Анализе

Шта значе одлуке Синода Украјинске православне цркве – Московске патријаршије?

Свети Синод УПЦ донео је важне одлуке за Православље. Фото: УПН
  • У Кијево-Печерској лаври одржан је Синод, чије одлуке могу да утичу не само на живот УПЦ, већ и на целу Православну Цркву.  Анализирамо и проучавамо.

АУТОР: Андреј Власов

12. маја 2021. године одржан је, у овој години први, састанак Светог синода УПЦ. На њему су донете многе одлуке које се тичу не само живота УПЦ  већ могу да утичу и на живот читаве Православне Цркве.

Заседање Светог Синода УПЦ 12.05.2021 г. Фото: Синодално информативно-образовно одељење УПЦ

Слушајте Свети Синод

Као прва у објави Информативно-просветитељског одељења УПЦ о раду Синода  постављена је одлука која је на први поглед врло необична.  Формулисана је овако:

«Пре свега, с обзиром на постојање те информације које би могла да има утицаја на унутрашњи и спољашњи живот  Украјинске Православне Цркве, Синод је нагласио да свештенство, монаштво и верници наше Цркве у свом црквеном животу и деловању треба да се руководе одлукама које је усвојио Свети синод Украјинске Православне Цркве».

Појављује се збуњеност: зашто Синод позива да се руководи његовим сопственим одлукама? Прво, његове одлуке као једног од управљачких тела УПЦ ионако треба спровести, и друго, зашто баш Синода, а не Архијерејског сабора?

Може се претпоставити да је ова одлука донета у контексту могућег усвајања антицрквених закона или других одлука од стране државних власти усмерених против УПЦ, као и могућих одлука Цариградске патријаршије са истим правцем.  На пример, патријарх Вартоломеј може прогласити митрополита Онуфрија и епископију УПЦ забрањеним за свештенство, лишеним катедре, сана итд. На основу тога, владина администрација може захтевати од заједница УПЦ  да се пререгиструју под новим именом итд. У свим тим случајевима Синод позива да се не стидимо, да се не бојимо, већ да слушамо хијерархију УПЦ. И овде се уопште не говори о позивању на непоштовање закона или других одлука власти. Ствар је у томе да Правно одељење и друге структуре УПЦ, као и јавна удружења попут Удружење православних адвоката, користе сва законска средства за одбрану уставних права верника УПЦ на судовима, управним органима или у било којим другим правним путем. И док овај процес траје, нема никаквих законских основа повиновати се бесправним захтевима.

Сабор УПЦ и Архијерејски сабор УПЦ, који су у хијерархији власти виши од Синода, не помињу се јер њихов сазив захтева време и значајне организационе напоре. И они не могу, осим у најкритичнијим случајевима, довољно брзо да одреагују на ситуацију која се брзо мења, а Синод може.

Стога, једноставним речима – не паничите, већ слушајте шта Синод каже.

Јавни савет повећаће ОСЦО

«За узајамно деловање и сарадњу Украјинске Православне Цркве са државним, приватним институцијама и организацијама и удружењима грађана при Одељењу за спољне црквене односе УПЦ, створен је Јавни савет. Викар Кијевске митрополије, Његово Преосвештенство епископ Вишњевски Спиридон, постављен је као одговорни за рад овог савета».

Стварање јавних савета при владиним телима је пракса која се углавном користи у држави. У многим земљама се слични савети формирају при главним министарствима или другим владиним телима, састоје се углавном од угледних личности из културе, науке итд. Сврха таквих савета је да комуницирају са грађанством. Штавише, комуникација у оба смера. Уз помоћ таквих савета, владине организације добијају грађанске иницијативе, као и информације о расположењу у друштву. С друге стране, такви савети помажу да се до људи донесу објашњења одређених поступака владиних организација.

У условима притиска на Цркву, Јавни савет може бити врло ефикасан у комуникацији УПЦ како са властима тако и са грађанством. Мада постоји ризик да се такви савети претворе у нову бирократску структуру са нултом ефикасношћу. Надајмо се да овде није реч о нама.

Богословна академија ће протумачити принцип саборности

Ово је једна од најважнијих одлука Синода која ризикује да постане најзвучнија.

«Предмет разматрања Светог Синода било је кршење принципа саборности Цркве од стране Цариградске патријаршије једностраним мешањем у украјинске црквене послове, као и лажно тумачење представника Цариградске патријаршије одређених правила IV Васељенског Сабора. <…> Синод је наложио Кијевској богословској академији да организије састанке, дешавања посвећене теолошком и канонском поимању принципа саборности Цркве и питању првенства међу Помесним Православним Црквама. Посебна пажња биће усмерена на теолошко, канонско и историјско тумачење  28-мог канона IV Васељенског сабора. Представници Помесних Православних Цркава биће укључени у ове догађаје».

Кључна ствар у овој одлуци је последња фраза: „представници Помесних Православних Цркава“ биће укључени у размишљање. Прошле су две и по године од антиканонске интервенције Фанара у црквене послове у Украјини, а за то време појавиле су се како одлуке Синода УПЦ и РПЦ,  тако и теолошке публикације са детаљном анализом деловања Фанара и назнаком светих канона Цркве, којима ови поступци противурече. Сада ће задатак Кијевске богословске академије бити да на научном нивоу представи процену деловања Фанара, заједничку за Помесне Цркве. Желео бих да кажем – „свих Помесних Цркава“, али стварност још увек не дозвољава да будемо толико оптимистични. Барем су Помесне Цркве које су учествовале на састанку у Аману у фебруару 2020. године и које су, очигледно, изразиле жељу да наставе сарадњу у „аманском формату“, потенцијални сарадници у разумевању питања првенства у Цркви.

Ова одлука ризикује да постане резонантна, јер ако КБА обједини већ постојеће (и приватне и црквене) процене Фанаровог деловања и формулише пуноправно теолошко и канонско виђење овог питања, са којом ће се сагласити значајан број Помесних Цркава, онда ово може постати основа за усвајање канонских мера против патријарха Вартоломеја и других кривих за кршење црквених канона..

Сада се, услед деловања Фанара, УПЦ нашла у центру пажње читавог православног света. И сасвим је природно да су управо теолози Украјинске православне цркве принуђени да решавају задатке који су постављени пред целу Православну Цркву.

Ако КБА обједини већ постојеће процене Фанаровог деловања и формулише пуноправно теолошко и канонско виђење овог питања, са којом ће бити сагласан значајан број Помесних Цркава, онда ово може постати основа за усвајање канонских мера против патријарха Вартоломеја и других кривих за кршење црквених канона.

Брига о дијаспори

«Узимајући у обзир велики број верника Украјинске православне цркве који живе или раде ван Украјине, Свети Синод  је изјавио да је неопходно да се они духовно негују. С тим у вези, Одељењу за спољне црквене односе УПЦ наложено је да ову бригу организује и координира. А епархијски епископи добили су благослов да обавештавају Одељење за спољне црквене односе УПЦ о местима компактног боравка мирјана из епархија које су им поверене у иностранству с циљем даљег организовања мисија или парохија».

Милиони украјинских грађана сада живе у другим земљама. Међу њима је и значајан део верника УПЦ. Често мигранти из Украјине организују црквене заједнице и обраћају се епархијама УПЦ са захтевом да им пошаљу свештеника. Парохије УПЦ се појављују у многим земљама са великим бројем украјинских миграната. Конкретно, у Италији им се дају најлепше древне католичке катедрале, које су празне због одсуства католичких парохијана.

Раније се појава таквих парохија дешавала од случаја до случаја и зависила је како од иницијативе самих миграната, тако и од могућности епархија да пруже помоћ таквим заједницама и да пошаљу свештенике. Сада ће то по пририди бити систематизовано. Владике ће морати да ОСЦО пошаљу информације о томе где већином живе верници УПЦ у иностранству, шта тачно треба да би организовали парохију и шта УПЦ може да учини да би се појавила нова заједница. ОСЦО ће морати да координира сав овај рад на организацији и животу парохија у иностранству и моћи ће не само да одговори на иницијативу миграната, већ и да, са своје стране, покрене стварање црквених заједница у иностранству.

Сада ће појављивање парохија УПЦ у иностранству имати системски карактер.

Ова одлука је сазрела давно, јер постоји много заинтересованих  који би да се „брину“ о православним Украјинцима у иностранству. То је Цариградска патријаршија, гркокатолици, и УПЦ КП коју Филарет Денисенко покушава да оживи. Често користе природну тежњу људи, који се нађу у туђини, према свом родном културном и верском окружењу како би намамили православце на унију или раскол.

Желимо ОСЦО и свима који су укључени у ово добро дело   помоћ Божију.

Свештеници у медицинским установама

У Синодалном одељењу за здравствену заштиту и пастирске бриге о медицинским установама биће створена Комисија за питања пастирске бриге у сфери здравства. Бавиће се питањима капеланије у медицини. Одлука је такође зрела, јер се свештеници који брину о верницима у медицинским установама суочавају са значајним потешкоћама: ово је питање пријема на болничка одељења, и особености комуникације са медицинским особљем, и интеракције са администрацијама, и још много тога. Вероватно ће се у догледно време питања пастирског збрињавања верника у медицинским установама регулисати на законодавном нивоу, по узору на Закон  „О војној капеланији“. С тим у вези, веома је важно да се не крше права верника УПЦ, као што је случај са капеланијом у оружаним снагама.

Одлука Синода омогућиће систематизацију праксе бриге о  верницима у медицинској области за свештенике и мирјане који носе црквено послушање у области здравствене заштите. Конкретно, Одељењу за здравствену заштиту и пастирско старање медицинских установа наложено је да, заједно са Просветним комитетом и Кијевском богословском академијом, развију наставни план и програм за обуку медицинских капелана.

Остале одлуке Синода

  • у Почајевској лаври одржаће се конгрес монаштва;
  • формирана су три мушка манастира
  • одобрени су игумани, игуманије и намесници пет манастира;
  • канонизован за локално поштовање у оквиру Житомирске епархије, Свети Евменије (Хоролски);
  • одобрени су текстови акатиста, секвенци и молитвених напева;
  • изабрана су два нова архиереја.

Све ово, посебно формирање три нова манастира, сведочи о томе да УПЦ живи и развија се, упркос притисцима власти, нападима агресивних присталица ПЦУ, информативним кампањама појединих медија. Ни најватренији противници УПЦ не могу јасно да објасне зашто у УПЦ расте број заједница, манастира, образовних институција. Зашто се у ПЦУ број монаха крије, а у УПЦ се стално изводе нове тонзуре?

***

Генерално, одлуке Светог синода јасно раскривају мит који присталице ПЦУ покушавају да усаде у украјинско друштво – да је наводно УПЦ у потпуности зависна од РПЦ, да не може да доноси самосталне  одлуке и да нема овлашћења у пољу међународних односа. Као што видимо, УПЦ није само потпуно независна структура, већ и Црква која покреће теолошки дијалог о заједничким православним питањима. УПЦ има надлежност и овлашћење да на свеправославном нивоу организује дискусију о данас тако важном питању као што је питање саборности и првенства у Цркви.

Остаје да пожелимо да се тренутне одлуке Светог Синода у потпуности примене и да ово постане још једна етапа у развоју УПЦ.


ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/79804-chto-znachat-reshenija-sinoda

Подели: