Анализе

Принстон одустао од обавезног предавања латинског и грчког језика

БРАВО ЗА АМЕРИКАНЦЕ: КАО ДАНАШЊИ МАОИСТИ – КРЕНУЛИ У СВОЈУ ВЕРЗИЈУ „КУЛТУРНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ“

* Тај амерички универзитет објавио да су „грчка и римска култура саучесници у одржавању ропства, сегрегације и превласти белаца“, да „сносе кривицу и за империјализам и културни геноцид“

* Данас је у енглеском говорном подручју у току и демонтирање расистичке и робовласничке филозофије Аристотела. И, мало ко се тамо усуђује да се томе отворено руга

* Жалосно је што се Запад одриче античког  наслеђа. Међутим, ми са благодарношћу гледамо на своју културну повезаност са античким филозофима, римским законодавцима, библијским апостолима и својим благоверним кнежевима и царевима. И уопште не мислимо да је на нама ред да – сиђемо с ума!

________________________________________________________

Аутор: Сергеј ХУДИЕВ, богослов и публициста

ПРИНСТОН је одустао од обавезног предавања латинског и грчког језика у тежњи за „једнакошћу и инклузивношћу“.

На веб страници тог америчког универзитета наведено је да су „грчка и римска култура саучесници у одржавању ропства, сегрегације и превласти белаца“, да „сносе кривицу и за империјализам и културни геноцид“.

Ово подсећа на кампању „Критика Лин Бјаоа и Конфучија“ у Кини 1973-1974.

Лин Бјао је био високи партијски функционер којег су његови противници оптуживали за нагињање ка „реакционарном учењу“ великог кинеског мислиоца из 6. века пре нове ере. е. Конфучија.

Древни филозоф, који је одиграо огромну улогу у формирању кинеске културе, био је изложен разорним нападима у штампи.

Студенти Универзитета у Пекингу писали су: „Старкеља Кун, тај тип, прво – није разумео револуционарну теорију, а друго – није знао шта је то производни рад. Био је потпуно лишен сваког талента… Радни народ гледао је на старкељу Куна као на пацова који претрчава улицу док га сви јуре и туку“.

Данас је у енглеском говорном подручју у току демонтирање расистичке и робовласничке филозофије Аристотела. И, мало ко се тамо усуђује да се томе отворено руга.

У оба случаја се прогониоци понашају прилично рационално. Јер, ако желите да радикално претумбате целу културу, морате да све поравнате и да на том терену градите      `врли нови свет`.

Уз то обавезно иде максимално могуће оцрњивање целу претходне традиције и рушити свих њених ауторитета.

Европска цивилизација има три изворишта – грчку филозофску мисао, римску државно-правну генијалност и библијско Откровење.

Сви ми – Руси и Американци, Британци и Французи – помало смо Грци, као и Римљани, били тога свесни или не. Платон и Аристотел, Софокле и Тукидид су преци наше културе.

Они – чак и ако од њих нисмо прочитали ни један ред – и даље утичу на начин на који мислимо и осећамо.

Уклањање древних класика из образовања, са довођењем оних који су их читали до тога да се осећају као да су читали „Мајн Кампф“ – то значи рашчишћавање пута за нову идеологију и нови идентитет.

Недавно откривање споменика цару Александру III изазвало је у одређеним круговима у Русији реакцију која је живо подсећала на западну борбу против древног „грчког расизма“.

Изненада се испоставило да ставови руског суверена из 19. века не одговарају појмовима о класној и етничкој једнакости усвојеним у 21. веку.

Дубоко иронична ситуација настала је када су се стаљинисти и либерали, заборавивши на међусобне свађе, ујединили у јединствену породицу – и као неуништиви блок успротивили се споменику цару-миротворцу.

Они у неким аспектима чине, иако не пријатељску, јединствену идеолошку породицу – заједно са кинеским маоистима из 1970-их и америчким културним марксистима.

Уједињује их уверење да друштво треба радикално трансформисати према одређеним идеолошким обрасцима – да би то прекинуо историјски континуитет са културном и (посебно) религиозном традицијом прошлости.

То се нарочито манифестује у чињеници да је хиљадугодишња руска историја приказана као одвратно и срамотно царство сваке неправде и „тамница народа“, а руски цареви – као одвратни тлачитељи.

Ми у Русији смо прошли период када су споменици „царевима и њиховим слугама“ активно рушени, када је дигнут у ваздух катедрални Храм Христа Спаситеља, подигнут у знак сећања на руске војнике који су пали 1812. године. Период у којем су размере вандализма биле неупоредиво веће од хаоса и насиља које по Америци прави Black Lives Matter.

Захваљујемо нашем културном континуитету са древним филозофима, римским законодавцима и библијским апостолима – и нашим племенитим принчевима и краљевима. Тужна је чињеница да Запад већ одбацује древно наслеђе. Али у сваком случају, сада није ред на нас да полудимо.

Ми са благодарношћу гледамо на своју  културну повезаност са античким филозофима, римским законодавцима, библијским апостолима и својим благоверним кнежевима и царевима.

Жалосно је што се Запад одриче античког  наслеђа.

Међутим, ми уопште не мислимо да је на нама ред да – сиђемо с ума!

Подели: