Анализе

Зашто су у мајском преврату 1903. убијена и 123 члана краљевске породице Обреновић?

  • Одмах након убиства српског краља и краљице пуцано је и на краљицину рођену браћу потпоручнике Николу и Никодија, председника владе Димитрија Цинцар Марковића и министра војног Милована Павловића. У мајском преврату 1903. убијено је још око две стотине најближих сарадника српског краља али и 123 најближа члана краљевске породице Обреновић, а са циљем да више  никада нико из ове србске краљевске династије не може остварити претензију на србски престо

Краљ и краљица су убијени из пиштоља, а потом су њихова беживотна тела избодена сабљама и, на крају, искасапљена секиром.

Раскомадане остатке тела српског краља и краљице завереници су ставили у лимени ковчег (Дока Трифковић Лимар је заварио ковчеге) и пожарним колима превезли до старе цркве светог Марка на Ташмајдану и положили у гроб краљеве баке Анке Јеврема Обреновић.

Истог дана, одмах по изласку Сунца Београд је окићен заставама, а убице србске краљевске породице су парадирале Београдом са интимним деловима њихових тела натакнутим на сабље. Каква срамота, какво понижење!

О томе ко су и какви су били они који су убили  српског краља и краљицу може се понешто закључити и из података да је у ноћи крвавог пира опљачкан дворски сеф из кога су украдени  Хиландарска тапија и Мирослављево јеванђеље.

Тапија је касније враћена и пренета у Народну библиотеку али не и Мирослављево јеванђеље које је откривено код краља Петра Карађорђевића тек по отпочињању Првог светског рата. Међутим, исте те године нестала је Тапија и никада више није пронађена. Крађа и потоњи догађаји око Тапије били су везани искључиво за покушај прикривања чињенице да је крајем XVII века Хиландар као гранични манастир постао турска војна караула и да га је од Турака 1821. откупио Милош Обреновић.

Немогућност Милоша да у већој мери материјално помогне Манастир приморала је монахе да се почну задуживати код Бугара што су они искористили за преузимање Хиландара под своје. Љуба Ненадовић је 1859. у Хиландару затекао седамдесетак калуђера Бугара и неколико Македонаца, а крајем XIX века, по сведочењу Димитрија Аврамовића, познатог књижевника и сликара, у манастиру „живи педесетак монаха, од чега једва по који Србин“.

Хиландар у србске руке враћају краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин. Пре него што је априла 1896. године као једини краљ присуствовао првим олимпијским играма модерног доба у Атини Обреновић је на Велики Петак посетио Свету Гору и Хиландар. Краљ је свечано дочекан и испраћен лепо од братства манастира св. Саве и св. Симеона, као и од изасланика свих манастира светогорских. Још пре доласка у Хиландар Обреновић је по Ивану Павловићу, тадашњем српском конзулу у Солуну, послао, као поклон, шест хиљада динара у злату, који је конзул уручио представницима Хиландара (архимандриту Василију и Дамаскину). Но, по доласку у Хиландар у ноћи између Великог четвртка и Великог петка краљ Александар Обреновић одлучује да исплати све манастирске дугове, што, пре одласка, саопштава и манастирском братству.

Дан по Великом  петку сербски краљ је засадио маслину и даривао братство са још 500 дуката, а архимандрит Василије у Савином пољу подише чесму у знак сећања на његов боравак. Међутим, у знак захвалности династији Обреновић хиландарско братство краља Александра дарива Мирослављевим јеванђељем које постаје својеврсна  веза између Обреновића и великог жупана рашке Стефана Немање који је 29. септембра 1198. године написао и потписао Хиландарску повељу. Писању и потписивању Повеље присуствовао је његов најмлађи син Растко који ће, након  што се изборио за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године, поставити темеље Србске православне цркве.


ИЗВОР: ORDO MUNDI, srpskaistorija.com

Подели:

8 Comments

  1. Pomazanika Bozjeg krunisanog Kralja ubili! I da bude uzasnije izivljavali se na telima besramno satanisticki to cinili lazni Il odreceni „srbi“ koji like po Bozjem podobiju zamenili za djavolsku gnusobu! Zlurado je reci:da su to srbi ucinili.Zatim doveli na sveti srbski Presto belosvetske sluge mangupe, obogatise se za kratko vreme,nagrabise zlata na kome lezi nasa Otadzbina I pustise krv…mladom rodu srbinovu,pokoseno polje nikad od tada oporavljeno…a novi otkosi stigose pod zamasima smrtonosnih zamaha satanove ostrice.I nema mira nit napretka klizamo…mi potomci nad kojima osta kletva kraljeubistva uvuceni u djavolje kolo ,u orgije koje prze duse i sude I sazizu pre i Strasnoga Suda jer lakoverni sadasnji tj.skorasnji narastaj posta nerazuman u magli greha predaka radjao se da slepom prazninom duse,pipa i posrce dok Nebo zove I vapije za pokajanjem nad gluvim srbima.

  2. Мени много,ал много смрди на обавештајну службу једне пријатељске државе(пишем хијероглифима да Пријатељи не могу да прочитају☦️🍷

  3. Закебали су се. Предака Обреновића има… Краљевских. Докази и потомци постоје. Днк је чудо…..

  4. Milos ubio Karadjordja da bi sprecio ponovnu izgibiju srpskog naroda, Karadjordjevici pobili Obrenovice, Karadjordjevici poveli Srbiju u samoubilacki rat,napravili Jugoslaviju i time stvorili uslove za hrvatski genocid nad Srbima.Zaslužuju li Karadjordjevići da nose kraljevsku krunu Srbije?

  5. Потом смрдођорђевићи на милион и триста хиљада србских костура направише смрдославију и запечатише судбину Србинову.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.