Анализе

ЗАШТО ВОЛИМ ЋИРИЛИЦУ?

Поводом обележавања двадесет година рата прве „Ћирилице“ за ћирилицу (2001-2021)

ПИШЕ: Оснивач прве „ЋИРИЛИЦЕ“ Драгољуб Збиљић

На питање ЗАШТО ВОЛИМ ЋИРИЛИЦУ никада нисам одговарао. Није ми пало на памет ни да одговарам јер се разлози за велику љубав подразумевају. А, ево, овим поводом, пало ми је на памет да би требало рећи то.

Проф. др Мато Пижурица је 2002. године одговарао на питање ЗАШТО БРАНИМО ЋИРИЛИЦУ ми у Удружењу „Ћирилица“. Ја у овом тексту одговарам на питање ЗАШТО ВОЛИМ ЋИРИЛИЦУ. Љубав је увек лична, јер само појединац тачно зна зашто нешто или некога воли или не воли а не може знати зашто други људи нешто или некога воле. Истина, има и оних који не знају тачно зашто некога или нешто воле. Моја маленкост таквима не припада. Ја знам зашто волим ћирилицу.

Мени није било тешко да одговорим на (не)постављено ми питање: зашто волим (српску) ћирилицу јер су ми ти одговори одавно у срцу.

    * **

Прво, (српску) ћирилицу волим зато што осећам да је она моје писмо.

Друго, ћирилицу волим зато што је она писмо мојих родитеља и мојих најрођенијих.

Треће, ћирилицу волим зато што је она писмо мога народа.

Четврто, ћирилицу волим зато што ме је она описменила и широм ми отворила очи.

Пето, српску ћирилицу волим зато што је она писмо моје вере у Бога.

Шесто, ћирилицу волим зато што ме сви добро писмени у свету по мојој ћирилици препознају.

Седмо, (српску) ћирилицу волим зато што је она и по страним истраживачима најсавршеније, најбоље, најздравије за очи и душу, па зато и најчитљивије писмо на свету.

Осмо, ћирилицу волим зато што они који не воле српски народ не воле ни његову ћирилицу, а ко ће да воли то писмо ако га не волимо ја и мој народ?

Девето, ћирилицу волим (и) зато што је неки не воле.

Десето, ћирилицу волим (и) зато што је то писмо најчешће забрањивано насилно и нехуманим законима.

Једанаесто, српску ћирилицу посебно волим и зато што је не воле многи Срби који жале што су Срби.

Дванаесто, ћирилицу волим зато што српске власти, иако су обавезни, већ 14 година у 21. веку неће у Србији свуда да у пракси примене уставну – народну обавезу по којој су нераздвојни српски језик и српско (ћириличко) писмо.

Тринаесто, ћирилицу волим (и) зато што моје колеге – и мањи и већи српски лингвисти од мене – неће или због некога или нечега не смеју да стручно и правописно реше питање писма једнописом – у складу с уставном обавезом и праксом у лингвистичком решавању питања писма у свим другим народима и њиховим језицима у Европи и свету, него су уникатно задржали из комунистичког односа према ћирилици српском писму конкурентски супротставили хрватско национално латиничко писмо, чиме су, практично, увели, и то лошије за природу језика Срба, параписмо којим се замењује српско савршено национално ћириличко писмо и тако се наставља лукаво смишљена од комуниста фаворизација окупаторског писма које је први пут наређено Србима уместо њихове забрањене ћирилице у окупацији у Првом светском рату.

Четрнаесто, ћирилицу волим зато што чак и неке моје колеге српски лингвисти шире заблуду да су Срби „богати“ као ниједан други народ зато што једини, тобож, „имају два супротстављена писма“, од којих их друго (хрватско писмо) само по себи „повезује“ с „латиничким цивилизациајма“.

Петнаесто, ћирилицу волим (и) зато што је неке моје колеге неосновано посматрају хрватску латиницу као (опште)српско писмо и чак шире чисту заблуду да су је, тобож, Вук и Даничић сачињавали за писмо свих Срба, што је елементарна лако доказана неистина.

Шеснаесто, ћирилицу волим и зато што је комунистичка власт у Југославији прва лукаво успела да многе Србе одвикне од свог писма и да прихвате заблуду да је „свеједно којим писмом Срби пишу свој језик“, чиме су Срби почели сами да замењују своје писмо и да се тако оно затире већ седамдесетак година и без формалне његове забране као у време окупација Срба.

Седамнаесто, ћирилицу волим зато што је то писмо свих светаца мога православног народа и његових великана.

Осамнаесто, ћирилицу волим зато што је то писмо у свим српским православним богоугодним светињама.

Деветнаесто, ћирилицу волим (и) зато што је воле моја деца коју сам, са супругом у љубави, од Бога добио.

Двадесето, ћирилицу волим (и) зато што знам да је и велики део мога народа воли.

Двадесет и прво, ћирилицу волим (и) зато што има још много разлога због којих је волим.

Подели: