Анализе

Контуре њихове нове источне политике – Велика Румунија и Троморје

ФОТО: Игор Јарошенко

  • Балтичко-црноморска конструкција раздваја евроатлантски и руски свет

ПИШЕ: Владислав Гулевич

Председница Молдавије Маја Санду, боравећи у званичној посети Пољској, захвалила се Варшави на „доследној подршци европском путу Молдавије“, те изразила озбиљну радост због доделе 600 милиона евра финансијске помоћи од стране Европске комисије, а такође је говорила у корист Придруживања Молдавије пољско-америчком пројекту „Троморје“, који ће, према председници Маји, постати додатни фактор стабилности на границама Европске уније.

Изненађени сте, наравно, колико спољнополитичка активност председнице Санду надмашује сличну активност њеног претходника на овом месту, председника Додона!

Анджеј Дуда, саслушавши Мају Санду, заузврат ју је уверио да Пољска живи „с Молдавијом у срцу“ и спремна је да јој помогне у њеној интеграцији у Европску унију и НАТО.

Шеф Бироа за међународну политику председника Пољске Кшиштоф Шћерски, коментаришући састанак два председника, приметио је: „Демократска и проевропска Молдавија може бити кључни партнер Пољске у стратешки важном региону, који данас представља својеврсну границу између евроатлантског света и сфере руског утицаја … Молдавија је веома важан фактор безбедности у овом делу света. Увек ћемо подржавати територијални интегритет Молдавије и супротставити се тежњама Русије да ову земљу доведе до федерализације “.

Пољска је дугогодишњи политички партнер Румуније. Обе државе су чланице НАТО-а и обично Варшава увек координира своју источну политику са Букурештом. Пољски политички писци Пољску називају земљом „стиснутом између Црног мора, Балтика, Одре, Дњепра и Дунава“. Исте географске карактеристике значајне су и за Румунију. Утицај Румуније у Молдавији и на југу Украјине (Бесарабија) даје Пољској индиректну контролу над Дунавом и Црним морем. Утицај Пољске у Украјини и балтичким државама даје Румунији индиректну контролу над Дњепром и Балтичким морем.

Природно, постоји, такорећи, подела геополитичких одговорности између Букурешта и Варшаве. Заједно раде на контроли копненог коридора између Балтичког и Црног мора (тзв. Балтичко-Црноморски коридор или потез). Букурешт овај простор назива Црноморско-Балтичким (ponto-baltic), Варшава – Балтичко-Црним морем (bałto-czarnomorski).

У априлу ове године обе државе су свечано прославиле стоту годишњицу Конвенције о одбрамбеном савезу између Комонвелта и Краљевине Румуније, коју су потписале владе Јозефа Пилсудског (1867-1935) и краља Фердинанда I (1865-1927). Тим поводом речено је да тај блок у пракси спроводи пројекат Пилсудског о стварању блока држава између Балтика, Јадрана и Црног мора. Тај блок је замишљен као бастион за сузбијање Русије, а данас је представљен као претеча пројекта Троморја са истим функцијама. Идеју о Троморју Пољацима и Румунима су предложили Американци.

У нади да ће ограничити приступ Русије океанима кроз Северно и Средоземно море, Пољска је преузела функцију задржавања Русије на Балтику, а Румунија у Црном мору. Румунски стратези постављају границе Троморије између Јадрана, Црног мора и Каспијског мора. Овај формат је више у складу са покушајима Букурешта да ојача свој утицај у ширем црноморском региону. Регион се протеже од Балкана до Кавказа, укључујући линију раздвајања цивилизација коју су одредили румунски стратези: Балтик – Дњестар – Придњестровље – Одеса – Босфор. На једној страни ове линије је евроатлантско подручје, на другој руски свет.

Пољска и Румунија воде координирану експанзионистичку политику у источном правцу. Прва негује мит о „Источним крстовима“ (да је њена граница у Западној Украјини, Западној Белорусији и  југоисточној Литванији), док друга тврди да постоји „други румунски народ“ у Молдавији.

Инспирисан примером древног римског империјализма, Букурешт званично проглашава Румуне наследницима Римљана. Описујући геополитички положај земље, румунски аутори често прибегавају латинским терминима, називајући Румунију trio confinium (додир граница три цивилизације – западног хришћанства, источног хришћанства и ислама), а Понт Евксински (Pontul Euxin) одређује правац геополитичког ширења, тј. на Црно море. Све се ово објашњава историјским правом „наследника Римљана“ да доминирају источним границама бившег латинског света, као и потребом да Русију истисну из црноморског региона.

Букурешт сматра да је ово предуслов да Румунија постигне регионално вођство. Крајњи циљ је претворити Румунију у водећу политичку и економску силу у Југоисточној Европи, транзитну тачку за нафту и гас од Каспијског мора преко Кавказа и румунске Констанце до западне Европе, као и дуж канала Рајна-Мајна-Дунав, за земље северне Европе.

У овој конфигурацији, Молдавији је додељена улога помоћног мостобрана, чије ће савладавање омогућити да источни бок НАТО-а гурне још даље на исток.

Уочи превремених парламентарних избора у Молдавији 11. јула, Букурешт оснива Одељење за односе са Молдавијом, а у румунској влади  појавило се посебно одељење за рад са Румунима у инсостранству. Слично одељење за рад са Пољацима у иностранству већ дуго постоји у Пољској. За Букурешт је овде „објекат“ Молдавија, за Пољску – Украјина.

И нико се не усуђује да подсети да су се историјски Молдавци појавили раније од Румуна, а да је румунски идентитет секундаран у односу на Молдавски. Исто тако, Пољаци у Украјини су ванземаљски елемент. Букурешт и Варшава, дакле, немају право да се према тим земљама односе као да су продужетак Румуније и Пољске.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/06/25/kontury-ih-novoj-vostochnoj-politiki-velikaja-rumynija-i-troemore-53867.html

Подели: