Анализе

УДРУЖЕЊЕ „ЋИРИЛИЦА“: КОРИСТИ И КЉУЧНЕ СЛАБОСТИ НОВОГ ЗАКОНА О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА[1]

  • СКЦ „Ћирилица“ објавио је јуче Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Сматрамо корисним да га анализирамо.

ПОЗИТИВНА СТРАНА ОВОГ (БУДУЋЕГ) ЗАКОНА

  1. Добро је што ће (вероватно) овај Предлог закона бити усвојен из тог разлога што је српско писмо у српском језику и српском народу у јавности у Србији, али и свуда међу Србима у неуставном и понижавајућем положају, што предуго траје и нанело је велику сваковрсну штету српском народу у сваком погледу, као и угледу српског народа и његове државе, али се то наношење штете и даље наноси и наносиће се неизбежно и после усвајања овог закона.
  2. Кад је нешто (српско писмо у овом случају) у тако дугом катастрофалном положају, свака мрвица могућег очекиваног напретка добра је по оној логици „дај шта даш“,

ЛОШЕ СТРАНЕ ОВОГ ЗАКОНА

Прво, основне и кључне мане предложеног текста закона су: није консултована наука и струка (институције за српски језик и удружења за одбрану српске ћирилице, као што је „Ћирилица“, на пример, која најдуже од свих удружења води практично 20 година веома тежак рат за враћање пуне уставне (од 2006. у Члану 10), јасно одређене на референдуму народа за Устав,  пуне суверености српског језика са сувереним ћириличким писмом, без параписма.

Друго, предложени текст закона није у одговарајућој сагласности с Уставом (Чланом 10, посебно с првим ставом тога члана), те је стога могуће подношење иницијативе Уставном суду Србије да се оба закона, постојећи и овај новопредложени о српском језику и ћириличком писму подвргну јавној расправи о тој (не)уставности.

            ДОКАЗИ

            Члан 10. Устава каже изричито у вези са српским језиком и писмом: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Дакле, Уставом је предвиђена апсолутна сувереност ћирилице у оквиру српског језика и Устав не пружа никакву могућност друкчијег тумачења, јер ништа друкчије од тога не пише.

Нови предложени закон, на пример, неуставно и противно свој европској и  светској пракси, раздваја субјекте на које се овај предложени закон односи и наводи „повлашћене“ у приватном власништву у држави, алудирајући да „приватници“ у предузећима и свим пословима нису у држави обавезни да примењују овај предложени закон, па се чак наводи за њих материјална (пореска, новчана) стимулација да пишу ћирилицом српски језик. Тако су приватници двоструко награђени: прво, за њих овај закон не важи, а то значи да за њих не важи ни Устав (специјално Члан 10); друго, они ће бити новчано награђени ако се сами, добровољно одлуче да и они примене закон. То је буквална неравноправност пред Уставом и овим законом, какве у Европи и свету нема Предвиђено је, дакле, овим законом:  једни су обавезни да примене закон, други нису и још ови које не обавезује закон, биће плаћени (награђени) ако се сами одлуче да га примене!

Треће, нигде у предложеном тексту закона није ни један једини пут споменут врховни, обавезујући од народа, Члан 10. Устава Србије.

Четврто, није било (изузетно важне, у овом случају, посебно) јавне расправе о предложеном тексту закона. Да је било јавне расправе, избегле би се многе неозбиљне омашке и озбиљне штете.

Пето, нигде у Европи и свету не постоји случај да се неко новчано стимулише када свој језик пише својим писмом. То је толико бесмислено, да је неукусно о томе много говорити, а поготово говорити о тома да пред Уставом и законом једни субјекти могу да имају обавезан однос, а други субјекти необавезан! Предвиђена српска уникатност – новчано стимулисање последице је неједнаке обавезности свих субјеката у Србији пред законом.

Шесто, овакав текст и усвајање овог закона чиста је последица и чињенице да наша држава није хтела 15 година да спроводи Члан 10. Устава Србије, па се сада покушава „вадити“ (заобилазећи Устав да се само делимично побољша неуставан статус српске ћирилице у српском језику. А главну, почетну основу за неспровођење Члана 10. Устава изазвала је српска наука (лингвистика у овом случају) која је 2010. године увела (задржала) за српски језик Срба два писма од којих је друго, туђе писмо, дакле параписмо, по познатим прописима старог Новосадског договора о језику и писму из 1954. године у Југославији. Такав неуставан и неусклађен с праксом у  свету поступак увођења у један језик једног нароад (српског) параписма у Правопис српскога језика Матице српске и општет директног неспровођење Члана 10. Устава Србије пуних 15 година, држава је, на иницијални предлог председника Србије, у кашњењу од деценију и по, сада предложила овај текст за усвајање по хитном поступку само зато што држава није хтела да спроводи директну (без предвиђеног закона у Уставу за српски језик и писмо) овакав непотребан закон који се доноси само зато што држава и даље неће да спроводи уставну, тј. народну обавезу. Зато је овај закон израз нечувеног парадокса: избегаваш да спроводиш директну уставну обавезу о српском језику и писму, па хитно доносиш закон да би се, опет без усклађености с Уставом, делимично спроводио предложени закон. Тако је овај закон, осим користи по ономе „дај  шта даш“, штетан по ћирилицу јер је, практично,  недовољно користан – да би се делимично умањила штета због овако дугог неспровођења Члана 10. Устава.

ХОЋЕ ЛИ БИТИ КОРИСТИ ОД ОВОГ ЗАКОНА?

Ако га држава буде примењивала (а то је тешко очекивати, јер ако држава 15 година не спроводи важнији и виши акт од закона  – Устав у Члану 10, која је гаранција да ће сада спроводити нижи правни акт – закон какав у другим правним државама не постоји у вези с матичним језиком и писмом; можда ће га држава спроводити да би наплатом предвиђених казни повећала буџет државе, што економски није лоше кад би казне важиле за све прекршиоце закона, али је проблем, што су неки повлашћени па се на њих закон не односи, а онда ће држава из истог буџета увећаног казнама буквално награђивати новчано оне коју су изузети од примене закона, па ће се тако новац од казни умањивати на пола, јер је отприлике толико оних који су изузети од примене овог закона).

„ДАЈ ШТА ДАШ“

Како смо на почетку казали, свако ко није сагласан са својим објективним понижењем због постојећег неуставног и катастрофалног положаја матичног писма у матичном језику матичног народа, принуђен је да подржи (и) овакав закон – који је чиста последица дугог непоштовања уставне, народне прописане обавезе у Члану 10. Устава Србији – по логици „дај шта даш“, јер кад немаш ништа (а мање од 10 одсто ћирилице данас у јавности у Србији према Уставом обавезних 100 одсто практично је ништа, па је добро и ако се проценат ћирилице у српској јавности повећа макар за нових 5 процената.

НА ШТА И КОГА ОБАВЕЗУЈЕ ЧЛАН 10 УСТАВА СРБИЈЕ?

            А) Члан 10. Устава Србије од 2006. године јасно и експлицитно, у складу са свим уставним  прописима у свету и праксом у примени у Европи и свету, обавезује државу Србију, њене државне органе и све институције и појединце да се врати пуна сувереност (100 посто) српској ћирилици у писању српског језика. То мора да важи за све јер се Устав прави један за све у држави, а не да део Устава важи за једне, а други за друге субјекте, али не за све и свакога и свуда у Србији, а првенствено за државу која ту одредбу о српском језику и писму по својој обавези директно спроводи тамо где је нормално службени језик у употреби, осим тамо где је неслужбена употреба (то је ван службене употребе), када се ван друштвене комуникације користи српски језик и писмо (рецимо, у кафанском разговору, у разговору и дописивању појединаца у интерној комуникацији, и још у неким случајевима, а све оно што служи за друштвено обавештавање и комуникацију у народу, то је службена употреба језика и писма, наравно у стандардној варијанти српског језика и писма.

ШТА ЈЕ ТРЕБАЛО И ТРЕБА УРАДИТИ ПА ДА СРБИЈА НЕ БУДЕ ИЗУЗЕТАК У СВЕТУ У ВЕЗИ С МАТИЧНИМ ЈЕЗИКОМ И ПИСМОМ?

            Требало је одавно, пре 15 година урадити (али, кад већ није, треба сада, одмах урадити) ово:

Прво, требало је – по по пракси у Европи и свету – коначно довршити нормирање учевног српског језика тако како ће он,  као што је већ у сваком другом народу, бити кључни обједињујући фактор за цео српски народ без шизофреничних кључних двојности у изговору и писму (погоднији је екавски изговор и традиционално, десетовековно, данас у Вуковој варијанти и у свету, као и код нас, од стручњака оцењено као најсавршеније, српско ћириличко писмо, наравно без параписма).

Примена Члана 10. Устава била је и остала од 2006. године обавеза свих, па посебно лингвиста у језичким институцијама и у Правопису српскога језика. Али, то су лингвисти избегли, ваљда сматрајући да су они у Уставу повлашћени, па да могу да задрже по Новосадском договору из 1954. године у правописном решењу питања писма два писма, српско писмо и хрватско параписмо и тако су омогућили наставак раније праксе комунистичке власти који су нескривеном фаворизацијом латинице у односу не ћирилицу полатиничили 90 одсто традиционално ћириличких Срба, па зато и данас, као у време окупација Срба и и забрана ћирилице нехуманим законима и уредбама, неуставно влада туђе писмо у језику Срба, и то туђе писмо, по наметнутој навици Србима, приближава се потпуној  замени српског  писма у српском народу.

Друго, требало је, тачније било је обавезно (и сада је обавезно) спроводити Устав у Члану 10. и применити уставну обавезу. То није (у)чињено и данас се не чини, па је овакав уникатан, досад у свету невиђен, нови закон прихватљив све док се не успостави пуна уставност у примени Члана 10. Устава Србије.

Овај предложени закон, сасвим очигледно, не подразумева промену понашања у Србији према уставној обавези из народног Члана 10. Устава Србије. Стога, ипак, овај предложени закон може се подржати само по реченој логици, кад нема ћирилице по Уставу, „дај шта  даш“ и у оваквом закону који прихватљив и уставно макар као тежња да се боље чувају употребом убудуће и српски језик и, нарочито, српско писмо. А то је (и по Уставу из 2006) српско ћириличко писмо.

(4. септембар 2021)

За Удружење „Ћирилица“

Драгољуб Збиљић, с. р.

(председник Скупштине)

ПРИЛОГ СА САЈТА СКЦ „Ћирилица“

 

ПРЕДЛОГ

З А К О Н
О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ЈАВНОМ ЖИВОТУ И ЗАШТИТИ И ОЧУВАЊУ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА

Предмет закона
Члан 1.

Овим законом уређује се употреба српског језика у јавном животу и мере за заштиту и очување ћириличког писма, као матичног писма.

Појмови
Члан 2.

Српским језиком, у смислу овог закона, сматра се стандардизовани тип српског језика, као средство и опште добро националне културе.

Матичним писмом, у смислу овог закона, сматра се стандардизовани тип ћирилице српског језика, која представља упориште националног идентитета.

Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма
Члан 3.

Српски језик и ћириличко писмо, као матично писмо, у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писама, обавезно се употребљава у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, привредних друштава и других организација кад врше јавна овлашћења, у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене законом којим се уређује службена употреба језика и писама.

У установама и другим облицима организовања у области образовања (предшколско, основно, средње и високо образовање), образовно-васпитни рад остварује се на српском језику и ћириличком писму, у складу са законима у области образовања.

Српски језик и ћириличко писмо, као матично писмо, обавезно се употребљава и у раду и пословању, односно обављању делатности:

1)   привредних друштава и других облика организовања који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала;
2)   привредних друштава и других облика организовања у области научноистраживачке делатности који се не оснивају по прописима о јавним службама а који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала;
3)   професионалних и струковних удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу;
4)   Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине”, у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси и овим законом.

Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма, као матичног писма, од стране субјеката из става 3. овог члана обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена односно назива, седишта, делатности, назива роба и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, рачуна (фактура) и потврда.

Обавезна употреба језика и писма у смислу ст. 3. и 4. овог члана не односи се на:

1)   приватну комуникацију која искључује контекст обавезне употребе језика и писма;
2)   писање и употребу личних имена;
3)   двојезичне публикације, књиге и компјутерске програме (осим њихових описа и упутстава);
4)   прихваћену научну и техничку терминологију;
5)   научна и уметничка дела;
6)   научну и образовну делатност школа на страним језицима, двојезичких школа, курсева страних језика, у складу са посебним прописима;
7)   жигове и ознаке географског порекла.

Савет за српски језик
Члан 4.

Влада оснива Савет за српски језик, који прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања.

Савет се образује на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се утврђују и његови задаци и састав.

У Савету натполовичну већину чине представници језичке струке који се именују на предлог Одбора за стандардизацију српског језика.

Пореске и друге административне олакшице
Члан 5.

Републичким, покрајинским и локалним прописима, у складу са посебним законима, могу се установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању односно у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

Пореске олакшице из става 1. овог члана могу се уводити искључиво пореским законима.

Употреба на културним и другим манифестацијама
Члан 6.

Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују.

Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма
Члан 7.

Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма представља:

1)   јединствен приступ свих надлежних органа и организација очувању српског језика и ћириличког писма као матичног писма;
2)   заштита српског језика и ћириличког писма и преношење будућим генерацијама у изворном облику;
3)   стварање неопходних услова за очување српског језика и ћириличког писма и предузимање потребних мера за јачање свести о значају њиховог коришћења;
4)   ширење сазнања о вредностима српског језика и ћириличког писма;
5)   подстицање правилног изражавања, познавања и правилне употребе српског језика и ћириличког писма и
6)   заштита српског језика од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију.

Друштвена брига о заштити и очувању српског језика и ћириличког писма
Члан 8.

Друштвена брига о заштити и очувању српског језика и ћириличког писма огледа се нарочито у:

1)   промовисању, очувању, неговању и обавезној примени норме стандардног српског језика и ћириличког писма,
2)   очувању и ширењу поштовања за дијелекте у њиховој специфичној функционалној употреби,
3)   подршци проучавању и афирмацији српског писаног наслеђа и његовој заштити од присвајања и фалсификовања и
4)   подршци заштите и очувања српског језика и ћириличког писма у земљи и иностранству.

Надзор
Члан 9.

Надзор над спровођењем одредаба овог закона врши министарство надлежно за културу.

Казнене одредбе
Члан 10.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако поступа супротно одредбама члана 3. ст. 3. и 4. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 100.000 динара.

Ступање на снагу и почетак примене закона
Члан 11.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а примењује се по истеку шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

  1. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Уставни основ за доношење предложеног закона садржан је у одредби члана 97. тачка 17. Устава Републике Србије, којом је утврђено да Република Србија уређује и обезбеђује и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу са Уставом.

  1. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби да се установе додатне мере чији је циљ неговање српског језика и ћириличког писма, као културних и традиционалних вредности, и поспеши шира употреба ћириличког писма у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај овог писма.

  • ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Одредбом члана 1. Предлога закона утврђује се предмет закона, а одредбом члана 2. дефинишу се појмови српског језика и ћириличког писма, као матичног писма српског језика.

Мере које се предвиђају за заштиту и очување ћириличког писма имају у суштини двојаки карактер. Прве су обавезујуће, и оне шире круг субјеката који су у обавези да користе ћириличко писмо. Према предложеним решењима то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала (члан 3. Предлога закона). Обавеза употребе ћириличког писма већ је предвиђена Законом о службеној употреби језика и писама за државне, покрајинске и локалне органе власти, јавна предузећа и јавне службе, имаоце јавних овлашћења и др.

Други скуп мера је стимулативне природе и он је првенствено усмерен на приватни сектор, пре свега на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу. Те мере се односе на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да користе у свом раду и пословању ћириличко писмо (члан 5).

Значајна мера је и оснивање посебног Савета Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма српског језика (члан 4). Предлаже се и уређивање система заштите и очувања српског језика и ћириличког писма и друштвене бриге о овим вредностима (чл. 7. и 8).

Предвиђено је да надзор над спровођењем одредаба закона врши министарство надлежно за културу (члан 9).

Ради ефикасне примене предложених решења, предвиђене су и новчане казне за поступање супротно одредбама предложеног закона (члан 10).

Предлаже се да се почетак примене закона одложи за шест месеци од ступања на снагу закона, да би субјекти којима су прописане обавезе имали довољно времена да свој рад и пословање прилагоде новим законским решењима (члан 11).

  1. ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА

За спровођење овог закона није потребно обезбедити финансијска средства у буџету Републике Србије.

 РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Предлаже се усвајање закона по хитном поступку зато што би у супротном могло доћи до штетних последица за рад органа и организација у смислу угрожавања српског језика и ћириличког писма, као културних и традиционалних вредности српског народа у земљи и региону.

АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ЗАКОНА

            Кључна питања за анализу постојећег стања и правилно дефинисање промене која се предлаже

            1) Који показатељи се прате у области, који су разлози због којих се ови показатељи прате и које су њихове вредности?

Показатељи који се прате у овој области се односе на однос према српском језику и ћириличком писму, као културним и традиционалним вредностима у нашој земљи.

Ови показатељи се прате због огромног историјског, културног и идентитетског значаја овог писма у нашој земљи.

            2) Да ли се у предметној области спроводи или се спроводио документ јавне политике или пропис? Представити резултате спровођења тог документа јавне политике или прописа и образложити због чега добијени резултати нису у складу са планираним вредностима.

У предметној области се није спроводио документ јавне политике или пропис, с тога није могуће представити резултате спровођења истих.

            3) Који су важећи прописи и документи јавних политика од значаја за промену која се предлаже и у чему се тај значај огледа?

Важећи прописи и документи јавних политика од значаја за промену која се предлаже су: пре свега Закон о службеној употреби језика и писма, али на индиректан начи и низ других закона који се односе на коришћење српског језика и ћириличког писма.

            4) Да ли су уочени проблеми у области и на кога се они односе? Представити узроке и последице проблема.

Ћирилица је у овом закону квалификована као матично писмо српског језика, с обзиром на њену миленијумску традицију у српској култури и с обзиром на чињеницу да је она, упркос тако дугој традицији, угрожена у многим подручјима јавног живота у нашој земљи и региону. Одредбама овог закона ћирилици се обезбеђује статус који јој припада као писму већинског народа у нашој земљи.

  • Која промена се предлаже?

Мере које се предвиђају за заштиту и очување ћириличког писма имају у суштини двојаки карактер.

Прве су обавезујуће, и оне шире круг субјеката који су у обавези да користе ћириличко писмо. Према предложеним решењима то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала. Обавеза употребе ћириличког писма већ је предвиђена Законом о службеној употреби језика и писама за државне, покрајинске и локалне органе власти, јавна предузећа и јавне службе, имаоце јавних овлашћења и др.

Други скуп мера је стимулативне природе и он је првенствено усмерен на приватни сектор, пре свега на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу. Те мере се односе на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да користе у свом раду и пословању ћириличко писмо.

  • Да ли је промена заиста неопходна и у ком обиму?

Доношење закона је неопходно и представља решење за свеобухватно регулисање обезбеђивања институционалне основе за детаљно уређење очувања српског језика и ћириличког писма, нарочито имајући у виду чињеницу да у правном промету већ постоји Закон о службеној употреби језика и писама, коме је овај закон додатна подршка.

  • На које циљне групе ће утицати предложена промена? Утврдити и представити циљне групе на које ће промена имати непосредан односно посредан утицај.

Одредбе Предлога закона ће утицати на различите начине на одређене циљне групе. Тако ће, с једне стране, он донети мере које су обавезујуће, и оне шире круг субјеката који су у обавези да користе ћириличко писмо. Према предложеним решењима то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала. Обавеза употребе ћириличког писма већ је предвиђена Законом о службеној употреби језика и писама за државне, покрајинске и локалне органе власти, јавна предузећа и јавне службе, имаоце јавних овлашћења и др.

С друге стране, он предвиђа и мере које су стимулативне природе које се односе на приватни сектор, пре свега на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу. Те мере се односе на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да користе у свом раду и пословању ћириличко писмо.

  • Да ли постоје важећи документи јавних политика којима би се могла остварити жељена промена и о којим документима се ради?

Не постоје важећи документи.

  • Да ли је промену могуће остварити применом важећих прописа?

Не.

  • Квантитативно (нумерички, статистички) представити очекиване трендове у предметној области, уколико се одустане од интервенције (status quo).

У случају недоношења закона не би се остварило потребно обезбеђивање институционалне заштите српског језика и ћириличког писма и то би довело до даљег смањивања степена њихове употребе у свакодневној комуникацији.

  • Какво је искуство у остваривању оваквих промена у поређењу са искуством других држава, односно локалних самоуправа (ако је реч о јавној политици или акту локалне самоуправе)?

Није релевантно.

ПРИЛОГ 3:

Кључна питања за утврђивање циљева

            1) Због чега је неопходно постићи жељену промену на нивоу друштва? (одговором на ово питање дефинише се општи циљ).

Одредбама овог предлога закона дефинише се друштвена брига о језику и матичном писму, и њихова заштита, без којих се не може обезбедити ни одговарајући статус службеног језика и матичног писма у целокупном јавном животу и правном промету. Та разграната и координирана активност, и у науци и изван ње, и код нас и у свету, означава се термином језичка политика. Одредбама овог предлога утврђен је темељни садржај језичке политике и идентификоване су институције позване да, у сарадњи с државним органима, воде и спроводе језичку политику, која има и стручно-научне, и правно-политичке, и прагматичке аспекте. Осетљивост ових питања разлог је више да се она не остављају нерешена, да се гурају на маргину друштвеног живота, или чак да се сматрају исхитреним или непостојећим. О друштвеној бризи за језик и писмо не сведоче само земље са сложеном језичком и етничком структуром (нпр. Белгија, Румунија, Словачка, Швајцарска, Шпанија, Италија, Финска) него и прибалтичке земље па и неке земље са симболичком или традиционално потиснутом вишејезичношћу (нпр. Француска, Пољска), али и земље на простору бивше СФРЈ.

  • Шта се предметном променом жели постићи? (одговором на ово питање дефинишу се посебни циљеви, чије постизање треба да доводе до остварења општег циља. односу на посебне циљеве, формулишу се мере за њихово постизање).

1) појачан систем заштите српског језика и ћириличког писма.

  • Да ли су општи и посебни циљеви усклађени са важећим документима јавних политика и постојећим правним оквиром, а пре свега са приоритетним циљевима Владе?

Да.

  • На основу којих показатеља учинка ће бити могуће утврдити да ли је дошло до остваривања општих односно посебних циљева?

У свом раду и пословању, односно обављању делатности до 1.1.2023. године, 100% привредних субјеката који послују са већинским учешћем јавног капитала, професионалних и струковних удружења, која представљају своју област на националном и међународном нивоу, употребљаваће ћирилично писмо у складу са овим законом, док би извор провере били годишњи извештаји о спроведеном надзору у складу са Законом о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.

ПРИЛОГ 4:

Кључна питања за идентификовање опција јавних политика

  • Које релевантне опције (алтернативне мере, односно групе мера) за остварење циља су узете у разматрање? Да ли је разматрана „status quo“ опција?

У току анализе разматрана је могућности status quo – не доношење Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Ова опција није одржива из разлога што без ње није могуће обезбедити потпуно очување српског језика и ћириличког писма.

  • Да ли су, поред регулаторних мера, идентификоване и друге опције за постизање жељене промене и анализирани њихови потенцијални ефекти?

У току анализе  разматрана је могућности недоношења закона. Ова опција није одржива из разлога што више није могуће без законског оквира обезбедити потпуно очување српског језика и ћириличког писма.

  • Да ли су, поред рестриктивних мера (забране, ограничења, санкције и слично) испитане и подстицајне мере за постизање посебног циља?

Предлогом закона су предвиђене и мере које су стимулативне природе које се односе на приватни сектор, пре свега на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу. Те мере се односе на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да користе у свом раду и пословању ћириличко писмо.

  • Да ли су у оквиру разматраних опција идентификоване институционално управљачко организационе мере које је неопходно спровести да би се постигли посебни циљеви?

Предлогом закона је ради разматрања питања из надлежности Владе и давања предлога, мишљења и стручних образложења, предвиђено да Влада образује посебно тело, тј. Савет Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма српског језика.

  • Да ли се промена може постићи кроз спровођење информативно-едукативних мера?

Ове мере су такође важне.

  • Да ли циљне групе и друге заинтересоване стране из цивилног и приватног сектора могу да буду укључене у процес спровођења јавне политике, односно прописа или се проблем може решити искључиво интервенцијом јавног сектора?

Да. Постоје више удружења грађана који се залажу за појачање степена заштите и коришћења српској језика и ћириличког писма.

  • Да ли постоје расположиви, односно потенцијални ресурси за спровођење идентификованих опција?

Да.

  • Која опција је изабрана за спровођење и на основу чега је процењено да ће се том опцијом постићи жељена промена и остварење утврђених циљева?

Опција је пуна примена регулаторне постојећег Закона о службеној употреби језика и писама и након његовог усвајања и овог Предлога закона.

ПРИЛОГ 5:

Кључна питања за анализу финансијских ефеката

            1) Какве ће ефекте изабрана опција имати на јавне приходе и расходе у средњем и  дугом року?

У предстојећем периоду неће бити значајнијих ефеката на јавне приходе и расходе.

            2) Да ли је финансијске ресурсе за спровођење изабране опције потребно обезбедити у  буџету, или из других извора финансирања и којих?

Није потребно обезбеђивање додатних средстава у буџету.

            3)Како ће спровођење изабране опције утицати на међународне финансијске обавезе?

Неће утицати на међународне финансијске обавезе.

            4) Колики су процењени трошкови увођења промена који проистичу из спровођења изабране опције (оснивање нових институција, реструктурирање постојећих институција и обука државних службеника) исказани у категоријама капиталних трошкова, текућих трошкова и зарада?

Нема додатних трошкова.

  • Да ли је могуће финансирати расходе изабране опције кроз редистрибуцију постојећих средстава?

Да.

            6) Какви ће бити ефекти спровођења изабране опције на расходе других институција?

Уколико се кроз посебне прописе усвоје стимулативне мере за коришћење српског језика и ћириличког писма, ефекти ће бити смањивање трошкова за друге институције и приватни сектор.

 ПРИЛОГ 6:

Кључна питања за анализу економских ефеката

            1) Које трошкове и користи (материјалне и нематеријалне) ће изабрана опција проузр ковати привреди, појединој грани, односно одређеној категорији привредних субјеката?

Предлог закона неће створити додатне трошкове за привреду.

            2) Да ли изабрана опција утиче на конкурентност привредних субјеката на домаћем и иностраном тржишту (укључујући и ефекте на конкурентност цена) и на који начин?

Не.

            3) Да ли изабране опције утичу на услове конкуренције и на који начин?

Не.

            4) Да ли изабрана опција утиче на трансфер технологије и/или примену техничко-технолошких, организационих и пословних иновација и на који начин?

Не.

5) Да ли изабрана опција утиче на друштвено богатство и његову расподелу и на који  начин?

Не.

  • Какве ће ефекте изабрана опција имати на квалитет и статус радне снаге (права, обавезе и одговорности), као и права, обавезе и одговорности послодаваца?

Није релевантно.

ПРИЛОГ 7:

Кључна питања за анализу ефеката на друштво

  • Колике трошкове и користи (материјалне и нематеријалне) ће изабрана опција проузроковати грађанима?

Изабрана опција неће грађанима проузроковати трошкове, а нематеријалне користи се односе на очување традиције.

  • Да ли ће ефекти реализације изабране опције штетно утицати на неку специфичну групу популације и да ли ће то негативно утицати на успешно спровођење те опције, као и које мере треба предузети да би се ови ризици свели на минимум?

Не.

  • На које друштвене групе,а посебно на које осетљиве друштвене групе, би утицале мере изабране опције и како би се тај утицај огледао (пре свега на сиромашне и социјално искључене појединце и групе, као што су особе са инвалидитетом, деца, млади, жене, старији преко 65 година, припадници ромске националне мањине, необразовани, незапослени, избегла и интерно расељена лица и становништво руралних средина и друге осетљиве друштвене групе)?

Не.

  • Да ли би и на који начин изабрана опција утицала на тржиште рада и запошљавање, као и на услове за рад (нпр. промене у стопама запослености, отпуштање технолошких вишкова, укинута или новоформирана радна места, постојећа права и обавезе радника, потребе за преквалификацијама или додатним обукама које намеће тржиште рада, родну равноправност, рањиве групе и облике њиховог запошљавања и слично)?

Не.

  • Да ли изабране опције омогућавају равноправан третман, или доводе до директне или индиректне дискриминације различитих категорија лица (нпр. на основу националне припадности, етничког порекла, језика, пола, родног идентитета, инвалидитета,старосне доби,сексуалне оријентације,брачног статуса или других личних својстава)?

             Предлог закона не дискриминише ни једну категорију лица, јер они своја права равноправно остварују кроз примену Закона о службеној употреби језика и писма.

  • Да ли би изабрана опција могла да утиче на цене роба и услуга и животни стандард становништва, на који начин и у којем обиму?

Не.

  • Да ли би се реализацијом изабраних опција позитивно утицало на промену социјалне ситуације у неком одређеном региону или округу и на који начин?

Не.

  • Да ли би се реализацијом изабране опције утицало на промене у финансирању, квалитету или доступности система социјалне заштите, здравственог система или система образовања, посебно у смислу једнаког приступа услугама и правима за осетљиве групе и на који начин?

Не.

ПРИЛОГ 8:

Кључна питања за анализу ефеката на животну средину

1) Да ли изабрана опција утиче и у којем обиму утиче на животну средину, укључујући ефекте на квалитет воде, ваздуха и земљишта, квалитет хране, урбану екологију и управљање отпадом, сировине, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије?

Предлог закона не проузрокује никакав утицај на животну средину, укључујући воду, ваздух и обновљиве изворе енергије.

            2) Да ли изабрана опција утиче на квалитет и структуру екосистема, укључујући и интегритет и биодиверзитет екосистема, као и флору и фауну?

Предлог закона не проузрокује никакав утицај на квалитет и структуру екосистема, укључујући и интегритет и и биодиверзитет екосистема, као и флору и фауну.

            3) Да ли изабрана опција утиче на здравље људи?

Предлог закона неће произвести никакав утицај на здравље људи.

            4) Да ли изабрана опција представља ризик по животну средину и здравље људи и да ли се допунским мерама може утицати на смањење тих ризика?

Предлог закона не представља ризик по животну средину и здравље људи.

            5) Да ли изабрана опција утиче на заштиту и коришћење земљишта у складу са прописима који уређују предметну област?

Предлог закона не утиче на заштиту и коришћење земљишта у складу са прописима који уређују предметну област.

ПРИЛОГ 9:

Кључна питања за анализу управљачких ефеката

  • Да ли се изабраном опцијом уводе организационе, управљачке или институционалне промене и које су то промене?

Предлогом закона је ради разматрања питања из надлежности Владе и давања предлога, мишљења и стручних образложења, предвиђено да Влада образује посебно тело, тј. Савет Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма српског језика.

Осим тога, Министарство културе и информисања ће вршити надзор над применом овог закона, тако што ће министарстава, која врше надзор над пословањем у областима из својих надлежности, достављати списак субјеката надзора над којима ће се вршити надзор примене овог закона.

  • Да ли постојећа јавна управа има капацитет за спровођење изабране опције (укључујући и квалитет и квантитет расположивих капацитета) и да ли је потребно предузети одређене мере за побољшање тих капацитета?

Није потребно спровођење додатних мера за побољшање капацитета јавне управе.

  • Да ли је за реализацију изабране опције било потребно извршити реструктурирање постојећег државног органа, односно другог субјекта јавног сектора (нпр. проширење, укидање, промене функција/хијерархије, унапређење техничких и људских капацитета и сл.) и у којем временском периоду је то потребно спровести?

Није потребно.

  • Да ли је изабрана опција у сагласности са важећим прописима, међународним споразумима и усвојеним документима јавних политика?

Да.

  • Да ли изабрана опција утиче на владавину права и безбедност?

Не.

  • Да ли изабрана опција утиче на одговорност и транспарентност рада јавне управе и на који начин?

Не.

  • Које додатне мере треба спровести и колико времена ће бити потребно да се спроведе изабрана опција и обезбеди њено касније доследно спровођење, односно њена одрживост?

Предлогом закона је ради разматрања питања из надлежности Владе и давања предлога, мишљења и стручних образложења, предвиђено да Влада образује посебно тело, тј. Савет Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма српског језика.

Осим тога, републичким, покрајинским и локалним прописима, у складу са посебним законима, могу се установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању односно у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

ПРИЛОГ 10:

Кључна питања за анализу ризика

            1) Да ли је за спровођење изабране опције обезбеђена подршка свих кључних заинтересованих страна и циљних група? Да ли је спровођење изабране опције приоритет за доносиоце одлука у наредном периоду (Народну скупштину, Владу, државне органе и слично)?

Да.

            2) Да ли су обезбеђена финансијска средства за спровођење изабране опције? Да ли је за спровођење изабране опције обезбеђено довољно времена за спровођење поступка јавне набавке уколико је она потребна?

Није потребно спровођење јавне набавке.

            3) Да ли постоји још неки ризик за спровођење изабране опције?

Не.

ИНФОРМАЦИЈА О СПРОВЕДЕНИМ КОНСУЛТАЦИЈАМА У ТОКУ ИЗРАДЕ НАЦРТА ЗАКОНА О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ЈАВНОМ ЖИВОТУ И ЗАШТИТИ И ОЧУВАЊУ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА

1) Да ли су у току израде нацрта прописа спроведене консултације са циљним групама и заинтересованим странама* (ако нису спроведене потребно је навести разлог)?

У току израде Нацрта закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, спроведене су консултације са Министарством просвјете и културе Републике Српске где се такође доноси закона сличне садржине, а у циљу уједначавања текста оба закона у навећој могућој мери.   Осим тога републички секретаријат за законодавство Републике Србије је интезивно учествовао у писању нацрта овог закона.

2) У ком временском периоду су спроведене консултације?

Консултације су спроведене у претходних неколико месеци.

3) Које методе/технике консултација су коришћене (фокус група, округли сто, полуструктурирани интервју, панел, анкета, прикупљање писаних коментара, итд.)?

Консултације су спроведене путем размене писаних коментара и директне комуникације.

4) Ко су били учесници консултативног процеса?

Учесници су били представници Министарства културе и информисања Републике Србије, представници Министарства просвјете и културе Републике Српске и Републичког секретаријата за законодавство Републике Србије.

5) Које примедбе, сугестије и коментари упућени током спровођења процеса консултација су прихваћени и уврштени текст у предлога/нацрта прописа?**

Прихваћене су оне примедбе и сугестије Министарства просвјете и културе Републике Српске које су у складу са нашим законодавним системом.

6) Које примедбе, сугестије и коментари упућени током спровођења процеса консултација нису уважени и који су разлози за њихово неприхватање?**

Нису прихваћене су оне примедбе и сугестије Министарства просвјете и културе Републике Српске које нису у складу са нашим законодавним системом.

ИЗЈАВA О УСКЛАЂЕНОСТИ ПРОПИСА СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  1. Овлашћени предлагач прописа: Влада

Обрађивач:  Министарство културе и информисања

  1. Назив прописа

Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма

Draft law on the use of the Serbian language in public life and the protection and preservation of the Cyrilic alphabet

 

  1. Усклађеност прописа с одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије са друге стране („Службени гласник РС”, број 83/08) (у даљем тексту: Споразум):

а) Одредба Споразума која се односи на нормативну садржину прописа,

Споразум не садржи одредбу која се односи на нормативну садржину Предлога закона

б) Прелазни рок за усклађивање законодавства према одредбама Споразума,/

в) Оцена испуњености обавезе које произлазе из наведене одредбе Споразума, /

г) Разлози за делимично испуњавање, односно неиспуњавање обавеза које произлазе из наведене одредбе Споразума, /

д) Веза са Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније /

  1. Усклађеност прописа са прописима Европске уније:

а) Навођење одредби примарних извора права Европске уније и оцене усклађености са њима,

Не постоје примарни извори права ЕУ који уређују ову материју.

б) Навођење секундарних извора права Европске уније и оцене усклађености са њима,

Не постоје секундарни извори права ЕУ који уређују ову материју.

в) Навођење осталих извора права Европске уније и усклађенoст са њима,

Не постоје остали извори права ЕУ који уређују ову материју.

г) Разлози за делимичну усклађеност, односно неусклађеност, /

д) Рок у којем је предвиђено постизање потпуне усклађености прописа са прописима Европске уније. /

  1. Уколико не постоје одговарајуће надлежности Европске уније у материји коју регулише пропис, и/или не постоје одговарајући секундарни извори права Европске уније са којима је потребно обезбедити усклађеност, потребно је образложити ту чињеницу. У овом случају, није потребно попуњавати Табелу усклађености прописа. Табелу усклађености није потребно попуњавати и уколико се домаћим прописом не врши пренос одредби секундарног извора права Европске уније већ се искључиво врши примена или спровођење неког захтева који произилази из одредбе секундарног извора права (нпр. Предлогом одлуке о изради стратешке процене утицаја биће спроведена обавеза из члана 4. Директиве 2001/42/ЕЗ, али се не врши и пренос те одредбе директиве).

Нема одговарајућих прописа Европске уније са којима је потребно обезбедити усклађеност Предлога закона.

  1. Да ли су претходно наведени извори права Европске уније преведени на српски језик? /
  2. Да ли је пропис преведен на неки службени језик Европске уније?/
  3. Сарадња са Европском унијом и учешће консултаната у изради прописа и њихово мишљење о усклађености. /
  1. септембар 2021.
    parlament.gov.rs

[1]У прилогу овог нашег текста преносимо са сајт СКЦ „Ћирилиац“ Предлог овог новог закона који еј „Ћирилица“ (Нови Сад) анализирала.

Подели: