Анализе

Петооктобарска револуција – завјереничка операција ЦИА-е: На мети Запада су били Србија и српски народ, а не Милошевић!

Демонстрације Петог октобра (Фото: Profimedia, Corbis)

„Србија још један 5. октобар не би могла да преживи“

Један од најупечатљивијих датума у савременој историји српског народа, свакако је 5. октобар 2000. године.

Најава вреле политичке јесени, која је резултирала смјеном тадашњег предсједника Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободана Милошевића, најављена је кроз демонстрације које су почеле да се интензивирају у августу мјесецу.

Демонстрације је предводила Демократска опозиција Србије (ДОС).

Окидач за петооктобарску револуцију били су савезни, предсједнички избори и локални избори од 24. септембра, који су у великом дијелу јавности окарактерисани као спорни.

Слободан Милошевић

Заједнички кандидат опозиције др Војислав Коштуница, који је према званичним резултатима у првом кругу добио 48% гласова, иступио је са захтјевом Милошевићу да „призна изборну крађу и побједу опозиције“, у супртоном, нагласио је да ће у Србији избити „отворени сукоби“ – што се обистинило.

Масовност покрета отпора владавини Слободана Милошевића добијала је на снази већ од штрајка рудара у Колубари од 29. септембра, због чега је дошло до већег застоја у производњи струје у Србији. Временом, ситуација се усложњавала и тог петог октобра велика група демонстраната се окупила испред Народне скуштине, која је, уз зграду РТС-а у Таковској улици, предата пламену. Сцене вандалског понашања обишле су свијет који је у демонстрацијама видио искључио процес ослобађања, еманципације и цивилизацијског престројавања српског народа.

Ипак, да ли је све било тако? Који су ефекти овог историјског догађаја? Да ли је српски народ жртва својих заблуда? На ова и слична питања причали смо са нашим саговорницима који су били савременици тих дешавања, али и непосредни свједоци догађаја – Драгославом Боканом, Марком Танасковићем и Сашом Адамовићем.

Бокан: Петооктобарски преврат је дуго припремана обавештајна операција ЦИА-е

Предсједник Института за националну стратегију, режисер и публициста, Драгослав Бокан, истакао је за ИН4С да је ријеч, првенствено, о дуго припреманој обавјештајној операцији Централне информативне агенције (ЦИА-е).

„Пре свега да дефинишемо оно о чему причамо, пошто то није само унутрашња политичка ствар. Ту, бар, данас нема никакве сумње. Преврат од петог октобра 2000. године је дуго припремана обавештајна операција Централне информативне агенције. И о томе су писали амерички обавештајни официри више пута и у разним приликама. Па, самим тим, све одмах добија други мирис и укус, независно од нашег мишљења о власти Слободана Милошевића и појединим члановима ДОС-а. Овде имамо типичан пример индиректног, али непорецивог ”државног удара”, са свим његовим особеностима и техникама. Они који су нас бомбардовали и извргли санкцијама су успели да лукаво искористе унутрашње прилике у Србији и наведу многе иначе нормалне и часне људе, патриоте, да постану класични ”корисни идиоти”, у функцији непријатељског интереса. Касније су то схватили, али само донекле, јер и данас пинокијевски верују како је могуће обавити нешто слично, али ”без уплитања страних обавештајних служби”. Јер не разумеју да, одавно још, НИШТА у српској политици није само локалног карактера и да СВЕ оно ”бунтовничко” и ”улично” што се овде дешава (у Бањалуци, Београду, Новом Пазару, Новом Саду…) има своје дубоке корене с оне стране наших државних граница“, нагласио је Бокан, додајући да су „догађања у Црној Гори била једини изузетак из овог тужног правила, али су сада већ и тамо умешани прсти разних западних лобиста и моћника“.

Бокан је истакао да је ријеч о својеврсном правилу у односу западних центара моћи према Србији, али да владајућа гарнитура вуче стратешки обећавајуће потезе.

„Таква нам је судбина, а након скоро па тридесетогодишњег (спољашњег и унутрашњег) урушавања свега што има везе са српским народом и нашим националним и државним интересима… То нам ваља схватити већ једном, да се не бисмо сваки пут (прекасно) изненађивали, разочаравали и чудили… А то шта нам је донео петооктобарски преврат није потребно посебно објашњавати, јер смо то лично искусили… И даље нас међународни ”кадија” (са Запада) и тужи и суди! Са обећавајућим потезима српске власти у државотворном и родољубивом смислу последњих година. Потезима који показују пуну свест о незавидној ситуацији у којој се налазимо, са интелигентним стратешким потезима који, срећом, нису одмах видљиви ни нашим непријатељима, али, нажалост, ни многима међу нама…“, изјавио је Драгослав Бокан у разговору за наш портал уз поруку на крају: „Борба траје!

Танасковић: На мети „свемоћног Запада“ су били Србија и српски народ, а не Милошевић

Књижевник и колумниста, Марко Танасковић, оцијенио је за наш портал да је 5. октобар један од најцрњих дана у новијој историји Србије, још један у дугачком низу датума српских заблуда и, како је истакао, “превеславања” жедних преко воде који почиње Мајским превратом па се наставља 1. децембром 1918. и 27. мартом 1941. да би петим октобром симболички, на најгори могући начин, ставили тачку на за Србе трагичан и погубан XX век.

Марко Танасковић

„Тог дана, заведени и наивни српски народ је храбро изашао на улице, спреман да гута сузавац, прима на себе ударце пендрека и супротстави се ако треба и Милошевићевим тенковима, верујући да је у питању одсудна борба за демократију и слободу, али се испоставило да је та демократију коју је “изборио” тог дана заправо била мека окупација у свим сегментима живота и увод у неолибералну пљачку ресурса. Неолиберални, паразитски капитализам је ушао у наше фабрике, канцеларије, медије, школе и породичне домове, мењајући односе међу људима и вредносни систем у правцу националног самопорицања и себичног, вулгарног материјализма. Већина тих људи који су тог дана били на улицама, међу којима сам био и ја, врло брзо су постали жртве транзиције коју су сами покренули, а масовна отпуштања и уништавање привреде под фирмом реформи и приватизације, распродаја ресурса будзашто и предавање свих кључних полуга државе у руке странаца били су логична последица државног удара који је био замаскиран у револуцију“, нагласио је Танасковић.

Један од кључних момената издаје српских националних интереса и историјског поноса од стране постпетооктобарског руководства огледа се у безпоговорном и послушничком односу према Хашком трибуналу.

„Након петог октобра, почињена је неопростива издаја слањем читавог политичког, војног и полицијског врха државе у Хаг, што никада ниједна суверена држава није учинила, а отцепљење Црне Горе на референдуму 2006. и проглашење независности тзв. Косова 2008. показују да никада није био проблем Милошевић, већ сам српски народ и његови историјски интереси који су стајали насупрот плановима тада свемоћног Запада“, закључио је Марко Танасковић у разговору за ИН4С.

Адамовић: Србија још један 5. октобар не би могла да преживи

„Матрица по којој је изведен „5. октобар“ одавно је описана у књизи Техника државног удара Курција Малапартеа. На свргавању Слободана Милошевића радило се кроз целу 2000. годину. Атентати на Вука Драшковића, Аркана, Бошка Перошевића и отмица Ивана Стамболића су имали за циљ дестабилизацију власти“, нагласио је за ИН4С историчар и политички аналитичар Саша Адамовић.

Он је истакао да је Запад уложио милионе долара у опозицију и организацију Отпор, те да пуч, чије су последице катастрофалне и које се осећају и данас – није имао ко да спречи.

„Тог дана је Запад Србији навукао лудачку кошуљу на главу. Све ове године покушавамо да ту кошуљу скинемо и повратимо изгубљени суверенитет. Сада, у радикално промењеним међународним околностима имамо велику шансу за то. И за наук: Србија још један 5. октобар не би могла да преживи„, закључио је Адамовић у разговору за наш портал.

Напомена: Текст је објављен прије тачно годину дана

ИЗВОР: https://www.in4s.net/petooktobarska-revolucija-zavjerenicka-operacija-cia-e-na-meti-zapada-su-bili-srbija-i-srpski-narod-a-ne-milosevic/

Подели: