Анализе

БЕЗ СТВАРНОГ ОБЈЕДИЊАВАЊА СВИХ СРПСКИХ СНАГА У КУЛТУРНОМ РАТУ ЗА ЋИРИЛИЦУ ПОСЛЕ ХИЉАДУ ГОДИНА НАСИЉА НАД ЋИРИЛИЦОМ, БИЋЕМО ПОЛАТИНИЧЕНИ

Пред обележавање двадесетогодишњице оснивања и рада Удружења „Ћирилица“ за одбрану српског писма

 

  • Кључни проблем српске ћирилице данас је неуставан правопис са два писма. Српски лингвисти, после издвајања и регистровања хрватског језика никако да се у правопису и струци ослободе уникатног српскохрватског двоазбучја. Српски лингвисти први су у правопису 2010. године у решењу питања писма прекршили Устав из 2006. године.

Тек после тога проблем ћирилици прави већ 15 година неусаглашен Закон о службеној употреби језика и писама с Чланом 10. Устава Србије.

На ћирилицу су многи од нас заборавили. Некултура несећања, незнања и неуставности владају међу Србима и у Србији и изван Србије. Наше, у свету регистровано као најсавршеније, писмо данас је у српској јавности сачувано само у десетопроцентним изузецима, а из многих области употребе српског језика ћирилица је у потпуности избачена. На пример, нема је у банкама, у продавницама, у рекламирању производа, нема је у огромној већини данашњих новина, књига, на телевизијским екранима (осим на РТС-у и РТВ-у), у радним организацијама и сл.)

Сви други народи су се у једном, свом, писму стопостотно објединили у свом језику, осим данас Срба! Као да је било неизбежно и мудро да Срби из Југославије понесу хрватско писмо као највећи „добитак“ из „заједничке државе“, у крви разбијене што је донело Србима најмасовније протеривање с њихових огњишта. Срби и после Југославије настављају да замењују своје писмо писмом народа и државе твораца логора у НДХ у којима нису баш добро пролазила ни српска деца.

Уз све то, Секретаријат за законодавство Србије стопирао је пуштање у даљу процедуру припремљеног Предлога измена и допуна старог Закона о службеној употреби језика и писама из 1991. године, па већ 15 година имамо неусаглашен тај закон са Чланом 10. Устава из 2006. године. Секретаријат је чак изјавио у Вечерњим новостима да „закон о ћирилици није ни потребан“!

 Потребан је, наравно, и, више од тога – неопходан договор представника државе, лингвистике и народних удружења за одбрану српске ћирилице да се договоре о заједничком усаглашеном деловању у спасавању српског писма. У том смислу првооснована „Ћирилица“, поводом двадесетогодишњице свог оснивања и деловања у културном рату за спас српског писма предложиће на предстојећој Свечаној седници „Ћирилице“ обједињавање свих снага у држави, струци и народу. Без тога, очигледно, нема спаса ћирилици јер је она одавно (и) у Србији у катастрофалном, по Србе понижавајућем, положају који се, у овим условима, може само погоршавати ако се поменути договор не постигне 26. јуна. Тај договор биће главна тема Свечане седнице Скупштине „Ћирилице“ тога дана. Још само није завршен избор места и ближе локације (Нови Сад или Београд и сала или парк с обзиром на опасности због короне). На скуп ће бити позвани сви од којих највише зависи судбина српског писма ако не желимо да, после хиљаду година заменимо своје савршено писмо туђим, оним које нам је насилно наметано после забрана ћирилице у окупацијама, а најуспешније под влашћу комуниста без формалне њене законске забране.

Председник Скупштине „Ћирилице“ Драгољуб Збиљић

Подели: