Анализе

„Станивуковићева бубица је каменчић у зиду британске обавјештајне грађевине на Балкану“

СПЕЦИЈАЛНОМ ОПЕРАЦИЈОМ ПРОТИВ СРБИЈЕ („УШЋЕ“) РУКОВОДИ СРБИН ИЗ ПДП ТРИФКО БУХА

  • Бањалучки градоначелник Драшко Станивуковић, који је на састанак са Вучићем, Додиком и Цвијановић дошао са бубицом и укљученим уређајима за снимање, у Лондону је непосредно пред прошле изборе боравио 21 дан. У друштву Светлане Ценић. То је сам открио на Face TV у Сарајеву, па остао нијем на провокацију водитеља С. Хаџифејзовића, који је то прокоментарисао ријечима: „EM AJ SIKS“
  • Уз менторство Роберта Корта, британског обавјештајца, Станивуковићу је организован сусрет са Едвардом Фергусоном, бившим амбасадором Велике Британије у БиХ. А ту су и његово путовање на Малту на такозване семинаре народних странака“, као и серија других путовања
  • У Београду гријеше кад вјерују да је ПДП опозициона партија јер је она на власти у Сарајеву у више од 50 заједничких државних агенција. Кадар те странке, Трифко Буха, замјеник је директора Обавјештајно безбједносне агенције БиХ која је, покренула оперативни продор “Ушће”, као сложену и агресивну операцију против владиних званичника, институција и уставног поретка Републике Србије
  • Ту операцију је предложио Екрем Пита из Организационе јединице Горажде. Што је најважније, само су је муслимани одобрили. У име шефа специјалних операција, Србина Милоша Шавије, потписао се страни држављанинвехабија Којам Амир. У име главног инспектора ОБА, Хрвата Ивана Филиповића, потписао се Арапин са лажним идентитетом, „Горан Б.“, а у име замјеника директора ОБА Трифка Бухе нико
  • Један од приоритета Запада је: ослабити или чак политички угасити Републику Српску, унитаризацијом и исламизацијом БиХ, или уз помоћ послушних кадрова из Републике Српске, а обнављањем   коалиције Бошњака и Хрвата у институцијама БиХ смањити маневарски простор и политичку снагу Републике Српске

______________________________________________________

АУТОР: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

УЛОГА обавјештајних служби у креирању нестабилности и регионалних сукоба, прилично је потцјењена.

Специјалним операцијама обавештајних служби се остварују стратешки интереси, те се због своје сложености изводе у више фаза. Прву етапу – „успостављање контакта са антидржавним елементима“, или „стварање контакта“ – карактерише свеобухватно оснаживање (обавјештајно, пропагандно, финансијско, војно и сл.) до нивоа који  гарантује успјех операције.

У конфликтним геополитичким односима и евентуалном рату, политичка опозиција може увијек да послужи као база за регрутовање сарадника, шпијуна, терориста, обавјештајаца, полицијских органа и сл.

Тако је то, у начелу, и са српском опозицијом.

Њене везе са обавјештајним службама Запада датирају из периода прије рата деведесетих, али су грађене за вријеме рата и послије њега чврсто изграђене.

Српске политичке организације, посебно њихове руководеће структуре, су у страним обавештајним службама тражиле и нашле ослонац за реализацију својих планова освајања власти, а обавештајне службе у њима агентуру спремну да беспоговорно извршава налоге.

Теоријски, не постоји дилема око дјеловања унутрашњег сарадничког елемента стране службе. У пракси, сараднички елементи и стране службе, кориштењем мреже у средствима информисања, електронским и штампаним медијима, уочену дјелатност тајних служби ће негирати и оспоравати као неосноване и бесмислене „теорије завјере“.

На тај начин се покушао тумачити и наступ бањалучког градоначелника Драшка Станивуковића, кад је крајем априла на састанак са највишим званичницима Србије, БиХ и Републике Српске, дошао са бубицом и укљученим уређајима за снимање у просторијама градске управе.

Тим поводом, Милорад Додик је навео да се на састанку видјело да је градоначелник „нашпанован да се чује оно што он снима“, те да је интервенисало обезбјеђење, које је скинуло бубице и извукло каблове.

Нема сумње, бубица из засједе, на реверу Драшка  Станивуковића за Предсједницу Републике Српске Жељке Цвијановић је пријетња, те је задужила надлежне службе да  изврше увид и провјере учешће појединих агентура у томе уз обавезу, да се у јавном простору расправе могућа питање и тачке утицаја, појединих недобронамјерних служби на политичке послове, поједине странке и кадрове.

У том смислу, важно је, по ко зна који пут, поновити да је Партија демократског прогреса у многим аспектима свога дјеловања наступала као про-британска странка.

Њен оснивач и почасни предсједник, Младен Иванић, ученик је из Глазгова, а његова улога у преносу надлежности Републике Српске – укидању Војске Републике Српске, укидању фискалног суверенитета, формирању Царине БиХ и Управе за индиректно опорезивање те укидању Обавјештајне Службе Српске и формирању ОБА/ОСА на темељима АИД-а као јединствене обавјештајне структуре – представља активност којом се похвалио на Политичкој академији СДА у Зеници (на снимку од 5. мин и 30. сек. (линк: https://www.youtube.com/watch?v=KmWq5UmPVRI).

Активности којима се Иванић поноси, учинио је по налогу или у договору, са британским војним обавјештајцем, тада Високим представником у БиХ, Педиjем Ешдауном.

Са Ешдауном, Иванић је био кључни актер и саучесник у креирању Извјештаја Владе Републике Српске о Сребреници и градњи Меморијалног комплекса Поточари.

Он је, истовремено, своје сараднике усмјерио према Лондону – па је у Лондону, непосредно пред прошле изборе боравио 21 дан и Драшко Станивуковић у друштву Светлане Ценић.

О томе се није знало ништа док сам Станивуковић, на Face TV у Сарајеву, није поменуо тај пут у Лондон. Линк: https://youtu.be/JRoWQHZkj1I.

О томе говори након 70. минута програма и остаје нијем на провокацију водитеља С. Хаџифејзовића, који је то путовање прокоментарисао рјечима: „EM AJ SIKS“.

Уз менторство Роберта Корта, британског обавјештајца, Станивуковићу је организован сусрет са Едвардом Фергусоном, бившим амбасадором Велике Британије у БиХ.

Истовремено, путовање на Малту, од прије четири године, на такозване семинаре народних, „пучких странака“ као и серија других путовања актуелног градоначелника Бањалуке не налазе се забиљежена ни у једном медију нити на друштвеним мрежама.

У Београду гријеше кад вјерују да је ПДП опозициона партија јер је она на власти у Сарајеву и захваљујући Бакиру Изетбеговићу учествује у више од 50 заједничких државних агенција.

Кадар те странке је замјеник директора Обавјештајно безбједносне агенције БиХ која је, покренула оперативни продор “Ушће”, као сложену и агресивну операцију против владиних званичника, институција и уставног поретка Републике Србије.

Директор ОБА/ОСА Осман Мехмедбашић

       Ову операцију је предложио Екрем Пита са судионицима у операцији: ТУ-ТКИ, Одјел 04/4, 05 и 06 из Организационе јединице Горажде, са разлогом дефинисаним као „непријатељски напад“ шифра 50000 али, што је најважније, само су муслимани одобрили ову акцију: у име шефа специјалних операција Милоша Шавије – Србина – потписао се страни држављанин, вехабија Којам Амир. У име главног инспектора ОБА-е, Хрвата Ивана Филиповића, потписао се Арапин са лажним идентитетом, „Горан Б.“, док у име замјеника директора ОБА-е Трифка Бухе нико није потписан, иако је његово име на овом документу.

Планирано је 14 Оперативно-техничких мјера у извођењу ове операције, а назване су: „КРОВ“, „БОР“, „ШУМАР“, „ЛОВАЦ“, „БРОД“, „МОРЕ“, „СЛАЛОМ“, „ЕХО“, „ЗОРА“, „БАЈТ“, „СОВА“, „БЛИЦ“, „КАЊОН“ И „БУНАР“.

Седам је категорија активности које ОБА стандардно спроводи: планирање и усмјеравање, прикупљање информација, обрада и кориштење, анализа и продукција, оцјена, стављање на располагање, корелација и наредба о дејству, те подузимање агресивних акција и примјена насилних метода.

Ова операција никада није обустављена, већ је само мијењала оперативне називе. Те оперативне мјере се и даље изводе, а тиме управља кадар ПДП, замјеник директора и шеф специјалних операција ОБА Трифко Буха.

Истовремено, та партија контролише Централну изборну комисију и управља изборним активностима у БиХ. Она остварује већину, заједно са Бакиром Изетбеговићем.

Дио је и Народне банке и Високог тужилачког савјета, дио је и контролних механизама правосуђа.

Наравно да је Станивуковић знао шта ради када је носио бубицу.

У  свим догађајима и дјеловању разних прозападних фактора, уочљива је намјера да се настави политика снимања и праћења Александра Вучића.

Свакако то није покренуто само из обавјештајне службе из Сарајева.

Да ли постоји озбиљна анализа њиховог негативног утицаја на безбједносна питања?

Дабоме да не постоји.

У том смислу недостаје и анализа деструктивног утицаја бившег министра безбједности БиХ Драгана Мектића на безбједност. Чињеница је да се у БиХ дешавају евидентни безбједносни удари – и кроз разне мигрантске кризе и повратак терориста из Сирије, а безбједносне агенције не раде ништа по тим питању већ настављају да буду продужена рука вањског обавјештајног интереса.

У овом дјелу Балкана, тачније његовом геополитичком срцу, западни приоритети и циљеви су давно дефинисани:

1. Присилити Србију да призна Косово или јој ограничити  кретање ка Европској унији.

2. Ослабити или чак политички угасити Републику Српску, унитаризацијом и исламизацијом БиХ, или уз помоћ послушних кадрова из Републике Српске, а обнављањем   коалиције Бошњака и Хрвата у институцијама БиХ смањити маневарски простор и политичку снагу Републике Српске.

3. Тако разбијене или барем ослабљене, Србију и Републику Српску, присилити на кретање према чланству у НАТО и на прекидање веза са Русијом и Кином.

У принципу, све је јасно и та, мала залутала бубица, представља тек каменчић у зиду обавјештајне грађевине коју Британци пажљиво и упорно граде на Балкану и у српском етничком и политичком простору.

ИЗВОР: http://fakti.org/globotpor/stanivukoviceva-bubica-je-kamencic-u-zidu-britanske-obavjestajne-gradjevine-na-balkanu

Подели: