Анализе

Пројекат феминизације наших мушкараца

Главна одлика правог мушкарца је длака. Мушкарац се од дјетета постаје појавом маљавости по тијелу. Додуше, има предјела где су и жене маљаве, али у много мањој мјери од мушкараца. Али то не мијења на ствари да у ствари мушкарца од жене разликује много већа длакавост, наравно једну другу физичку различитост између гурца и пишке (заборавио сам латинске називе за ове органе).

Сјећам се моје покојне мајке која је депилирала горњу усну, али њена мајка Цетињанка није, него је цијели живот имала мале женствене бркове. Ионако Срби причају вицеве да се граница између Србије и Црне горе може препознати по томе да ли жене имају или немају бркове.

Инсистирање данашње моде да су мушкарци без длака, да се депилирају и да брију главу, има своје дубље значење. Спроводи се план феминизације наших мушкараца, па нам ћелави и крупни мушкарци личе или на мишићаве жене или на евнухе, а мршави и ћелави на исто то само мање габаритно.

Зна се кога шишају на ћелаво, затворенике, ради хигијенских, али и из понижавајућих разлога, да им се омекша природа, тј. да се повећа покорност умањујући мушкост. Лав без гриве је исти лавица.

Гледам на сарајевској пијаци мигранте који се највише групишу око столова са чакијама и мобилним телефонима, како нема нити један обријане главе, а сви на лицу имају разне варијанте брада и бркова, а ријетко баш исламистичког типа каквог гаје неки наши муслимани.

Зар се не види из авиона и то без наочала, да неко, феминизирајући нам мушкарце и шаљући нам цунами миграната са евидентно мушким карактеристикама на себи, жели ослабити вољу за одбраном? У ту сврху је  смишљен и педо-лезбо покрет, као и многе невладине организације, које не припадају нашој влади, осим што их она мора плаћати из нашег буџета.

Мушкарци, не бријте главе, гајите било какву фризуру и пустите било какве бркове, браде, али да све то буде уредно и са стилом, али не претјерано његовано, ни то није мужевно. Природа или бог, како ко коме покрету и увјерењу припада, је већ одредила да мушкарце карактерише маљавост. Ко смо ми да исправљамо природне тј. божанске законе. Нисмо још довољно јаки за тај подухват.

И будимо свјесни да многе ствари за које мислимо да су пуко дешавање, неко ради са сасвим одређеном намјером за своју, а не за општу корист.

Душко Бошковић

Подели: