Анализе

Једно од виђења рушења цркве у Коњевић Пољу

  • Вјернике послије оваквог театралног рушења не интересује да ли је црква подигнута правно или безправно на туђој земљи, њима ће заувијек остајати пред очима сцена рушења њихове цркве. Сјеме зла које су посијали медији из ФБиХ својим начином извјештавања и дозвољавањем испод својих вијести на интернету коментара одушевљавања овом чину, ће да се изроди у још већу мржњу и непомирљивост између Срба и Бошњака.
  • Срби сада извлаче разне спискове исламских богомоља које су подигнуте на србској земљи, па када сам већ споменуо међународни правни поредак, предлажем да ако наши судови неће да ријеше безправну изградњу исламских богомоља на србској земљи, да пријаве сваки случај узурпације међународним органима, колико год Срби мислили да су они небитни и пристрасни.

Свједоци смо ових дана рушења православне цркве у Коњевић пољу. Зачуђујући је начин на који су ФБиХ медији извјештавли о томе. Као да се преносила ногометна утакмица. Извјештавали су свако мало о сваком детаљу, славодобитно и навијачки, о томе како је скинут крст са куполе, па како је рушен зид, па онда како је рушен звоник у цјелини, а не постепено. Осјетила су у свакој вијести злоба и побједнички занос, као да се руши непријатељски бункер, а не богомоља.

Нисам вјерник, не идем у цркву, осим понекад да запалим свијећу за живе и мртве из обичајних права, а не вјерских, али су на мене оставиле страшан утисак сцене рушења цркве. Ипак је то дио наше србске традиције, дио идентитета, не преовладавајући, али ипак дио. Могу само замислити како ове сцене доживљавају прави вјерници. Вишеструко горе и озлојађеније.

Вјернике послије оваквог театралног рушења не интересује да ли је црква подигнута правно или безправно на туђој земљи, њима ће заувијек остајати пред очима сцена рушења њихове цркве. Сјеме зла које су посијали медији из ФБиХ својим начином извјештавања и дозвољавањем испод својих вијести на интернету коментара одушевљавања овом чину, ће да се изроди у још већу мржњу и непомирљивост између Срба и Бошњака.

Да није ни СПЦ невинашце говори сама чињеница да су саградили цркву на туђој земљи. Као да нису тих неколико квадрата могли да избјегну. Кажу да је направљена на мјесту гдје су у прошла времена ту масовно побијени Срби. Нема мјеста у НДХ гдје Срби нису убијани, требала би свако мало да буде на неком стратишту црква, па није.

Црква као да хоће да покаже или да су јачи од државе и међународног права или нешто друго. За њих као да не важе овоземаљска правила и правни поредак. Можда би могло свашта да се противправно провуче у нашим државицама, али ипак постоји некакав међународни правни поредак колико год Срби мислили да није вриједан поштовања и не треба га се држати. Нисмо САД и сличне државе да се можемо не држати међународног права.  Црква се није држала ни оне само једне божије заповијести „не пожели ништа туђе“, а требала би, ипак они заступају бога на Земљи и изградили су објекат на туђем имању

Да је црква дала благослов и за потапање Ваљевске Грачанице и рушење ове цркве у Коњевић пољу изгледа да није битно. Зла крв се међу Србима и Бошњацима поново пушта преко ФБиХ медија.

Након свог шестдеценијског искуства живљења на овом простору и изучавања наше пребогате историје, имам право да тврдим да на Хумском полуострву никада неће бити мира све док на њему не остане један народ једне вјере или невјере. А правити државе са неким киме управљају изван те државе, што је случај са римо-католицима и муслиманима, је безсмислено. Та држава ће увијек бити нестабилна и склона разбијању.

Волио бих да ми неко објасни из реда Бошњачке нације или Муслиман, како се већ ко изјашњава, чему се они надају у свом живот нападајући стално на најбројнији и најнаоружанији народ на Хумском полуострву?  Нападају и оцрњују неоправдано народ који је увијек правио своје државе ослобађајући се разних окупатора. Зар очекују да ће хришћанство бити довољно јако да својом догмом ширења љубави и према нашим непријатељима и убицама, спријечи оправдану реакцију Срба на свакодневни неподношљиви притисак?

Срби сада извлаче разне спискове исламских богомоља које су подигнуте на србској земљи, па када сам већ споменуо међународни правни поредак, предлажем да ако наши судови неће да ријеше безправну изградњу исламских богомоља на србској земљи, да пријаве сваки случај узурпације међународним органима, колико год Срби мислили да су они небитни и пристрасни. Србско занемаривање овоземаљског поредка штети само нама. Затрпајмо пријавама међународне судове, а не друштвене мреже.

Нисам вјерник па се са радозналошћу, да упознам њихов карактер, питам какви су то људи вјерници који граде богомоље на туђој земљи и какви су то људи вјерници који се веселе рушењу туђе богомоље? Ваљда је бог један те исти за све једнобожце, и све су то објекти подигнути у славу њему?

При чему нити је Исус Србин нити је Мухамед Бошњак.

Ћерамо се вијековима због људи који нису нашег рода.

Душко Бошковић, дописник из Сарајева

Подели: