Анализе

Ултиматум украјинских екстремиста римокатолицима: „следите или ћете имати проблема“

  • На верској мапи Украјине вероватно ће се појавити нова „жаришта“. Међутим, сада линија сукоба неће тећи између тзв. Православне цркве Украјине („ПЦУ“) и национал- радикала, с једне стране и Украјинске православне цркве – Московске патријаршије (УПЦ – МП) с друге стране, већ између Римокатоличке цркве у Украјини (РКЦ) и тих истих националистичких покрета, коју су, ако се погледа „између редова“, чеда Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ – унијата)

АУТОР: Тарас Козуб

 „ТО ЈЕ ПОЉСКА ЦРКВА“

 Како преносе «Вести», вође лавовских ћелија Десног сектора, Тарас Бобанич и Националног корпуса Степан Вињар, недавно су имали контакт са лавовским митрополитом латинског обреда Мечиславом Мокшицким. Де факто, обојица су му поставила ултиматум: да спроводи пропагандни рад у римокатоличком јату преко њему подређених свештеника Лавовске архидиоцезе (архиепископија). Циљ је стварање негативне слике за УПЦ – МП у региону. У случају да то неће, обојица су, наводно, запретили Мокшицком блокирањем римокатоличких жупа широм земље, а, према нашем извору, чак и физичким насиљем. На званичном нивоу, РКЦ не препознаје такав контакт: прес-секретар Лавовске архидиоцезе, отац Андриј Легович, демантовао је за «Вести» саму чињеницу таквог разговора: „Нисмо имали такве састанке“. Међутим, контакт у стварности могао је да се оствари – с обзиром на богату историју односа између РКЦ-а, како са локалним национал-радикалима, тако и са УГКЦ-ом, који на њих има велики утицај.

«Мокшицки је не једном био у конфликту тако са национал-радикалима тако и са представницима УГКЦ. Конкретно, 2017. био је интересантан тренутак када је УГКЦ одржала протест против политике Мокшицког, на коме су протестанти чак спалили његову фотографију. Сам се редовно противи украјинским националистима, позива на покајање због масакра у Волину, залаже се за повратак римокатоличких храмова РКЦ. Другим речима, конфликт за њега није необична појава и није ништа ново – али, што је интересантно, он траје годинама», рекао је верски аналитичар «Вестима», Алексеј Смирнов.

Из најновијих изјава Мокшицког – на конференцији у Лублину посвећеној проблемима РКЦ и Пољака са Истока (мисли се на исток Украјине), рекао је да „… овај национализам који влада у Украјини, а посебно у гркокатоличкој цркви, компликује нашу слободу, јер се увек каже да је ‘ово пољска црква’, а то значи да је неопходно ограничити је и ометати је“.

„БИВШИ ЧЛАНОВИ КГБ-а“

 То нису празне речи – један од свештеника УГКЦ, Јуриј Бојко, који је у Лавовској архиепископији УГКЦ задужен за свеукупно монаштво, 2017. године дао је врло недвосмислен опис РКЦ и окружења Мокшицког. „… познавајући црквене кулоаре Лавовске римокатоличке надбискупије … Долазим до закључка да на њега (Мечислава Мокшицког – прим. аутора.) има огроман утицај ближе окружење, које од давно сумњиче за прећутну подршку анти-украјинским осећањима и сарадњу са „бившим“ припадницима совјетског КГБ “. Сходно томе, конфликтна ситуација између национал-радикала и УГКЦ, с једне стране, и РКЦ, с друге стране, постаје све јаснија. Извор «Вести» у верским круговима објашњава: могуће је да је Мокшицки постао мета управо због своје жеље да врати цркве које је УГКЦ отела „због историјских околности“.

 

Тарас Бобанич

«Треба се само подсетити скандала око преноса власништва над Сретењском црквом УГКЦ у Лавову на РКЦ. За Мокшицког је, уопште говорећи, тема враћања црквене имовине, могло би се рећи, лично и болно питање», каже извор.

Као пример можемо навести изјаву митрополита из 2019. године дату «Радио Марији» – тада је нагласио да руководство УГКЦ не само што није успело да реши проблем повратка цркава РКЦ, већ и „покушава да то оправда одлуком власти “. Међутим, узимајући у обзир све моменте, такав став је, како је нагласио Мокшицки, очигледна крађа. Штавише, оптужио је УГКЦ за недостатак „добре воље у вези са повратком оних светиња“ које гркокатолици ионако не користе. Узимајући у обзир надбискупово поверење у дискриминаторну природу односа становништва према РКЦ, јер како кажу, мештани је доживљавају искључиво као „пољски пројекат“ – што значи да је проблем зашао у слепу улицу.

ЗАГОВОРНИЦИ  АКЦИЈА «ДИРЕКТНОГ ДЕЛОВАЊА»

Неколико речи о „изасланицима“ – обојица имају богату биографију. На веб локацији «Националног корпуса» напомиње се да је шеф лавовске ћелије Степан Вињар учесник догађаја из 2004. и 2014. године, „ветеран руско-украјинског рата“ и добровољац. Такође је бивши одборник регионалне скупштине, а у „НК“ је дошао још 2015. године, на челу Главног одбора «ГК Азов» у граду. Вињар је организатор бројних акција «НК-а» у региону, тако да је у фебруару са „активом“ одржао пикет „Медведчуковог бизниса“ (фасада канцеларије грађевинске компаније била је прекривена лецима и обојена фразама попут „Бизнис на крви“), у марту 2020. – одржао је «смолоскипну ходу» – бакљаду – у знак сећања на Романа Шухевича.

Степан Вињар

Шеф одељења «Десног сектора» Тарас Бобанич је адвокат, чак је успео да ради у правној компанији «Де Лекс», али се у новембру 2013. године, његова каријера нагло променила и Бобанич је постао вођа «паравојних јединица Десног сектора»у региону. Ратовао је на првој линији у саставу „ДУК ПС“ (названој – «чекић»), потом је учествовао у блокади Крима. На друштвеним мрежама дели снимке акција у којима учествује „ПС “: „марш “посвећен СС дивизији„ Галиција“ у Кијеву, који је одржан 28. априла, „ вишкіли“, затим кадрове о обуци националистичких омладинских организација у Лавовској области, итд. Позива да се „затворе сепаратистички гадови, који шетају по украјинским градовима“ и тако даље, – то јест, обојица су ватрени поборници „директних акција“, што чак и у теорији носи опасност за римокатоличке жупе. „Ово питање је у потпуности у надлежности полиције – ако је, наравно, постојала таква уцена, јер је то кршење уставне гаранције о слободи савести – тада би представник било које конфесије одмах требало да поднесе пријаву Националној полицији. Уколико она не би ништа учинила, тада је потребно зазвонити на узбуну“, каже политички експерт, Елена Дјаченко.

ВЕРЗИЈА 1: МАНЕВЕР СКРЕТАЊА ПАЖЊЕ

Узимајући у обзир дугу историју не баш топлих односа између РКЦ-а и УГКЦ-а и лавовских националиста, прва верзија због чега је дошло до сукоба може се назвати „маневром скретања пажње“. Наш саговорник из верских кругова сматра да је, будући да је УПЦ – МП изабрана за мету „пропагандног напада“, важно је да покретачи акције потврде идеју да РКЦЦ и лично Мокшицки „не желе да раде у интересу актуелног политичког и патриотског дискурса“. Поједностављено, на њега ће бити лако окачити етикету „агент Москве“. „А против московских агената, као што знате, све методе су добре и доступне“, каже наш извор. „Нарочито у тако специфичном региону као што је Лавов. „У овом случају, ако скандал крене, његова сврха ће бити да Ватикану пренесе идеју да је даљи боравак Мокшицког на Лавовској катедри нецелисходан. „Он је ионако већ у РКЦ-у, „бела врана“- увек се бори за цркве, – каже други саговорник «Вести». – Због тога га стално нападају и поливају блатом, али не може да утиче на глобалну политику у РКЦ.“

Узгред, запажено је да се однос између УПЦ – МП и РКЦ развија прилично пријатељски. „Постоје чак и примери сарадње у погледу хуманитарних мисија у Донбасу. Овде не видим никакве отворене линије сукоба„, рекао је верски аналитичар Алексеј Смирнов за «Вести». Међутим, агресивне поруке против УПЦ- МП и даље стижу управо са усана екстремних бивших (и садашњих) безбедносних званичника / радикала. Конкретно, Назари Кишак, саветник градоначелника Ивано-Франкивска за безбедност и ред и мир, а који је служио у „Ајдару“ и батаљону Министарству унутрашњих послова, недавно је позвао на „чистку промосковских манастира“ , прилажући фотографије људи са оружјем и паролом „смрт непријатељима“, што је све објавио на друштвеним мрежама!“.

Без обзира на мотиве господина Кишака, његове позиве сматрамо стварном претњом“, реаговао је на инцидент шеф Синодалног правног одељења УПЦ-МП, отац Александар Бахов. “особа која позива на насиље и изазивање верске мржње не може да заузима тако одговорну функцију“.

ВЕРЗИЈА 2: ГЕОПОЛИТИКА

Други аспект је много занимљивији. Чињеница је да су Владимир Зеленски и Денис Шмигал позвали папу да посети Украјину у фебруару 2020. године. Изгледа да званични одговор Ватикана још није стигао – годину дана је прошло, а о томе нема вести. То значи да тамо није донета одлука. Још једна ствар: у интервјуу за италијанску La Repubblica, председник је пре само два дана Ватикан назвао „идеалним местом“ за дијалог са Владимиром Путином о миру. Реакција Ватикана овде је такође индикативна – префект Конгрегације за источне цркве, кардинал Леонардо Сандри приметио је да његово одељење „не зна ништа“ о таквом састанку.

Зашто Банкова фантазира – велики је знак питања: чини ми се да то чине тако да би сви поставили питање о форми, али не и о суштини: „зашто Ватикан, а не, рецимо, резиденција Далај-ламе?„„ Истовремено, нико не пита зашто се ти предлози формирају на друштвеним мрежама, а не у дипломатским каналима. Судећи по томе што на њих одговара секретар за медије руског председника Дмитриј Песков, јасно је нема комуникације дипломатским каналима“.

Овде су збуњеност Ватикана и одсуство директног одговора изузетно важни. „Питање је сложено: посета папе у тренутним политичким условима могла би да поткопа његов стратешки дијалог са Москвом“, рекао је извор за «Вести». „С друге стране, потребан је леп разлог за одбијање. Разлог за негативну одлуку Ватикана. А чак и ако не, одговарајући сукоб може постати болна тема у сфери интеракције између Свете столице и Кијева, којему су УГКЦ и националисти ставили велику брљотину. Да, чак и на таласу предлога Зеленског да Ватикан постане платформа за преговоре са Путином “.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://vesti.ua/politika/ultimatum-radikalov-katolikam-sovrite-ili-poluchite-problemy

Подели: