Анализе

Страсти око вакцине и вакцинације

Хоће ли довести тема вакцинације још једној подели у Цркви? Фото: УПН

  • Да ли је одбијање вакцинације грех? Да ли у вакцини постоји чип или абортивни материјал? Да ли треба кажњавати свештенике због речи против вакцине? Разматрамо та питања.

ПИШЕ: Кирил Александров

Вакцинација од COVID-19  је из медицинског проблема одавно прерасла у политички, а сада прети да прерасте и у религиозни. Да ли ћемо ускоро чути анатеме онима који се нису вакцинисали од стране вакцинисаних и обрнуто? Да ли прети Цркви раскол по том питању и какав став тренутно заузима Украјинска Православна Црква? Покушаћемо све да разјаснимо.

Какве постоје вакцине

Принцип деловања свих вакцина је исти: на ћелијском нивоу нешто се уноси у људски организам и изазива имуни одговор, при том не изазивајући само обољење. Али у зависности од тога шта је то “нешто”, вакцине се деле на класичне, векторске и м-РНК-вакцине.

Класичне вакцине такође се деле на неколико врста, али ми нећемо дубље залазити у то, анализираћемо сам принцип рада. Имуни одговор организма на дејство тих вакцина изазива вирус који ствара болест и који се у њима налази, инактивиран или ослабљен уз помоћ различитих технологија. У такве вакцине спадају на пример, најраспрострањенија у Украјини кинеска «CoronaVac», руске “ЕпикВакКорона” и “КовиВак”. Традиционална технологија добијања вакцине постоји већ 200 година, доста је проучена, али уз то њена ефективност против коронавируса је најнижа. Спрам неких података ефективност “CoronaVac” је само 50%.

Векторска вакцина је –  када се узима било који страни вирус, сасвим безбедан за човека (то и јесте “вектор”) у који се поставља ген вируса који изазива болест и изазива потребан имуни одговор. У такве вакцине спадају: британско-шведска “AstraZeneca”, америчка “Johnson&Johnson”, руска “Спутник V” и друге. Ефективност таквих вакцина је 80-90% и више.

М-РНК-вакцине. То је сасвим нова технологија вакцинисања која је до садашње пандемије коронавируса пролазила само стадијуме клиничких истраживања. Пре појаве COVID-19 ни једна од вакцина створених по овој технологији није била одобрена за уношење људима. Са појавом коронавируса недостатак објективних података су одлучили да игноришу и пожурили да што пре пусте такве вакцине у масовни потрошњу.

М-РНК-вакцине садрже у себи не сам вирус (ослабљен или неактиван) и чак не комадић вируса убачен у други вирус, већ само неко “упутство” у облику молекула матричног РНК у који је уписана информација о протеину вируса SARS-CoV-2. При упадању у ћелију људског организма то упутство је тера да синтетише исти тај протеин, на који наш организам и даје потребан имуни одговор. У М-РНК-вакцине спадају америчко-немачка “Pfizer/BioNTech” и америчка “Moderna”. Њихова пријављена ефективност је 95%.

Ова врста вакцина је најконтроверзнија, пошто постоје сасвим логични страхови: а да можда тај молекул м-РНК мимо упутства о производњи S протеина садржи још и друга упутства, о којима не знамо ни ми, ни, можда чак, сами творци? Како ће то убачено у организам упутство деловати кроз неколико година или деценија? На које још системе организма сем имуног оно може да делује? Поновићемо, – одговор на то питање још није добијен не само у односу вакцине против коронавируса, већ и у односу м-РНК вакцина иначе.

Како ће то убачено у организам упутство деловати кроз неколико година или деценија? На које још системе организма сем имуног оно може да делује?

Претензије вакцинама

Аргументи противника вакцинације против COVID-19 се условно могу поделити у неколико група.

1. Чиповање. Неки сматрају да се прикривајући вакцинацијом у организам човека убацује неки минијатурни електронски уређај који испуњава функцију контроле (чип). Такви људи су убеђени да чип који се уноси скривено преко вакцине и јесте онај печат антихриста о ком се говори у Светом Писму.

Ти аргументи сасвим немају никакав основ осим фанатзија оних ко те аргументе шири у друштву. Искушењу да зараде популарност код људи који лако верују у различите теорије завере, понекад не успеју да одоле и доста познати, поштовани људи. На пример руски режисер Никита Михалков који је јако уверљиво причао да се при вакцинисању човеку убацује чип, кроз неко краће време се вакцинисао и објавио то јавно.

У садашње време “сакрити” чип у вакцину је технички доста проблематично, као што је проблематично организовати јединствено системско управљање “чиповима” у вакцинама различитих произвођача.

2. Промена генетског кода. Постоји мишљење да су вакцине против коронавируса у стању да промене генетски код човека и да утичу на одређене функције организма. Ово се пребацује углавном м-РНК вакцинама које носе у себи одређено упутство које људски организам треба да изврши. Иако творци вакцине тврде да м-РНК молекул не може да се уграђује у наше молекуле ДНК и РНК и мењати наш генетски код, неки научници се изражавају опрезније. Они говоре да могућност уграђивања м-РНК молекула у људске ДНК и РНК није доказана. Другим речима наука још има исувише мало података да би тврдила једно или друго.

Најчешће противници вакцина тврде да оне негативно утичу на репродуктивну функцију и да је вакцинација завера са циљем смањења количине насељености на планети. Доказати то или оповргнути ће бити могуће тек кроз неколико деценија. И опет та брига може имати смисао само у односу према м-РНК вакцинама. Оптужити друге врсте вакцина за то да утичу на ДНК или РНК човека је исто што и тврдити да на наш генетски код могу да утичу неке врсте хране.

3. Нуспојаве. Не ради се о томе да се код некога може мало и на краће време подићи температура или сврбети место убода, већ о доста озбиљним последицама. На пример неки мас-медији, уз позивање на истраживање америчког National Center for Biotechnology Information, тврде да преко 80% (!!!) трудница у САД које су се вакцинисале против COVID-19 на почетку трудноће, доживеле побачај или самопроизвољне абортусе. А неке државе Европе, између осталих Немачка, Француска, Шведска, Италија, Шпанија и друге су заустављале коришћење AstraZeneca због честих случајева тромбозе који су између осталог водили ка смрти. Не ради се о томе да се код некога може мало и на краће време подићи температура или сврбети место убода, већ о доста озбиљним последицама. На пример неки мас-медији, уз позивање на истраживање америчког National Center for Biotechnology Information, тврде да преко 80% (!!!) трудница у САД које су се вакцинисале против COVID-19 на почетку трудноће, доживеле побачај или самопроизвољне абортусе. А неке државе Европе, између осталих Немачка, Француска, Шведска, Италија, Шпанија и друге су заустављале коришћење AstraZeneca због честих случајева тромбозе који су између осталог водили ка смрти.

4. Ниска ефикасност. Клиничка истраживања су показала да низ вакцина има јако малу ефикасност. Углавном се критикују кинеске вакцине компаније Sinovac Biotech Ltd. На нивоу 50.4% или Sinopharm отприлике 72-79%. Али и европске вакцине се такође показују као мало ефективне, на пример вакцина немачке компаније Curevac има ефикасност око 47%.

Међутим, ниска ефикасност појединих вакцина је тек пола несреће, јер исте те “Pfizer/BioNTech” или “Спутник V” имају ефикасност преко 90%, а у односу на тешке случајеве коронавируса свих 100%. Несрећа је у томе да COVID-19 стално мутира и за поједине мутације вакцине су апсолутно беспомоћне.

Сасвим недавно, 5. јула 2021. године директор СЗО Тедрос Аданом Гебреисус је изјавио да такозвани “индијски сој” или “делта-сој” шета светом без обзира на било какве вакцине. “Он се шири у државама како са ниским, тако и са високим нивоом имунизације. То захтева пажљиво праћење ситуације и поправљања стратегије борбе против њега. Победнички ход индијског соја показује да код твораца вакцине још нема одговора на изазов као што је појава нових мутација” – рекао је Гебреисус.

Појављује се логично питање: зашто се вакцинисати и ризиковати изазивање нуспојава ако ће већ сутра твоја вакцина бити сасвим бескорисна против новог соја коронавируса?

Зашто се вакцинисати и ризиковати изазивање нуспојава ако ће сутра твоја вакцина бити сасвим бескорисна против новог соја коронавируса?

Засад се не може рећи да количина оболелих у државама директно зависи од нивоа вакцинације у земљи. Тако у Украјини где вакцинација иде јако споро и прати је цео низ скандала повезаних са непоштовањем рокова поставке вакцина, у току 24 сата 6 јула. 2021 године регистровано је само 610 нових случајева и 33 смрти. И то уз чињеницу да по официјелној статистици Украјинаца има око 40 милиона. Истовремено у Русији где вакцинација иде ударним темпом и већ је вакцинисано скоро 18% становника у истих тих 24 сата регистровано је 23 378 нових случајева коронавируса и 737 умрлих.

5. Главна претензија јесте религиозна или морално-етичка. За вернике значај имају не само и не толико горе наведене примедбе за вакцине, већ то колико су оне идеалне у морално-етичком погледу. Раније се то питање није подизало на тако широком нивоу, али са појавом COVID-19 сазнају се доста непријатни аспекти индустрије вакцина. Испоставило се да је у основи многих од њих (не само против коронавируса, него и других обољења) материјал који је добијен при абортирању. Испоставило се да су многе лабораторије деценијама користиле за стварање вакцина ћелијске културе добијене из абортираних беба.

Тако се при стварању вакцине “Спутник V” се користила једна од најпознатијих ћелијских култура HEK 293 (Human Embryonic Kidney) створена 1973. године из ћелија ембрионалних бубрега детета, добијених абортивним путем. Култура WI-38 је била добијена 1964. године из диплоидних ћелија плућног ткива девојчице која је била абортирана у Шведској у 12. недељи. Култура MRC-5 је била добијена 1966. године из плућних ћелија четрнаестонедељног дечака. Ове културе се налазе у основи многих ако не већине вакцина у свету, између осталог против црвенке, хепатитиса типа А, варичеле, беснила и других. Већина западних вакцина против коронавируса, укључујући Pfizer, Moderna, Johnson & Johnson, AstraZeneca и друге су такође створене на основу тих култура. Наравно у самим вакцинама нема ни абортивних ћелија, чак ни у траговима и сами абортуси се нису радили са циљем добијања биоматеријала, али чињеница јесте чињеница: у основи многих вакцина се налази управо грех абортуса.

Према изјавама произвођача руских вакцина “КовиВак” и “ЭпиВакКорона” при њиховом стварању се нису користиле ћелијске културе које проистичу из абортивног материјала.

Став Цркве и других религиозних организација

Данас се може рећи да ниједна од основних религиозних конфесија у свету нема јединствену и заједничку позицију поводом вакцинације против коронавируса. У свакој конфесији постоје присталице радикалних погледа, који сматрају да је вакцинација начин чиповања или гушења плодности. Постоје религиозни лидери који призивају да раздвајамо вакцине: једне прихватати, а друге одбијати. На пример, у неким муслиманским државама вакцине деле на халјане (дозвољене) и харамне (забрањене). У последње се убрајају не само оне које су створене уз помоћ абортивних ћелијских култура, већ и оне за које се користио свињски желатин. У јудаизму постоје групе које деле кошерне и некошерне вакцине. У хришћанству такође постоји подела вакцина на “етички беспрекорне” и “не беспрекорне” у зависности од коришћења или не коришћења абортивних ћелија.

И у свакој конфесији постоје лидери који уопште не обраћају пажњу на „кошерност/некошерност“ и призивају да се вакцинише било којом доступном вакцином. Аргументација тих људи је једноставна и јасна – потенцијална могућност вакцине да спаси људске животе је изнад било каквих суђења о њиховој прихватљивости или не прихватљивости. Многи сматрају да у ситуацији када сваки дан због COVID-19  умиру на хиљаде људи нема места за дискусије у греху абортуса који је изведен пре пола века.

Занимљива је у овој ситуацији позиција Ватикана која је била формулисана Конгрегацијом вере и утврђена папом римским Фрањом децембра 2020. године: “У случају ако не постоји алтернативни приступ ка “етички идеалној” вакцини, морално је прихватљиво коришћење вакцина против COVID-19 у чијем стварању и производњи су се користиле ћелије које произлазе из абортираног плода”. То јест грех престаје да буде грех ако нема алтернативе. Јако “католички”.

У Православљу такође нема јединствене тачке гледишта поводом вакцинације. Нећемо разматрати речи двосмислених личности као што су бивши схигумен Средњеуралског женског манастира Сергиј Романов. Међу противницима вакцинације има јако ауторитативних личности које износе озбиљне аргументе као образложење свог става.

На пример, доста угледан јерарх Кипарске Цркве митрополит Мофрски Неофит сматра да вакцина јесте један од елемената насађивања неког “новог светског поретка”, чији борци “праве пут за нову епоху високих технологија без моралности, без врлина, без Богочовека Исуса Христа”. Архијереј сматра да “вакцинација јесте један од начина да се скрати становништво посредством изазивања смрти, неизлечивих болести и стерилизације младе генерације”.

Главни аргумент противника позиције митрополита Неофита је јако једноставан и логичан: у време док непосредна штета здрављу од вакцине јесте минимална, а дугорочан утицај још није проучен, од COVID-19 умире око 10 хиљада људи дневно. То и јесте смањење становништва, против којег наступа митрополит Неофит.

Пре неколико дана два веома ауторитетна јерарха Руске Православне Цркве су наступили са позивом да се вакцинише, при том урадили су то у доста грубој форми. Глава ОСЦП, митрополит Иларион (Алфејев) 5 јула. 2021. године је изјавио да они који одбијају да се вакцинишу јесу потенцијалне убице: “Сада се стално суочавам са таквим ситуацијама када људи долазе код свештеника да би се покајали у томе да се сами нису вакцинисали, нити вакцинисали своје ближње и да су постали несвесни узрок људске смрти. Долазе и говоре: “А како сад са тим да живим?”. А мени је чак тешко да кажем како да живе са тим. Цео живот треба се молити за почињени грех”.

Уз сву логичност таквих суђења не може се не приметити њихова, најмање, два слаба места.

  1. Слична логика се може применити ка свим инфекционим болестима, не само коронавирусу. Спрам података СЗО сваке године од болести повезаних са обичном грипом умире и до 650 хиљада људи. Испада да онај ко их је заразио јесте убица? А сам митрополит Иларион може бити сигуран да никога није заразио у свом животу?
  2. Произвођачи вакцина не тврде да “убодени” је потпуно загарантован од заражавања. Претпоставља се да вакцина може да обезбеди заштиту од тешког тока болести. Зато чак вакцинисани човек не може бити 100% сигуран да није извор заразе.

Митрополит Псковски Тихон (Шевкунов) је отишао још даље. 2. јула 2021. године он је изјавио да свештеници који наступају против вакцинисања могу бити подвргнути канонским забранама.

“Ако се, не дај Боже, неко од оних ко није вакцинисао захваљујући томе што га нисте разуверили да то уради, не дај Боже, тешко разболи или умре <…>  ако се нешто такво, избави вас Боже, деси, онда ти свештеници или монаси ће морати да сносе потпуну каноничну одговорност за такве поступке” – изјавио је владика

Опет све је логично. Али шта да радимо у случају ако неки конкретан верник оде и због призива владике Тихона се вакцинише и као резултат због нуспојава умре или остане инвалид? Какву одговорност, између осталог и каноничну треба да сноси сам Псковски митрполит?

Наравно, може се рећи да су хиљаде живота важније него десетине, али са богословске тачке гледишта, то и није баш неки аргумент, ако ћемо искрено.

Илустративна прича у контексту сукоба присталица и противника вакцинације се десила у Валаамском манастиру. Игуман манастира епископ Панкратиј (Жеђајев) је обавезао не само братство, већ и све оне који се налазе у манастиру да се вакцинишу. У супротном, он је обећао да протера из манастира без било какве помоћи и братство, и духовенство, и раднике, укључујући унајмљене.

Таква грубост владике је сасвим објашњива са психолошке тачке гледишта. Недавно је преболео индијским сојем коронавируса. Ево како је описивао своје стање: “Недељу дана је од 38 до 39 била температура, није се спуштала, глава је паклено болела, узрујаност, притисак 160, пулс 120. Непријатељу не бих пожелео”. Осим својих осећаја он је видео и страшне муке других људи. А зато није ни чудо да вративши се у манастир он је написао: “Свој браћи припремити се за потпуну вакцинацију. Прва група ће се вакцинисати у суботу и недељу. У случају одбијања вакцинисања било који кривац ће бити уклоњен из манастира без издавања средстава”. Уз то сам владика Панкратиј се вакцинисао још септембра 2020. године вакцином “Спутник V”.

И ту се појављује питање. Имајући у виду да је недавно тешко преболео, вакцина се показала као бесмислена или га је она обрнуто спасла од смрти? Било који одговор на ово питање ће бити искључиво субјективан.

Како год било, али наредба епископа Панкратија противречи тврдњи о добровољној вакцинацији о којој су више пута говорили како клир РПЦ тако и световне власти Русије. На намесника Валаамског манастира су се нагрнуле оптужбе у деспотизму и кршењу људских права. Завршила се та прича тиме да је 30. јуна 2021. године по целој Московској епархији и ставропигијским манастирима било послато Циркуларно писмо са потписом првог викара Патријарха Московског и целе Русије по граду Москви митрополита Воскресенског Дионисија (Порубаја) у којем је осим позива ка вакцинацији било речено: “Административни документи о вакцинацији сарадника религиозних организација, издати по иницијативи њиховог руководства имају карактер препоруке”. Такође и Заменик управника пословима РПЦ епископ Зеленоградски Сава (Тутунов) је написао у свом telegram-каналу: “Што се тиче Валаама. На данашњи дан овде је скинута тема принуде. Владика Панкатиј се труди да на очински начин подстиче братство. Ни о каквом “исељавању” због не-вакцинације не може бити и речи”.

20. маја 2021. године у Москви  се одржао Округли сто “Вакцинација: етички проблеми у свету православног вероучења” у којем су учествовали епископи РПЦ, духовенство, мирјани, научници и медицинари. Смисао прихваћеног на Округлом столу завршног документа се своди на следеће:

  • православно вероучење не захтева одрицање од вакцинације;
  • против пандемије коронавируса се треба борити између осталог уз помоћ вакцинације;
  • човек сам треба да доноси одлуку поводом вакцинације;
  • не сме да буде никаквог разграничавања у правима вакцинисаних и невакцинисаних;
  • нуспојаве вакцинације, између осталог и тешке, бивају и зато треба обезбедити квалитет вакцине и самог процеса вакцинације;
  • мишљење о чиповању или постављању печата антихриста уз помоћ вакцине је лажно, а његово ширење је грешно;
  • по могућности треба бирати вакцине које су створене без коришћења абортивних ћелијских култура.

Што се тиче последње тачке резолуција Округлог стола скоро у потпуности понавља дефиницију Ватикана. Цитат: “У садашње време у случају одсуства доступне алтернативе, имајући у виду претњу здрављу и животу људи од коронавирусне инфекције COVID-19, православни човек који користи вакцину против те болести, створену или тестирану уз примену ембрионалне људске ћелијске културе, није умешан у грех абортуса, резултатом којег је била створена та ћелијска култура”.

У условима одсуства саборног документа РПЦ по питању вакцинације резолуција датог Округлог стола може се веома условно сматрати позицијом РПЦ по том питању.

Претња раскола

Очигледно је да се таквим цепајућим Цркву питањима као што је признавање ПЦУ и претензије Фанара на главенство у Цркви додало још једно – однос према вакцинацији.

Очигледно је да се таквим цепајућим Цркву питањима као што је признавање ПЦУ и претензије Фанара на главенство у Цркви додало још једно – однос према вакцинацији.

Горе се помињао доста груб негативан став митрополита Морфског Неофита поводом вакцинације. Као одговор на то Свети Синод Грчке Православне Цркве се обратио са писмом синоду Кипарске Православне Цркве са захтевом да се “ограниче” проповеди митрополита Неофита против вакцинације. При том се у писму директно говори да проповеди митрополита Неофита јесу опасност “уништења односа између Кипарске Цркве и Цркве Грчке”. В

У самој Грчкој Цркви такође има противника вакцинације. Ситуација у РПЦ је већ описана пре. У многим другим Помесним Црквама одвијају се слични процеси. Присталице вакцинације наводе ужасавајућу статистику обољења и смртности, а такође прете “антивакцинаторима” канонским ограничењима. Противници вакцинације постављају сасвим оправдана питања о ефективности вакцина, нуспојавама и морално-етичким аспектима примене вакцине на основу биоматеријала добијеног приликом абортуса. Постоји група присталица теорије о чиповању или обележавању антихристовим печатом који гледају на све вакцинисане као на оне који су напустили веру.

Да ли ће довести сукоб тих група до раскида црквеног општења? На данашњи дан је такав исход мало вероватан, али се ради о другом. Већ се чују мрачне прогнозе из устију како научника-вирусолога, тако и моћника овог света. Например, Бил Гејтс којег многи називају “аутором” пандемије коронавируса, јануара 2021. године у интервјуу Süddeutsche Zeitung је најавио следећу пандемију која може бити “на десетине пута гора” него COVID-19. Назива и могуће рокове појаве следећег смртоносног вируса: две-три године.

Наравно, ми кажемо “не дај Боже” и прекрстимо се. Али ако се то стварно деси можемо замислити колико ће се повисити степен сукоба међу присталицама и противницима вакцинације и других антиепидемиолошких мера у црквеној средини. И ето тада Цркви може да прети прави раскол.

Став Украјинске Православне Цркве – Московске Патријаршије

На позадини тога како руководиоци унијата или ПЦУ се вакцинишу у директном преносу, позиција УПЦ, на први поглед, изгледа доста аморфно. Никаквих официјелних изјава, округлих столова, апела да се вакцинише или њено одбијање. Не делимо људе на вакцинисане и не вакцинисане, не осуђујемо присталице или противнике вакцинације, не организујемо друштвене дискусије које нас могу још више удаљити једни од других. Н

У садашњој ситуацији таква позиција изгледа јединствено тачном. Јер све што је повезано са коронавирусом оставља више питања него одговора:

  • Зашто вакцинација није повезана са количином нових случајева?
  • Зашто се вакцинисани разболе и то добију отежани облик?
  • Зашто код једних ток болести иде у лаком облику, а код других у тешком при том независно од узраста и често од присуства хроничних обољења?П
  • Зашто се код једних ствара имунитет, а код других не?
  • Какве могу бити дугорочне последице примене вакцине?
  • Да ли се не квари сам имуни систем под деловањем вакцине?

Засад на та (и многа друга) питања нема недвосмисленог одговора. Црква не може да заузме овај или онај став. И у суштини вакцинација се сматра питањем медицинским,  а не црквеним, са изузетком можда момента повезаног са коришћењем абортивних ћелија при стварању вакцине.

Међутим УПЦ свеједно треба да означи своју позицију како по питању саме вакцинације, тако и њених правних аспеката. Сматра се сврсисходним да таква позиција укључује у себе два основна момента: добровољност вакцинације и једнака права независно од вакцинације.

И најбитније, треба памтити да ма колико био важан живот човека на земљи, његово учешће у вечности је неупоредиво битније. Господ је рекао: “И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу” (Мт. 10:28). Господ од нас захтева да волимо ближње, а ако их будемо мрзели због различитих ставова поводом вакцинације, какав ћемо онда одговор дати Богу?

ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/81129-strasti-po-vakcine-i-vakcinacii

Подели: