Анализе

КАПИТАЛНА СТУДИЈА „СИЛОВАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ“

  • Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ ове године (26. јуна у месту оснивања на Сретење Господње 15. фебруара у Новом Саду) обележиће двадесетогодишњицу своје борбе за (о)чување српске савршене азбуке, са малим закашњењем због короне
  • Ових дана „Ћирилица“ ће објавити тачно време седнице на којој ће се говорити о уставној победи народа аз ћирилицу, али и о 15-годишњој опструкцији те победе

АУТОР: Драга Мирсин Сибничанин

Нажалост, и поред народне уставне победе за ћирилицу као суверено писмо у језику Срба, за шта се „Ћирилица“ залагала, ни после 15 година од усвајања Устава Србије с Чланом 10, власт још није усагласила стари Закон о службеној употреби језика и писама с првим ставом Члана 10. Устава, а српски лингвисти нису, у складу с Уставом и општом праксом у Европи  и свету, нормирали српски књижевни језик, као сваки други, на једном писму у правопису, па се српска ћирилица још налази у понижавајућем статусу у поређењу са свим другим писмима и свим језицима у којима писма немају алтернативно писмо, тј. параписмо. Због тога се и данас наставља истискивање ћирилице из српског језика и њено замењивање као последице југословенског планског фаворизовања хрватском писма код Срба. У овом часу у писању српског језика ћирилица се у јавности не користи ни 10 одсто. То је последица неуставне анархије у Србији у вези са српским писмом, што се не догађа више ни у једној „племенској“ држави, а камоли правној.  Такав однос власти с лингвистима прама матичном народу и матичном писму не бележи се данас ни у једној држави на свету.

Антићирилички вирус показао се много опаснијим од вируса короне с којом се српска власт данас много боље бори него против антићириличког вируса који траје много дуже и жешће од короне. Срећом, српска власт се макар против короне жешће бори.

Свечани скуп бораца за ћирилицу биће одржан у Новом Саду у склопу промоције пројекта „Нови Сад – европска престоница културе 2022. године“, а та Европа, нажалост, показала се више пута сурова према српском народу и, подједнако, према српском писму које је забрањивано у свакој окупацији Срба која је стизала из те културне Европе. Европски проглашењем Новог Сада за „европску престоницу културе 2022“ Европа се, вероватно, одужује српској култури и извињава се због ранијих понављаних забрањивања српске азбуке, за разлику од Србије у којој никада није забрањиван ничији језик  и ничије писмо.

Тим поводом Удружење „Ћирилица“ објавило је своју капиталну студију која на више од 1400 страна предочава десетовековну голготу српског писма и у рату и у миру, као и двадесетогодишњи рат „Ћирилице“ за српско писмо у српском језику.

Подели: