. из кревета, на ноге, на некога, на нешто). Ради бољег разумевања, потребно је навести неколико примера, где се употребљава ова реч у њеном генералном значењу:

Нека као први пример послужи свима познати старогрчки спев Илијада слепог песника Хомер. Овде је у 85. реду другог певања друге књиге (Хом. Ил. 2.2.85) дотични глагол употребљен у истој форми као код Малале (3. лице множине аориста индикатива). Врховни старешина Ахејаца, Агамемнон сазива ратничко веће и бодри присутне. Након његовог говора, следе стихови: ὣς ἄρα φωνήσας βουλῆς ἐξῆρχε νέεσθαι, οἳ δ᾽ ἐπανέστησαν πείθοντό τε ποιμένι λαῶνσκηπτοῦχοι βασιλῆες: ἐπεσσεύοντο δὲ λαοί. У преводу једног од највећих познавалаца грчког језика код Срба Милоша Ђурића ти стихови гласе овако: „Тако рече и он из већа отиде први, за њим се остали сви жезлоноше дигну владари послушни људма пастиру, и тада похита народ.“ Дакле, грчке (ахејске) старешине нису устале против свог вође (Агамемнона), него су, будући да су седели, устале на ноге и пошли за њим.

Свето писмо

Као други пример нека послуже места у Светом писму (преводи Вука Караџића и Ђуре Даничића). Ово је добар пример, где је могуће и буквално и пренесено значење могуће: устати на, ударити, скочити, дићи се на, подићи се на, викати за, стајати око, потамнети итд.

Књига о Јову (17.7): „Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемерје.“ У оригиналу: θαυμα εσχεν αληθινους επι τουτω(ι) δικαιος δε επι παρανομω(ι) επανασταιη.

Књига о Јову (19.19): „Мрзак сам свјема највјернијим својим, и које љубљах посташе ми противници.“ У преводу: εβδελυξαντο δε με οι ειδοτες με ους δη ηγαπηκειν επανεστησαν μοι. (буквално усташе на мене – прим. В. Н.)

Књига о Јову (20.27): „Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.“ У оригиналу: ανακαλυψαι δε αυτου ο ουρανος τας ανομιας γη δε επανασταιη αυτω(ι).

Поновљени закони (19.11-12): „Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова, онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.“ У оригиналу: εαν δε γενηται ανθρωπος μισων τον πλησιον και ενεδρευση(ι) αυτον και επαναστη(ι) επ’ αυτον και παταξη(ι) αυτου ψυχην και απεθανη(ι) και φυγη(ι) εις μιαν των πολεων τουτων, τοτε θελουσιν αποστειλει οι πρεσβυτεροι της πολεως αυτου και θελουσι λαβει αυτον εκειθεν, και θελουσι παραδωσει αυτον εις την χειρα του εκδικητου του αιματος, δια να αποθανη.

Поновљени закони (22.26): „А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар.“ У преводу: και τη(ι) νεανιδι ου ποιησετε ουδεν ουκ εστιν τη(ι) νεανιδι αμαρτημα θανατου οτι ως ει τις επαναστη(ι) ανθρωπος επι τον πλησιον και φονευση(ι) αυτου ψυχην ουτως το πραγμα τουτο

Поновљени закони (33.11): „Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.“ У оригиналу: ευλογησον κυριε την ισχυν αυτου και τα εργα των χειρων αυτου δεξαι καταξον οσφυν εχθρων επανεστηκοτων αυτω(ι) και οι μισουντες αυτον μη αναστητωσαν

Прва књига Самуилова (4.15): „А Илију бијаше деведесет и осам година, и очи му бијаху потамњеле, те не могаше видјети.“ У оригиналу: και Ηλι υιος ενενηκοντα ετων και οι οφθαλμοι αυτου επανεστησαν και ουκ εβλεπεν.

Прва књига Самуилова (17.35): „Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме, ухватих га за грло, те га бих и убио.“ У оригиналу: „και εξεπορευομην οπισω αυτου και επαταξα αυτον και εξεσπασα εκ του στοματος αυτου και ει επανιστατο επ’ εμε και εκρατησα του φαρυγγος αυτου και επαταξα και εθανατωσα αυτον“.

Друга књига Самуилова (14.7): „И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: дај тога што је убио брата својега да га погубимо за душу брата његова, којега је убио, и да истријебимо нашљедника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе имена мужу мојему ни остатка на земљи.“ У оригиналу: και ιδου επανεστη ολη η πατρια προς την δουλην σου και ειπαν δος τον παισαντα τον αδελφον αυτου και θανατωσομεν αυτον αντι της ψυχης του αδελφου αυτου ου απεκτεινεν και εξαρουμεν και γε τον κληρονομον υμων και σβεσουσιν τον ανθρακα μου τον καταλειφθεντα ωστε μη θεσθαι τω(ι) ανδρι μου καταλειμμα και ονομα επι προσωπου της γης.

Друга књига Самуилова (18.32): „А цар рече Хусију: је ли здраво дијете Авесалом? А Хусије рече: нека непријатељи господара мојега цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дијете.“ У оригиналу: και ειπεν ο βασιλευς προς τον Χουσι ει ειρηνη τω(ι) παιδαριω(ι) τω(ι) Αβεσσαλωμ και ειπεν ο Χουσι γενοιντο ως το παιδαριον οι εχθροι του κυριου μου του βασιλεως και παντες οσοι επανεστησαν επ’ αυτον εις κακα.

Друга књига о царевима (16.7): Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару Асирском и поручи му: слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара Сирскога и из руку цара Израиљева, који се подигоше на ме. У оригиналу: και απεστειλεν Αχαζ αγγελους προς Θαγλαθφελλασαρ βασιλεα Ασσυριων λεγων δουλος σου και υιος σου εγω αναβηθι και σωσον με εκ χειρος βασιλεως Συριας και εκ χειρος βασιλεως Ισραηλ των επανισταμενων επ’ εμε.

Књига о Јову (30.5): викаше се за њима као за лупежем. У оригиналу: επανεστησαν μοι κλεπται.

Књига о Јову (30.12): С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте. У оригиналу: επι δεξιων βλαστου επανεστησαν ποδα αυτων εξετειναν και ωδοποιησαν επ’ εμε τριβους απωλειας αυτων.

Књига пророка Данила (11.2): „А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свијех, и кад се укријепи богатством својим, све ће подигнути на Грчко царство.“ У оригиналу: και νυν ηλθον την αληθειαν υποδειξαι σοι ιδου τρεις βασιλεις ανθεστηκασιν εν τη(ι) Περσιδι και ο τεταρτος πλουτησει πλουτον μεγαν παρα παντας και εν τω(ι) κατισχυσαι αυτον εν τω(ι) πλουτω(ι) αυτου επαναστησεται παντι βασιλει Ελληνων.

Књига пророка Данила (11.14): „И у то ће вријеме многи устати на цара јужнога; и зликовци од твојега народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.“ У оригиналу: και εν τοις καιροις εκεινοις πολλοι επαναστησονται επι βασιλεα του νοτου και οι υιοι των λοιμων του λαου σου επαρθησονται του στησαι ορασιν και ασθενησουσιν.

Псалм (3.1): „Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме. У оригиналу: κυριε τι επληθυνθησαν οι θλιβοντες με πολλοι επανιστανται επ’ εμε.

Псалм (26.12): Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе. У оригиналу: μη παραδω(ι)ς με εις ψυχας θλιβοντων με οτι επανεστησαν μοι μαρτυρες αδικοι και εψευσατο η αδικια εαυτη(ι).

Псалм (27.3): „Ако против мене војска у око стане, неће се уплашити срце моје, ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.“ У оригиналу: εαν παραταξηται επ’ εμε παρεμβολη ου φοβηθησεται η καρδια μου εαν επαναστη(ι) επ’ εμε πολεμος εν ταυτη(ι) εγω ελπιζω.

Псалм (53.5): „Дрктаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.“ У оригиналу: οτι αλλοτριοι επανεστησαν επ’ εμε και κραταιοι εζητησαν την ψυχην μου ου προεθεντο τον θεον ενωπιον αυτων διαψαλμα

Псалм (85.14): „Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.“ У оригиналу: ο θεος παρανομοι επανεστησαν επ’ εμε και συναγωγη κραταιων εζητησαν την ψυχην μου και ου προεθεντο σε ενωπιον αυτων.

Псалм (124.2): „Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас.“ У оригиналу: ει μη οτι κυριος ην εν ημιν εν τω(ι) επαναστηναι ανθρωπους εφ’ ημας.

Књига о Судијама (6.31): „А Јоас рече свјема који стајаху око њега: ви ли хоћете да браните Вала? ви ли хоћете да га избавите? ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.“ У оригиналу: και ειπεν Ιωας τοις ανδρασιν πασιν οι επανεστησαν αυτω(ι) μη υμεις νυν δικαζεσθε υπερ του Βααλ η υμεις σωσετε αυτον ος εαν δικασηται αυτω(ι) θανατωθητω εως πρωι ει θεος εστιν δικαζεσθω αυτω(ι) οτι καθειλεν το θυσιαστηριον αυτου.

Књиге о Судијама (9.18): А ви данас устасте на дом оца мојега, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш. У оригиналу: και υμεις επανεστητε επι τον οικον του πατρος μου σημερον και απεκτεινατε τους υιους αυτου εβδομηκοντα ανδρας επι λιθον ενα και εβασιλευσατε τον Αβιμελεχ υιον της παιδισκης αυτου επι τους ανδρας Σικιμων οτι αδελφος υμων εστιν.

Књига о Судијама (9.43): А он узе народ свој и раздијели га у три чете, и намјести их у засједу у пољу; и кад видје гдје народ излази из града, скочи на њих и поби их. У оригиналу: και παρελαβεν τον λαον και διειλεν αυτον τρεις αρχας και ενηδρευσεν εν αυτω(ι) και ειδεν και ιδου λαος εξηλθεν εκ της πολεως και επανεστη αυτοις και επαταξεν αυτους.

Књига пророка Исаије (14.22): „Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.“ У оригиналу: και επαναστησομαι αυτοις λεγει κυριος σαβαωθ και απολω αυτων ονομα και καταλειμμα και σπερμα ταδε λεγει κυριος.

Књига пророка Исаије (31.2): „Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје ријечи, него ће устати на дом неваљалијех људи и на оне који помажу онима који чине безакоње.“ У оригиналу: και αυτος σοφος ηγεν επ’ αυτους κακα και ο λογος αυτου ου μη αθετηθη(ι) και επαναστησεται επ’ οικους ανθρωπων πονηρων και επι την ελπιδα αυτων την ματαιαν

Књига пророка Михеја (7.6): „Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељ су човјеку домашњи његови.“ У оригиналу: διοτι υιος ατιμαζει πατερα θυγατηρ επαναστησεται επι την μητερα αυτης νυμφη επι την πενθεραν αυτης εχθροι ανδρος παντες οι ανδρες οι εν τω(ι) οικω(ι) αυτου.

Еванђеље по Матеју (10.21): А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их. У оригиналу: Παραδωσει δε αδελφος αδελφον εις θανατον , και πατηρ τεκνον · και επαναστησονται τεκνα επι γονεις , και θανατωσουσιν αυτους .

Еванђеље по Марку (13.12): „И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их“. У оригиналу: και επαναστησονται τεκνα επι γονεις , και θανατωσουσιν αυτους.

***

Глагол επανιστημι у дотичној реченици код Малале највероватније има значење: напасти. Отуда је латински преводилац као најбољи латински еквивалент одабрао глагол invadere (напасти), чије је генерално значење: ући у нешто: Hunni Sclavique Thraciam invaserunt. Према оваквом преводу, Хуни и Словени су напали Тракију. Тако је превео један други енглески преводилац: the Huns and the Slavs made an attack on Thrace. (Jeffreys, Elizabeth; Jeffreys, Michael; Scott, Roger D. 1986. The Chronicle of John Malalas, Melbourne: University of Melbourne, p. 297) Међутим, чак и овакав превод не искључује могућност, коју допуштају Митић и Шаргић: да су Словени односно Срби староседеоци Балкана. На крају крајева, Малала није једини извор за историју Срба. Има ту и других, много важнијих извора, који иду у прилог њиховим тврњама.

Емисија на HelmCast-у

Недавно је у емисији, коју је приредио HelmCast један од аутора горе споменуте књиге, Александар Митић, сучелио своје погледе с др Слободаном Јанковићем, научним сарадником, начелником Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду. Разговор између двојице учених гостију протекао је у интересантној дебати, која је добијала на жустрини како су се аргументи ређали. Претресана су бројна историјска питања: о аутентичности и веродостојности историјских извора различитих провенијенција (Агатије, Вулфиле, Ибрахима ибн-Јакубија, Јована Јордана, Масудија, Малале, Нестора, Поп Дукљанин, Порфирогенита, Приска, Прокопија, Псеудо-Цезарије, Птоломеја, Тацита, Теофила Симокате итд.), њиховој релевантности за историју Словена, њиховој наклоњености или ненаклоњености Словенима, етничкој припадности, распрострањености и културној баштини палеобалканских народа (Дарданци, Гепида, Илира итд.),  повезаности Срба с њима, припадности и старости појединих хаплогрупа (И2, Р1А), готске антропонимије (властитих имена), стопи смртности Јустинијанове куге, применљивости резултата генетских истраживања у историјским истраживањима итд. Јанковић је своје излагање почео и завршио, оцењујући Митићев рад на расветљавању ране историје Срба као манипулацију чињеница и обмањивање јавности. Митић је с друге стране заокружио своје излагање изјавом: „Ја ћу сматрати све ово што сте (Јанковић) рекли – да сте погрешили.“ Такође је нагласио да остаје при становишту о повезаности Срба с културом Лепенског вира, Старчева и Винче.

Као прво, све похвале и честитке уреднику и водитељу што је приредио једну овакву емисију, где су гледаоци могли видети да различита па и међусобно сукобљена приступа у тумачењу историјских извора. Одавно тако нешто не можемо да видимо на екранима. Дебата је постала права реткост у нашем медијском простору. Данас медији сервирају или једну причу, или другу. Или опозиција блати позицију, или позиција опозицију. Директног сучељавања мишљења нема. И то неки зову телевизијским програмом!

Само једна добронамерна примедба. Када су у питању овакве теме, које се тичу ствари, које нису очигледне, а ни актуелне, онда је потребно је, ради лакшег праћења емисије (расправе) и с тим у вези произвођења жељеног ефекта код гледалаца (а тај ефекат је разумевање), замолити госте да понесу са собом конкретни материјал (нпр. Јована Малалу у оригиналу и преводу) и расправљају о њему пред аудиторијем (гледаоцима). У супротном, велике су шансе да расправа прерасте у ултранаучно, да не кажем штреберско надгорњавање пуно елипси (изоставања делова реченица), а надгорњавање у какофонију из које обичан гледалац не може извући ништа корисно. Гости нису политичари, а водитељ није ничим уцењен да прашта било којој страни надгласавање и сличне несташлуке, који се могу често срести у медијима.

Напротив, гости су ту да кажу шта мисле, а водитељ је ту посредник између аудиторијума и гостију: прво и основно о чему он треба да води рачуна јесте да аудиторијум разуме госте. Уколико осети да гост није довољно јасан и разговетан, онда је његова дужност да га позове да елаборира шта је рекао. Ако гледаоци разумеју оно што говоре гости емисије, онда се лако могу определити за једно, или друго тумачење. Нека као пример послуже судска рочишта, на којима обе странке имају пред собом увид у сав материјал, који је ушао у поступак. Свима је сигурно позната ситуација, где наставник физике или математике пише на табли маратонску задачину од неколико редова, коју брзо објашњава, а ученици не могу стићи наставника. Треба избегавати такве ситуације. Публика и те како заслужује много већу разноликост садржаја од оне која јој се сервира у медијима. Поготово заслужује да буде упућена у теме, које јесу, како колега Митић наглашава, од виталног значаја за опстанак Срба на Балкану.

ИЗВОР: https://stanjestvari.com/2021/11/18/vladimir-nimcevic-da-li-su-sloveni-srbi-digli-ustanak-na-balkanu-ili-su-izvrsili-upad-na-balkan/

Подели: