Анализе

Феномен лицемјерног политичког лудила “сексуалне државе”

ФОТО: Драгиња Вуксановић Станковић, vijesti.me

  • Дакако, тзв. Црногорском женском лобију сексизам и примитивизам нису били изведени термини, попут Драгињиног- “посрпкиње” и Ђукановићевог- “лудаче”, па на те појаве нису реаговали као да се то уоште није ни десило

Пише: Војин Грубач

Актуелна фаза медијско- политичког лудила у Црној Гори се сада назива период феномена сексизма и опскурних „бораца против сексизма“.

Наиме, тренутно је актуелан изненадни испад „сексизма“ Емила Лабудовића који се десио према посланици Драгињи Вуксановић Станковић на порталу ИН4С, у Драгињиној „сексуалној држави“ Црној Гори у којој, како се воли изразити дотична неконтролисана дама, живе међу осталим народима и „посрбице“ које се „прче и брецају“.

Актуелна фаза медијско- политичког лудила у Црној Гори се сада назива период феномена сексизма и опскурних „бораца против сексизма“.

Наиме, тренутно је актуелан изненадни испад „сексизма“ Емила Лабудовића који се десио према посланици Драгињи Вуксановић Станковић на порталу ИН4С, у Драгињиној „сексуалној држави“ Црној Гори у којој, како се воли изразити дотична неконтролисана дама, живе међу осталим народима и „посрбице“ које се „прче и брецају“.

Шта је проблем у Лабудовићевој колумни под називом: “Писмо са села којег више нема: Алапача”, осврт је направио портал ЦдМ на следећи начин: “Подсјећамо, извршни директор Српске куће у сексистичком тексту посвећеном Вуксановић Станковић наводи, између осталог, да је она алапача, брбљивица, торокуша, жена која превише прича, галами, не може да се контролише, без икаквих моралних ограда прича о свакоме и свачему… ”

Управо је то био повод за дизање огромне информативне прашине од стране медија и политичких субјеката који гравитирају шефу бившег режима.

Раскошни шовинизам госпође Драгиње

Свим тим оправданим и неоправданим критичарима Емиловог текста није сметало што је посланица Драгиња све грађане Црне Горе који се национално осјећају Србима, па и Емила самим тим, вишекратно називала „посрбицама“ демонстирирујући тиме свој раскошни шовинизам.

Засметало им је то што је дотичну ектремистички орјентисану политичарку у тексту, гдје није спомињао њено име, индиректно назвао: торокушом, алапачом и брбљивицом.

Дакако, успут тврдећи да је то био сексистички“удар на читав женски род“ а не на шовинизирану политичку појединку која се заиста не умије контролисати.

При чему, да се разумијемо, употребом глупог и скаредног термина “посрбица”, дотична посланица Драгиња је директно увриједила читав женски род грађанки које се у Црној Гори декларишу Српкињама али њој, медијима и политичарима који се данас одједном боре против сексизма то, наводно(!?), није јасно.

Сличан шовинистички испад је направио и актуелни предсједник државе који је литијски покрет назвао лудачким, па сам тим православне Српкиње и Црногорке, учеснице литија, индиректно етикетирао “лудачама”.

Да апсурд буде интересантнији, тзв. Црногорски женски лоби је одмах осудио називање дотичне посланице „алапачом“ јер је то „сексизам и примитивизам“, уједно наводећи да је Емило „мушка алапача“, што по њима уопште „није примитивизам“!?

Дакако, тзв. Црногорском женском лобију сексизам и примитивизам нису били изведени термини, попут Драгињиног- “посрпкиње” и Ђукановићевог- “лудаче”, па на те појаве нису реаговали као да се то уоште није ни десило.

Можда те изведене изразе нису препознали као скаредне, или како?!

Овом причом о сексизму, бивши режим је још једном потврдио моћ својих медија и пропагандиста уз чију помоћ суверено влада медијском сценом, да се нови режим фактички уопште не чује.

Опскурни борци против сексизма

Управо ти медији, који су се сада утриповали да су „борци против сексизма“, себи су давали за право да министарку Братић својим примитивним ауторима и коментаторима излажу шовинизму и сексизму, и то без предаха.

Да не говоримо о томе да је изненадни „сексизам“ у очима политичког естаблишмента и медија шефа бившег режима изазвао већу резонанцу од недавног катастрофалног догађаја силовања дјевојчице у Подгорици.

Послије свега издешаваног једно је јасно, ми немамо нормалне и избалансиране друштвене борце против разних појава: од педофилије која иде у злочин до такозваног сексизма.

Ми имамо ултрашовинисте прошлог режима који су одједном примјетили да постоји „сексизам“ и борба против њега, па им то дође као облик јавног дјеловања којим ће свој шовинизам одјенути у нови облик лажног грађанског руха.

Мада, у принципу, са њима је све јасно и зашто то раде: „Ко се топи за сламку се хвата, над главом се надодају руке“!

ИЗВОР: https://www.in4s.net/fenomen-licemjernog-politickog-ludila-seksualne-drzave/

Подели: