Анализе

„РОДНО ОСЕТЉИВ ЈЕЗИК“ ЈЕ ТЕМА ПОДВАЛА ДА БИ СЕ СРПСКА ЛИНГВСИТИКА БАВИЛА НЕБИТНИМ, ДОК ЋИРИЛИЦА НЕСТАЈЕ БЕЗ ПРАВОГ ОТПОРА СТРУКЕ!

После заједничког Саопштења Матице српске поводом питања о родној равноправности, објављеног на сајту Матице српске
  •  Апел „Ћирилице“ лингвистима у Одбору за стандардизацију српског језика и Матици српској да се ману непотребне „тешке научне артиљерије“ ударајући на набачену им тему од минорног значаја за будућност српског језика и писма, па да учине прави и очекивани подвиг на који се чека дуже од једног века – да нормирају српски учевни (стандардни, књижевни) језик, попут свих престижних језика у свету, без погубних алтернативности у изговору и писму, па ћемо онда много мање бринути за обједињавање о очување „српског света“. Овако како је сада у учевном језику Срба, део Срба је језички ближи Хрватима, Бошњацима и Црногорцима него што смо блиски једни с другима у преосталом истом српском народу.

Родно осетљив језик је минорна, БЕЗНАЧАЈНА тема у насиљу над српским језиком. Највеће насиље над српским језиком је, у ствари, десетовековно насиље над српском ћирилицом, што је, у ствари, најтеже насиље у разбијању српског миленијумског идентитета.

Тема о родно осетљивом језику је „нуспроизвод“ уз кључну, главну, основну тему која се мора назвати силовање ћирилице чијом ће планираном коначном заменом бити коначно разбијени и уништени и српски језик и његов народ. Дакле, „родно осетљив језик“ само је једна минорна темица која треба плански да одвуче српске лингвисте, Одбор за стандардизацију српског језика и Матицу српску да напусте тему о ћирилици како би остао српски језички и правописни стандард који је званично још на снази, а који гарантовано уништава српски језик, српско писмо и Србе као карактеристичан културолошки и национални идентитет.

Дакле, наша је скромна молба, практично апел упућен српским лингвистима, Матици српској и  Одбору за стандардизацију српског језика да што пре стандардизују српски језик без погубних алтернативности у изговору и писму. То је кључна тема опстанка српског језика, српског писма и, у коначном, српског националног идентитета. А „граматичке расправе“ о томе може ли свака именица за називе функција жена у српском језику имати облик и за женски род, тема је ВЕЛИКА ПОДВАЛА како би се српски језички стручњаци „забављали“ том минормом темом, док ћирилички српски језик све брже нестаје пред нашим очима.

  1. август 2021.

За Удружење „Ћирилицу“

Драгољуб Збиљић

(Председник Скупштине Удружења)

Подели: