Анализе

«Сви ми морамо заједно да станемо у одбрану своје Цркве»

Василиј Макаровскиј на литији у Кијеву. Фото: В. Макаровског

Редакција Удружења Православних Новинара

Рукодилац организације „Мирјани“ Василиј Макаровскиј – о нападима на УПЦ, борби против антицрквених закона и о томе зашто је неопходно престати бити тиха већина.

 Недавно се на УПН појавила вест да су се парохијани УПЦ удружили у организацију да бране своју веру и вредности. Ово  јавно удружење назива се „Мирјани“. Православни правници, чланови „Мирјана“, већ стигли су да саставе пројекат закона за заштиту Цркве, који намеравају да предају народним посланицима. У том циљу позивају све православне вернике да се окупе 15. јуна код Врховне Раде. Каква је то иницијатива, које циљеве и задатке поставља испред себе, одлучили смо да сазнамо од руководиоца „Мирјана“ Василија Макаровског.

Василију, зашто се организација зове „ Мирјани “?

– Све је једноставно. Има свештенство Цркве, а има и њених парохијана. УПЦ има више од 12.500 парохија. И тако сви људи који посећују ове храмове, сви ми – јесмо мирјани.

– Па, јасно је да су сви верници мирјани. Зашто стварати посебну организацију?

– Зато што нужно је да променимо живот око себе. Шта ми видимо у последње време? Упорни покушаји уништавања Цркве, дискриминација њених верника, видимо постепено уништавање традиционалне породице, наметање идеологије неприхватљиве за наш народ и још много, много више. Време је да се ујединимо и де се овоме некако супротставимо. Заправо, нас има јако много, али је проблем што смо ћутљиви и пасивни. Недавно сам се састао са о.Александром Клименком и свидео ми се његова одредба  да су верници УПЦ „тиха већина“, која активно реагује на догађаје, али не може да утиче на њих. А „Мирјани“ су управо и створени зато  да се не би само тихо негодовало „тамо негде у кухињи“, већ да би била могућност и да се нешто промени. Неопходно је дати људима самопоуздање да могу утицати на ток догађаја у својој земљи. И не само увереност у себи, него и прилику. Ако се чујемо, ако се ујединимо и почнемо да делујемо, наш живот може да постане другачији.

Створити структуру која би ујединила све вернике

– А конкретније? Како обичан парохијанин у неком мањем месту унутар Украјине  може да утиче на „ток догађаја у својој земљи“?

– Могућности утицаја су сасвим конкретне. Планирамо да створимо разгранату структуру широм Украјине, која би ујединила све вернике. Унутар ње можете створити или потписати петицију, пријавити дискриминацију и изазивање мржње и добити реалну заштиту, написати писмо у администрацију или полицију, донирати за одређену заједницу којој је одузета црква и видети за шта је новац отишао, и још много тога.

У регионима ће људи сазнати једни о другима, добиће информативну и правну подршку, добиће помоћ ако им затреба. Створиће се фондови за узајамну помоћ и реализацију добротворних пројеката.

То ће такође бити корак напред у комуникацији између  православних. Планирамо да створимо социјалну мрежу која би структурно реплицирала структуру епархије. Тамо ће се моћи пронаћи  спознајне  информације о вери, разним православне садржајима и још много тога. Када наша веб страница почне са радом, моћи ће се говорити детаљније. Не бисмо говорили унапред.

Заправо, нас има много, али проблем је у томе што смо ћутљиви и пасивни.

– Па ипак, који су главни задаци организације?

– Пре свега, то је заштита Цркве од дискриминације влашћу и радикалима које расколници „духовно негују“. Затим – заштита традиционалне породице коју су створили мушкарац и жена, заштита деце, супротстављање наметању антихришћанске идеологије ЛГБТ и рода , борба против абортуса. Па и уједињење православних у јединствену заједницу способну да утиче на живот у земљи.

Посебно бих истакао улогу образовања. У нашем логотипу „Мирјана“ прво слово је приказано  у облику отворене књиге. И ово није случајно. Један од наших главних задатака је да људима дамо информације: и опште знање о православној вери, и информације о томе шта се сада догађа око нас. Зашто? Да знамо које нам опасности прете и како се одупрети тим опасностима. Зато је наш мото: „Од знања – до деловања“.

– Колико сам разумео, сада би ваше активности требало да буду усмерене ка заштити Цркве. Да ли већ радите нешто конкретно?

– Да, мирјани-правници су припремили два пројекта закона за уношење поправки у оне законе који ометају нормалан живот наше Цркве. 15. јуна доћи ћемо код Врховне Раде да уручимо ове документе народним посланицима.

– О чему су ти пројекти закона?

– Први је усмерен на укидање насилног преименовања УПЦ у РПЦуУ. Као што знате, Порошенко је, играјући у својој председничкој кампањи на карту „вере“, водио отворену борбу са канонском Црквом. И неколико дана након формирања ПЦУ, потписао је измене и допуне Закона 2662- VIII, које обавезују УПЦ да се преименује. Сада се ово питање разматра на Уставном суду и овај закон није у пуној снази, али ово је, како ми разумемо, привремено. Поред тога, ни сада УПЦ не може да региструје нове заједнице, да именује нове игумане итд., једном речју, да у потпуности функционише. Исти закон каже да УПЦ нема право да има капелане у нашој војсци. И то упркос чињеници да су огромна већина војних обвезника и војника по уговору Оружаних снага Украјине верници баш Украјинске Православне Цркве.

Други предлог закона позван је да измени Закон 2673- VIII, „захваљујући“ којем је дошло до заплена и противзаконитих пререгистрација заједница УПЦ у ПЦУ. Једноставније речено, желимо да се из закона уклоне антицрквене норме.

– Знамо да многи већ намеравају да дођу да вас подрже. Али питање је – има ли благослов за ваше активности? И како видите односе са црквеном влашћу?

– Наравно, имамо благослов. Посетили смо Његово Блаженство Онуфрија и он је благословио нашу иницијативу. Поглавар је још рекао да јавна организација (а „Мирјани“ јесте јавна организација) чак има и више инструмената за узајамне активности а властима. Јер УПЦ, као Црква, још увек нема статус правног лица (свака њена заједница одвојено поседује такав статус – Ред.) и не може да разговара са властима као јединствена организација.

Посетили смо Његово Блаженство Онуфрија и он је благословио нашу иницијативу.

У регионима ћемо градити односе с владајућим епископима, помагати им у решавању оних питања која  мирјани могу лакше да реше.

Да ли морају верници да се баве пословима Цркве?

–Често међу православцима има мишљења да само свештеници и епископи треба да се баве црквеним пословима и проблемима. Они су, кажу, компетентнији и уопште – зашто би се верници мешали у сва ова питања? 

– Видите, код нас се у последње време међу верницима развила нека врста пасивно-корисничког  односа према Цркви, заједници, свештенству. Као, долазим на службу, исповедим се, причестим се и идем кући. И скоро да морају да ми за то кажу хвала. Већину парохијана није брига шта ће се даље дешавати у цркви. Нека, кажу, све ово раде очеви, то је њихова ствар. А на крају крајева ово не би требало да буде тако. Само свештеници, клерици и неколико активних бакица не могу се бавити црквеним пословима, ово је погрешно. Црква нису људи у одеждама и стихарима. Црква је – заједница. Чак, није тако, ово је Заједница са великог слова, где би сви требало да буду једна породица, део будуће небеске заједнице.

Погледајте села у којима је дошло до заплена или постоји опасност од заплене. Тамо где људи из ПЦУ покушавају да заузму цркву (на пример у Черњивецкој области), људи у цркви организују даноноћно дежурање. У селима којима је црква одузета парохијани траже новац, купују земљиште и граде нови храм. Често граде чак и буквално властитим рукама: изливају темељ, додају цигле итд. Раде оно што може особа без квалификација.

Црква нису људи у одеждама и стихарима, Црква је Заједница, где би сви требало да буду једна породица, део будуће небеске заједнице.

Да ли то значи да мирјани „мешају не у своја питања“, и таквим проблемима треба да се баве искључиво свештеници? Наравно да не. Раде оно што би требало да чине чланови праве хришћанске заједнице. Није свештеник тај који све товари на своја леђа, овај терет је на плећима свих парохијана. И то је нормално, таква би требала бити заједница „здраве особе“.

– Кажете: „Били смо код Његовог Блаженства“, „градићемо“, али можете ли да појасните ко су то „ми“? Засада се види само Василиј Макаровскиј.

– Новинари увек желе гласна имена (смеје се) … Али међу нама нема звезда, није звезда ни Василиј Макаровскиј. Има људи који живе у интересу Цркве и нису се појавили ниоткуда. „Мирјане“ је основало Братство Светог кнеза Владимира, које је створено по благослову Његовог Блаженства и активно делује око пет година. Ово Братство се бави просветним активностима, заштитом традиционалне породице. Например, просветна турнеја по Украјини о. Александра Клименка са беседом о заштити и подршци породице и традиционалних вредности организовало је ово Братство. Братство је такође створило Савез православних адвоката, чији правници активно штите Цркву. На пример, ситуација у Золочиву, где су власти престале да прогањају заједницу УПЦ, – углавном је заслуга правника СПА.

Братство је 2014. године, са благословом Његовог Блаженства, основало добротворну фондацију „Фавор“, уз чију помоћ је већ изграђено 37 нових цркава за заједнице УПЦ од којих су цркве заплењене. Једном речју, међу „Мирјанима“ има људи који већ раде конкретан посао у корист Цркве.

Верници морају постати једно уједињено братство, заједно ми можемо много.

– Добро, а шта је потребно да постанете члан „Мирјана“?

– Ако сте православни хришћанин који стално иде у цркву, онда се већ можете сматрати чланом „Мирјана“. Да бисте се придружили активној групи, потребно је да прођете стандардну процедуру за јавну организацију. То се обично остварује подношењем изјаве о жељи да се постане члан организације.

Генерално, морамо схватити да није довољно долазити на Литургију недељом у неку најближу цркву. Важно је схватити да сте део огромног организма Цркве – Тела Христовог. Ако човеку прети опасност или болест, тада јој се не могу одупрети само глава, срце или други појединачни делови тела. Сећате ли се речи апостола Павла да нога не може да каже, да не припада телу, јер није рука? Шта на крају каже апостол? „Пати ли један уд, сви удови пате с њим; прославља ли се један уд, сви удови се радују с њим “ (1. Кор. 12,26).

Стога, ако себе сматраш хришћанином, мораш помагати Цркви_ њој је твоја помоћ потребна.

Ако себе сматраш хришћанином, мораш помоћи Цркви, њој треба твоја помоћ.

– Митрополит Августин је, говорећи о вашој организацији, повукао историјске паралеле са братствима из 16.-17. века, када су мирјани бранили Цркву од унијатске експанзије и насилног покатоличавања. Видите ли овде неке везе?

– – Дефинитивно, Владика је врло тачно приметио. Времена када је увођена унија и садашње време  су у много чему слична, а пре свега – у односу власти према Цркви. И тада и сада власти врше на њу најјачи притисак, присиљавајући више црквене чинове да предузму „неопходне“ активности. Претње, застрашивање, па чак и директно насиље – то су методе којима су тада власти Речи Посполите „радиле“ са епископима Цркве. И у тој ситуацији, улога мирјанских братстава у заштити своје Цркве не може се преценити.

На пример, Запорошки козаци су, сви на челу са гетманом Петром Сагајдачним, били  чланови Кијевског Богојављенског братства, захваљујући којем су православци задржали своје цркве. Дуже време је братство у Луцку бранило своје цркве од унијата. А прво на територији модерне Украјине било је братство у Лавову.

Враћајући се у садашњост, могу да додам да сви верници УПЦ треба да постану једно уједињено братство. Заједно можемо учинити много.

– Ви се сада  можете обратити публици УПН. Шта бисте хтели да јој кажете?

– Прва жеља је – не бојте се. Недавно сам се срео са дивним хирургом, а сада свештеником УПЦ, о. Ростиславом Валихновским. И он је рекао ове речи: „Ако је наша будућност свима нама драга, а првенствено духовна, ако нам је драга будућност наше деце, морамо заштитити духовно наслеђе које смо добили од предака. Овај тренутак се може назвати тренутком истине “.

А главна ствар коју морамо имати на уму су речи апостола Јакова: „Као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва“ / „Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без добријех дјела мртва“(Јак. 2,26).

Сада је тренутак истине. И сви то морамо схватити и заједно стати у одбрану наше Цркве, породице, будућности наше деце. Иначе  – после ће бити касно.

ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/80536-my-bolyshe-ne-dolzhny-byty-prosto-molchalivym-bolyshinstvom

 

Подели: