Анализе

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ (29. април/ 12. мај)

Колона православних верника је кренула из Подгорице у Острог (фото: племе Кучи)

ПИШЕ: Драган Р. Млађеновић

Житије (животопис) св. Василија Острошког казује да је овај српски и свеправославни светитељ и чудотворац рођен 28. децембра 1610. лета Господњег у селу Мркоњићи, Попово Поље крај Требиња у Херцеговини. Његов отац се звао Петар Јовановић, а мајка Анастасија – Ана, рођена Ђурица. Светитељ је на крштењу добио име Стојан.

У страху од данка у крви, благочастиви родитељи су дванаестогодишњег сина Стојана послали у скровити манастир Завалу у коме је тада игуман био његов стриц Серафим. У Завали се искушеник Стојан описменио, па је после неколико година прешао у требињски манастир Тврдош где ће примити монашки постриг (постаће монах),[1] а затим и свештенички, јеромонашки чин, поставши парох поповопољски.

Прилике у манастиру су биле веома тешке: са запада, из Дубровачке надбискупије вршени су притисци да се монашко братство Тврдоша поунијати (тј. призна примат римског папе), а са истока влада самовоља и харачлијски зулум турских власти. Све ове невоље и жеља за духовним усавршавањем и подвигом одводе младог архимандрита у Пећку Патријаршију, одакле, с благословом српског патријарха Пајсија Јањевца (рођен око 1542. године у Јањеву – преминуо 2. новембра 1647. у Пећи), наставља путовање најпре на Свету Гору Атонску, а затим у Влашку и Украјину. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године 1638архимандрит Василије је рукоположен у  Пећи  одлуком  Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом –  митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу Скендеријски. Кнез Лука Владиславић (отац Саве Владиславића) га је пратио на пут у Пећ и назад, када је Острог богато даривао.[2]

Живот митрополита Василија је био у сталној опасности не само од турских власти, већ и од самовоље и бахатости племенских кнезова и главара и непослушних ускочких четовођа, а с треће стране од осионих и милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Клевете ових последњих постигле су да православни митрополит Василије буде свргнут, а да 1641. године на његово место буде устоличен лажни епископ – унијата Саватије. Ипак је православни Митрополит  стизао где год су га водили задаци његове службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до ПљеваљаМорачеОногоштаПјешиваца и Бјелопавлића.

Као архијереј Василије је живео у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у  православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, пресели се Василије у Острог. Престави се мирно у Господу 29. априла (по црквеном календару), или 12. маја (по грађанском календару) 1671. лета Господњег.

Српска православна црква и њени верници овог дана славе успомену на Светог Василија Острошког Чудотворца.

Данас, двадесетих година 21. века, безбожни притисци на Српски православни народ и његову Цркву су можда највећи. Али, помоћу Божјом и чудима Светог Василија Острошког, сви су непријатељи Крста побеђени.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965.

[2] Никодим Милаш, Свети Василије Острошки, стр. 24. 

Подели: