Анализе

Чије су у ствари ово пјесме?

ФОТО: Драгиша Недовић

  • Често ћете чути и да је „Миљацка“ Халидова пјесма, а није. По споменутом принципу је то србијанска пјесма пошто је Жељко Јоксимовић из Србије, рођени Београђан. Да не спомињем и да пјесма „Још не свиђе рујна зора“ није уопште црногорска, писао ју је за сада нисам одкрио који аутор, али кажу да је из Футога.

Неке међународне конференције су постале безсмислене. Скупе се народи и нације са југославенског простора и понеки са Запада и то онда добије одлику међународног скупа. На таквим скуповима нас прави страни учесници гледају подозриво, јер нас буде највише и дајемо тон дружењу након конференције, будемо највеселији, дружељубиви и престајемо говорити званичним језиком, енглеским и аутоматски постајемо неинтересантни правим странцима. Они нас онда гледају у ствари са завишћу, а глуме да су цивилизовани, а ми заостали.

Тако смо једном приликом ми домаћи „странци“ сједили за неким столом и разговарали о народним пјесмама које сви знамо и сви их пјевамо као своје. И неко из гомиле рече: Знате за ону македонску пјесму „Зајди, зајди“…? Ја рекох да то није македонска пјесма и љутнуше се Македонци за столом:  „Као то мислиш, није македонска пјесма?“.

Па ето тако, није. То је Александрова пјесма, он ју је написао, Александар Сариевски се зове аутор те пјесме. Био сам ућуткан, јер су ми рекли да је он Македонац и да је онда то по том основу то македонска пјесма.

Нисам имао прилику за реплику, па је сада износим овим путем. Поријекло некога ко се презива Сар(б)иевски је очигледно, али је то сада мање битно. Да ли ћемо онда рецимо пјесму коју изводи група Азра – „Балкан“ сматрати југославенском пјесмом, хрвацком или србском? Писао ју је Србин из Хрвацке, Бранимир Штулић. Чија је онда то пјесма? И она ће једног дана постати староградска и нећемо јој памтити аутора, као и многим староградским пјесмама.

Склони смо иначе да сами запетљавамо себи ситуацију по многим основама. Музика је одличан примјер за то. Многи сигурно мисле да је пјесма „Мито бекријо“, стара врањанска пјесма. А није. То је Радославова пјесма, он ју је написао, Радослав Граић. И није уопште стара, писана је у вријеме СФРЈ, за неки фестивал народне музике. Позивајући се на споменути прицип одређивања чија је која пјесма, „Мито бекријо“ не само да је Радославова пјесма, него је босанска. Радослав је био из СР БиХ из Мркоњића града, у ствари је тачније рећи босанско-херцеговачка, јер се тако звао један од југославенских ентитета, а не само Босна.

Често ћете чути и да је „Миљацка“ Халидова пјесма, а није. По споменутом принципу је то србијанска пјесма пошто је Жељко Јоксимовић из Србије, рођени Београђан. Да не спомињем и да пјесма „Још не свиђе рујна зора“ није уопште црногорска, писао ју је за сада нисам одкрио који аутор, али кажу да је из Футога.

„Стани Ибар водо“ није уопште стара србска народна пјесма, писао ју је Драгиша Недовић, то је његова пјесма. Није „Турски марш“ турска пјесма, нити аустријска, нити њемачка, него Волфгангова. Написао ју је њемачки композитор из Аустрије – Моцарт.

Елем да не набрајам даље у овом стилу, завршавам са молбом да наше нараштаје кроз школство радије учимо биографијама Драгише Недовића или Радослава Граића, него ли да морају да знају гдје је пишкио или какио Моцарт или Бетовен.

Зато нам се ова пометња са пјесмама и дешава. Ускоро ће нам сву нашу музику пробати да прогласе балканском, тј. свачијом, само не нашом и наших аутора. Не смијемо дозволити да нас политика одведе у овом правцу.

Није само у овој области на сцени пројекат одрођавања нас од себе самих, тако је и у филозофији, тјерају нас да учимо њемачке филозофе, а сви знамо да је та њихова филозофија, нама неразумљива и теретна, допринијела да у оба свјетска рата буду губитници. Чему посвећивање пажње губитничким појавама.

Неће нас кроз наше школовање да уче нашим филозофима. Да ли знате да и ми имамо наше филозофе?

Душко Бошковић

Подели: