Анализе

Молитва монахиња и боготражитељки Богомајци

ФОТОГРАФИЈА ИКОНЕ: http://palankadanas.com

„Да л’ би, Мајко,
Нама, ноћас похитала,
Да ли би нам Своје руке дала,
Љубави додала?
Да л’ би своју децу оснажила,
Да ли би нас нежно загрлила?

Видиш ли у чему
стоје деца твоја,
Да смо, Мајко, маленога броја;
Нисмо спремне за овога боја,
У ком треба
чистим срцем битку бити,
Силу Христа у себе примати,
Прво себе, затим Злога победити.

Није наша борба само са крвљу и телом,
Већ и с поднебесним силама,
прикривеним велом;

Са силама таме
што нам прете лошим делом,
Које ћемо слабе учинити,
Мало ће се том злу
душа противити.

Зато нас
преблага Мајчице оснажи,
Да будемо будне на духовној стражи,
Савете нам за победу кажи,
Да одвајамо истину од лажи.

Непријатеља да уочавамо,
Одбрану молитвама појачавамо,
Бројна искушења савладамо;
Да би´ чисто срце сачувале,
Даре Духа у себе примале.

+ + +
Ти најбоље видиш
шта сад фали коме,
Подај снагу сваком молиоцу своме,
Да се храбро супростави Зломе,
Муке, да нас, не могу да сломе.

У срца наша, малена, завири,
Помажи нам да се душа смири;
Да се грешни са Богом измире,
Да се љубав и слога рашире.

Онда на разум Ти пажњу обрати,
Да би могле са истином увек корачати,
Да би мудро могле посматрати:

Како око брата или сеју гледа,
Како којој души прија искрена беседа,
И да ли лажи, нико од нас, близу не да?

Како које срце Живу воду прима,
Колико страхопоштовања
према Богу, у нама има,
И да ли веру
исповедамо делима?

Ако нема страха Божјег,
Ти га, Мајко, додај,
Својој милој дечици,
Све на корист, подај.

Када Божјег страха има,
Глупост се не збори,
Помози, са страхопоштовањем,
Да свак’ Божју вољу твори;
Страх Божији, наша срца,
За неистину да затвори.

Ако се неко од нас Мајчице надима,
И гордости у некој души има,
Не уочимо да се
срцу приближила зима,
Ти нас, Мајко, походи данима.

Свако срце, са
Љубављу, нежно опомени,
Да се душа покаје, на боље промени,
Сво зло из нас искорени.

+ + +
Помози, да када са
сестром и братом причамо,
Не празнословимо, не оговарамо,
Себе не истичемо;

Већ да с благошћу ћутимо,
Пажљиво саслушамо,
И да размислимо,
Пре него било шта кажемо.

А тада, кад поуку треба рећи,
Речи ће нам сам Дух дати,
Своју мудрост Он додати,
Да се ближњи преобрати,
И истини,
Душа врати.

Помажи нам, Мајко,
Да би прво себе посматрале,
Пoсле тога поправљале,
Међусобно поштовале.

И да одбацујемо
све што души смета,
Да би увек знале да је наша мета,
Чисто срце, дар за Христа,
Сина Божијег, Бога Света.

+ + +
Мајко, хвала што
посматраш каква је у срцу чаша;
Да л’ је топла од молитви и Оченаша,
И да ли је чаша пуна и довољно чиста,
Да би могле угостити Христа?

Да ли мудрост у тој чаши стоји,
Да ли срце Богу песме поји,
Да ли су нам Оченаши врели,
Или су ко у фарисеја,
Што су Христа разапели?

Да ли има добрих дела која пуне чашу?
Хајде Мајко, сад појачај љубав нашу:
Помажи нам да се срце никад не охлади,
Да смо стално ревносне,
Да су окопани
душе виногради.

Помажи нам,
Да плодова буде
у свакој заораној њиви;
Моли Сина, Мајко, да опрашта,
Чедо Земље, кад Му скриви!“

Амин.

Песму испевали: сестра Луција (у Христу Јулија) Брковић (1943-2016) и брат у Христу Слободан Бојковић (1945 – ).

Подели: