Анализе

Обраћање и позив Господа Исуса Христа

Мили Господ и Пресвета Мати,
На саборност Србе позивају,
Да би сложни, јачи били:
Недаћама одолели,
Праву веру сачували,
Право-славље одбранили,
Божју мудрост сведочили,
Смрт у живот преточили.

По молитви сједињених,
Господ нам у помоћ стиже,
Болне, Божјом речи лечи,
Светим Духом, пале диже;
Штити стадо одабрано,
Све од Оца Њему дано.

Злима не да, да нас сатру,
Адска сила кад нам суди;
Не да, да нам прошлост затру,
Верне бодри, мртве буди.

„Хајте к’ Мени“, Христос вели:
„Ја ћу с вама стално бити,
С Богомајком помагати;
Ви ћете Нас позивати,
У невољи, Нама обраћати.

Не гледајте какви су сад дани,
Добро знате да су отежани,
Ал’ не дајте да су душе
вама забринуте,
Носим, са вас,
терете скинуте.

И немојте окове враћати,
Зовите Ме, Ја ћу помагати,
Молите се, дајте срце цело,
И постите, просветљујте тело.

Али знајте:
Пост не чине
само јела, уз њих пића,
Већ и, децо, ваша општежића;
Да ли ближњег волиш као себе,
Да ли препознајеш његове потребе,
Да ли видиш кад му душа зебе?

И зато, добра дела чините,
Немоћнима помажите,
Богу се обраћајте,
Помоћ очекујте!

Своју руку изнад сваког држим,
Желим да се, са вама, удружим,
Да би са Мном бољи били,
Вечни живот задобили.

+ + +

Хвала вама, децо мила,
Што дане, Мог рођења, васкрсења,
Светих мученика и Божјих угодника,
Памтите, поштујете, славите,
На богослужења долазите;

Пост тела и душе упражњавате,
Традиције се држите,
Исповедате се, причешћујете,
И у Моје име, ближњима служите.

Хвала, јер не жалите труда,
Помажете кад је судба худа,
Стражарите кад стаза кривуда,
Да вам дела буду добра свуда.

И немојте
с молитвама стати,
Ником ништа замерати,
Но тражите, Ја ћу вам давати,
Посрнуле храбрити, дизати,
И свакоме брзо ћу стизати.

+ + +

Приђите сви,
Ма где до сад били,
Што сте често из незнања,
Ил’ слабости, погрешно радили,
Све терете са собом носили.

Дођи и ти, који си се,
Са пркосом, грехом поносио,
У небиће све више тонуо,
Јер си само телесно живео.

За Мене си и ти чедо мило,
Опраштам ти што је прије било;
Немој сада срце затварати,
Врата душе ваља отворити,
Даре Духа у сеʹ запримати,
И у Бога веровати!

А тада,
Када се почнеш искрено кајати,
Благодаћу ћеш погрешна уверења мењати,
Душу преображавати.

Да би са добрим у себи узрастао,
Љубављу добрим узвраћао,
Мене примао и, са Мном,
Вечно живео.

И имај на уму,
Да свакога дана рађање је твоје,
Кад Ме примаш ти,
У срце своје!“

Амин

Слободан Бојковић и Луција Брковић

Подели: