Анализе

АКО

АКО *

Ако волиш,
Ако си захвалан за живот,
Радујеш се и малим тренуцима,
Цениш правду и бориш се за њу,
За племенита дела и исправна начела;
Образујеш се да би знао, али и чувао образ,
И радиш не само за своје, већ и опште добро;

Ако не чиниш оно што не желиш други да ти чине,
Говориш истину и када можеш да страдаш,
Знаш да се браниш и за слободу бориш,
Своју, ближњих, и земље својих предака;
И прошлост знаш, да не поверујеш
Када о теби и твоме народу лажу,
Полуистине пласирају и кажу.

Ако можеш да трпиш и останеш прибран,
Сачуваш разум када га око тебе губе,
Обуздаваш се да реакције нису брзе,
Не мрзиш оне који тебе мрзе;
Нанесена зла, спреман си да прашташ…

Ако посвећено радиш, себе дајеш,
Не очајаваш у недаћама, падаш и устајеш,
Не плашиш се болести, ни телесне смрти,
Ведро мислиш, и не стрепиш за дане старости;
Не прихваташ јарам новца, једноумне власти,
Творевину када волиш, не робујеш страсти.

Ти си биће вере, у Бога верујеш.

+ + +
Ако по описаном мислиш, а и делаш,
О праведном Свету на Планети сневаш,
За светске моћнике, то је права лудост,
А за сателите – глупа наивност,
Да у време технолошке ере,
Неедуковано, тврдокорно биће
Православне вере,
У бесмртност душе, васкрсење тела,
Анђеле чуваре, заштитнике дома,
У Бога љубави, верује и дела.

* Аутор Слободан Бојковић користи појам АКО из познате песме енглеског нобеловца Радјарда Киплинга (1865-1936), IF (АКО), која следи.

АКО – (IF)

Ако Можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам на даш маха мржњи;
И да не изгледаш у очима света сувише добар ни твоје речи сувише мудре;

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ
Ако можешда погледаш у очи Победи или Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш итину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речи не споменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: Истрај!

Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунда,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој.

Превод: Иво Андрић – нобеловац. Преузето са Интернета.
(Лепоту речи, ритам и звук песме је тешко, практично немогуће сачувати у преводу који је веран оригиналу!)

ДУХ ЗАПАДА
Дух Запада је наш пријатељ, ако га прихватимо, али је наш непријатељ ако нас обузме; наш је пријатељ ако му отворимо наше срце, наш је непријатељ ако му предамо наше срце; наш је пријатељ ако из њега узмемо оно што нам се допада, наш је непријатељ ако допустимо да будемо коришћени како њему одговара.
Халил Џубран ( Kahlil Gibran 1883-1931.), америчко-арапски песник, сликар, филозоф, либанског порекла.

Слободан Бојковић

Подели: