Анализе

Јутарња молитва Господу Богу

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе, и да могу да следим Твоју свету вољу. Да ниси само у мојим мислима и речима, већ и у осећањима, и мојим делима. Да не бих грешио, већ да би ме преко Анђела чувара упућивао, и у критичним ситуацијама помагао. И да не бих, у неком тренутку искушења, постао горд, заборавивши на захвалност за живот, и за дарове које нам дајеш. Да увек целим бићем знам да све потиче од Тебе, и да је само труд мој, а успех Твој, Боже. Јер све је, све је Твоје.

Научи ме да будем правичан према ближњима, и никога не ожалостим. Да могу да трпим и да праштам, сталожено и смирено поступам, и да се на неправду и зло не разгневим, не ражестим. Господе, помози  да исправно реагујем на све што се у току дана догоди: да ме тешкоће и неправда не могу да сломе, а да ме радост живота неког тренутка сувише не понесе да не уочим жалост и патњу ближњих, и да их нехотице не растужим, не повредим, или, не дај Боже, озлоједим.

Господе, подај ми мудрост и снагу да могу да препознајем, да следим, и вршим Твоју свету вољу. И не само да верујем и осећам, већ и да сазнајем, и целим бићем знам да је све од Тебе створено, и да у најмање обоженом, бар нешто Твоје постоји. Да све покрећеш, у кретању и животу одржаваш и подржаваш, и моћне, непрегледне, васионе и космосе, Собом обухваташ, и обуздаваш. А истовремено, са крхком, мајушном клицом бога, у мени малом, и  у сваком детету, обитаваш. Зато, Милостиви, помози да се надам вечном животу са Тобом, да могу да истрајем, и на том путу ка Теби да трпим и праштам, али и да се блажено радујем, и све, све што је од Тебе створено, волим.

Господе, подај да будем оруђе Твоје доброте, љубави и Твога мира. Да тамо где је мржња – сејем и пружам љубав, где је вређање – молим за праштање, a где раздор – да мирим за слогу. Где je заблудa – да говорим истину, а где бесмисао безверја – да упућујем на живу веру; да код очајања будим наду, и таме – указујем на божанску светлост: доброту, љубав и милост, што безнађе, тугу и жалост претвара у радост.

О, небески Родитељу и Утешитељу, утеши ме, и подај ми снагу, да бих могао ближње да тешим. Просветљуј ме, да бих могао и друге да разумем, и помогнем им. Помажи ми да не грешим, да би ме надахњивала Твоја љубав; да бих и ја могао безусловно све да љубим. Да  могу увек и да праштам, а када праштамо, тада се и нама прашта; ланце прошлости раскидамо, проклетства и зло на Земљи смањујемо. Јер када и на зло добротом успевамо да узвраћамо, доброту, врлине и љубав, највише увећавамо. Пожртвовано дајемо, више примамо. Вечне дарове задобијамо…   А када за Тебе Боже, у себи, или смртним телом умиремо, онда спознајемо, ако већ не знамо, да се за вечни живот рађамо.

Свети Душе, буди ми на помоћи да данашњи дан посветим Теби, Господу Богу Оцу и Сину Спаситељу, Пресветој Тројици. Амин.

НАПОМЕНА: Личнa молитва Слободана Бојковића, приређивача песмарице „Све је Твоје Боже“, једним делом инспирисана „Јутарњом молитвом Светог Филарета, митрополита Московског“ (1782-1867).

 Јутарња молитва Светог Филарета митрополита московског *

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе, и да се потпуно предам светој вољи Твојој. Упућуј ме и помажи ми сваког часа у току овог дана. Управљај мислима мојим и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

Научи ме да се правично односим према своме ближњем, да никог не разгневим и не ожалостим. Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана, и све што ће се у току дана догодити. Управљај вољом мојом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, праштам и волим.

Господе, дај да будем оруђе мира Твога: Да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање – праштање, где је раздор – слогу. где је очајање – наду, где је тама – светлост, где је жалост – радост.

О, Божански Учитељу, недај никада да мене теше, него да ја друге тешим; недај да мене разумеју, него да ја друге разумем; недај да мене љубе, него да ја друге љубим. Јер када праштамо, онда се нама прашта, када дајемо, онда добијамо, а када умремо, онда се рађамо за Живот Вечни.

Душе Свети, буди ми на помоћи да данашњи дан посветим Господу и Спаситељу.

*  *  *

Почетком двадесетог века (1912. године) међу римокатолицима и протестантима се у скраћеној верзији јавља Молитва за мир која се приписује  Светом Фрањи Асишком (1181-1226), мада је нема у његовој заоставштини!

Молитва Светог Фрање Асишког (?) за мир

Господине,

Учини ме средством свога мира;

Гдје је мржња, да доносим љубав.

Гдје је увреда, да доносим праштање.

Гдје је неслога, да доносим јединство.

Гдје је заблуда, да доносим истину.

Гдје је сумња, да доносим вјеру.

Гдје је очај, да доносим наду.

Гдје је тама, да доносим свјетлост.

Гдје је жалост, да доносим радост.

Господине,

дај да толико не бринем

да будем утјешен, колико да тјешим:

да ме не разумију, колико да друге разумијем:

да будем љубљен, колико да љубим.

Јер, тко се дарује, прима:

Тко себе заборавља, себе налази:

Тко прашта, бит ће му опроштено:

Тко умире, рађа се за живот вјечни.

Извор: Интернет

 

Слободан Бојковић

Подели: