Анализе

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

  • Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао!
  • Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји.

ПИШЕ:

Ово за Спутњик каже проф др Оливера Крупеж, професор књижевности и српског језика из Чачка која се годинама бави корпусом канонских дела српске књижевности у школском програму. То је и тема њене докторске дисертације у којој је, како каже, доказала да су се поједине тематске целине важне за духовне димензије српске деце и омладине временом крњиле, а највећи ударац задала им је последња реформа.

Свети Сава и косовски мит нестају из наставе

Ова професорка каже да су од реформи које су започеле 2002. из програма ишчупане главне жиле национа, а улазак страних издавача у Србију суптилно релативизовао преостало градиво. Књижевни текст готово је скрајнут из уџбеника. Тренутно, ништа мањи проблем није ни методика.

„Први светски рат застушљен је са 8 часова на крају године, па ће остати у свести деце као нешто узгредно и успутно, негде поменуто у најтоплијим данима када они решавају друге оцене“, каже Оливера Крупеж.

Градиво о Првом светском рату премештено је из осмог у седми разред, деца ће њиме почети да се баве после Васкрса, кад је практично година на крају, а видан је замор ученика и наставника.

„Таква озбиљна тема Првог светског рата добила је 8 часова на крају године, да би сте градиво из историје у осмом разреду почели међуратним периодом, тако да ће Први светски рат остати у свести деце као нешто узгредно и успутно, негде поменуто у најтоплијим данима када они решавају друге оцене на крају године. Да ли је ико икада ставио такву круцијалну тему на сам крај школске године? То се никада није дешавало“, каже Оливера Крупеж.

Плава гробница не покрива Велики рат

Она додаје да ће се српска књижевност са историјом поклопити у седмом разреду само са „Плавом гробницом“ Милутина Бојића, те да ће је само професори који размишљају, преместити на крај године. Каже да се тиме ништа не решава.

„То је песма која је веома озбиљна и коју треба обрадити у периоду када има одређени контекст. Сама за себе, она не може да покрије Први светски рат. Некада смо радили одломке из „Времена смрти“ Добрице Ћосића, имали смо у читанкама одломке из „Дана шестог“, Растка Петровића, сегменте озбиљних романа који су могли деци на књижевном делу да представе слике тог рата, да им се паралелно дочара оно што раде из историје па да осете емпатију према страдалима. Имали сте слику учитеља који пали свеће на клупама својих страдалих ученика – то су слике које се не заборављају, деца везују рат за реалне жртве, за српска страдања„, истиче Крупежова.

У осмом разреду, за који је упрво стигао реформисани програм, када се проучава међуратна књижевност и Други светски рат, остао је само роман „Покошено поље“ Бранимира Ћосића, а прецртане „Деобе“ Добрице Ћосића, једине преостале после претходне реформе. У програму се нашао роман тематски везан за Први рат, који се изучава годину дана раније.

У седмом разреду, препоручен је наслов „Свети Сава и ђаво“, уместо предања и легенди које сведоче о духовној димензији Светог Саве.

Ниједан текст о Другом светском рату

Наша саговорница истиче да у програму за књижевност нема ниједног текста о Другом светском рату. У изборном програму понуђена су „Писма“ Хилде Дајч, о страдању Јевреја, а у изборној литератури „Дечак у пругастој пиџами“ Џона Бојна, такође о страдању Јевреја.

„Апсолутно је у реду да се то помене, али нема ни једне једине српске жртве, ни свести, ни представе да је српски народ страдао у том рату, колико је тешко било. Нема ни једног јединог наслова“, истиче.

Не могу и Грачаница и Свети Сава

Из програма је нестао и „Бој на Косову“ Љубомира Симовића, деца су обожавала дијалог између Бајазита и Лазара уочи погубљења, али су учила и темељне ствари везане за Царство небеско и идеал слободе.

Наша саговорница посебно упућује на наставни план из шестог разреда, где се мора бирати или песма „Грачаница“ Десанке Максимовић или „Свети Сава“ Војислава Илића, тако да ђаци, у зависности шта наставник изабере, остају или без лекције о Светом Сави или без лекције о Косовском миту.

Његоша скратили за родољубље

Када је реч о седмом разреду, препоручен је наслов „Свети Сава и ђаво“, уместо предања и легенди које сведоче о духовној димензији Светог Саве. Косовски мит је, каже, сасечен и брисањем „Писама из Италије“ Љубише Ненадовића,

„У тој књизи Његош је више пута истицао проблем Косова, на крају дела каже да „више немамо ниђе кућу, изгорела је на Косову“. Избацили су такво дело, које је пружало толики капацитет, које се радило у оквиру српског романтизма у осмом разреду. „Горски вијенац“ свели су на предложак „Бадње вече“, оно има филозофско – мисаони слој, али деци се укида појам родољубља, идеала, жртвовања. То је крајњи корпорацијски систем гледања, човек мора да буде окренут само себи, а домовини ни на који начин. У осмом разреду од Светог Саве нема ни трага, ни гласа!“ истиче Крупежова.

Она додаје да је у седмом разреду остао одломак из житија Светог Симеона, али да се појам српско – словенски језик обрађује годину дана касније. То је још један пример који показује да се програми раде појединачно, без увида у претходне садржаје, тематске целине више не постоје.

Крупежова каже да су наставници покушавали да укажу на проблем, али да није било интересовања, катедра за српски језик, Српска академија наука, сви су ћутали. Проблем је и што у комисији за наставни програм седе професори који су и аутори уџбеника.

Обратила се свим досадашњим министрима просвете, па и актуелном, али није добила одговор. На њене апеле, каже, пажњу је обратила само премијерка Ана Брнабић.

Допис још није код министра

У Министарству просвете за Спутњик кажу да њен допис још није стигао на руке министра Бранка Ружића.

У Заводу за унапређивање образовања и васпитања кажу да наставници приступају читању програма врло површно, уз учитавање онога што желе да виде у њему.

„Чињеница је да је програм у мањој мери редукован, али је то урађено због примедаба многих наставника да је превелик број текстова за обраду, да се кроз њих претрчава, а суштинска, дубинска анализа изостаје. И поред смањења броја текстова у лектири, ни косовски мит ни најзначајније личности српске историје нису скрајнуте ни изостављене из новог програма. Не треба заборавити обуке наставника који своје часове на основу програма креирају у складу са својом компетенцијом, знањем, стручношћу и искуством“, кажу у Заводу.

Завод тврди да Свети Сава није изостављен

Додају да се о Светом Сави говори у континуитету у свим разредима, јер се подразумева да час српског језика 27. јануара треба да буде њему посвећен.

„У седмом се детаљно анализира лик и дело Светог Саве на часовима домаће лектире, а у осмом разреду се о Светом Сави говори у оквиру историје језика“.

Професорка Крупеж каже да се узда у председника републике који је најавио да ће поднети иницијативу да само држава може да прави уџбенике српског језика, историје и географије. Верује да је то шанса да се најважније личности српске историје врате у уџбеник у Србији.

„Уколико се суштинске вредности не утемеље у програмима ових предмета, неће се решити садашњи проблем. Није питање ко ће да штампа уџбенике уколико се не осмисли ваљана програмска структура која ће омогућити повезивање садржаја, стицање културе сећања, остваривање националних циљева, очување националног идентитета и културне баштине“, закључије Крупежова.

„Никад нећу одустати од борбе да се у програм врате најважнији догађаји и личности наше историје“, каже Оливера Крупеж.

ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/analize/202104271125208517-nestale-srpske-zrtve-i-njegosevo-rodoljublje-nisu-samo-sveti-sava-i-kosovski-mit-izbaceni-iz-skole/

Подели: