Анализе

Шта значе симболи црвена звезда и ватра

Симбол црвене звезде у комунизму има занимљиву позадину.

У комунизму тј. социјализму у симболици је све црвено и ватрено. На комунистичким тј. социјалистичким плакатима виђамо право црвенило, ватру и људе који такорећи горе у томе црвенилу.

На пример, погледајте следеће руске, бољшевичке плакате:

Готово сва комунистичка обележја су црвена и ватрена (црвена и жута): црвена застава, срп и чекић, црвена звезда и друго (те комбинације тих симбола).

Црвена застава потиче из француске револуције из краја 18. века, представљала је симбол револуције и симбол који је предвиђао клање. 1848., г. када је била друга револуција у Француској, тада када су људи видели црвену заставу, одмах су се уплашили, мислећи да ће да наступи клање.[1] У руској револуцији почетком 20. века видимо опет ту црвену заставу и заиста је била симбол убијања.

То је симбол револуције, рушења старог поретка, без обзира на средства.

Срп и чекић у комунизму се углавном приказују као жути, што је такође боја ватре као и црвена боја. Срп и чекић су супротности (женски посао (срп) и мушки посао (чекић)) из истог аспекта (рад), што је уствари из другог аспекта приказ масонских супротних симбола тј. шестара и угломера (један ствара круг, а други квадрат). Тако да је симбол српа и чекића проистекао из слободне масонерије тј. инспирисан је масонским симболом.

Статуа, приказ супротности

Масонски симбол супротности

Црвена звезда као симбол се јавља тек од бољшевичке револуције почетком 20. века. Није присутна раније у револуционарним покретима широм Европе. Симбол је преузет из слободне масонерије. Налази се често у масонским ложама (није увек црвена звезда, али је петокрака, приказује се и жутом бојом) и симболише ватрену звезду Сириус.

Црвена звезда комуниста је уствари Сириус.

У древно доба код Египћана и Грка Сириус се сматрао црвеном звездом[2], ватреном звездом која јаче сија од Сунца и узрок је летње жеге и врућине. По тадашњим мишљењима она чак мења и ум.[3] Очито, стога да одатле долази инспирација за симбол и преузимање црвене звезде код комуниста. Кад гледамо комунистичке плакате можемо приметити да све црвенило и сва ватра на људима и шире[4], произлази од црвене звезде тј. Сириуса. Црвена звезда је на комунистичким плакатима извор умне измене и ватре код људи. Црвена звезда је ту извор: измене ума, ватре у људима, тежњи ка револуцији, извор поноса (гордости), активности и друго. Плакати доле јасно показују ово што сам навео.

Црвенило произлази из црвене звезде. Ватрена звезда и Лењин, црвена тј. ватрена звезда испијава црвенило на околину.

Масонска звезда

Тако да је јасно да је црвена звезда извор ватре и црвенила на комунистичким плакатима, а то је уствари очито звезда Сириус, тј. специфично масонско и древно схваћање те звезде.

Уско повезани са извором ватре тј Сириусом, код комуниста, су били годишњи ритуали ношења бакље. Нпр. у Југославији је то било за “дан младости” 25. маја када се Титу достављала бакља.

С тим у вези може бити и руска социјалистичка опседнутост свемирским програмом и путовањем у космос. Наиме, слободни масони и верују да је живот на Земљи потекао од ванземаљаца и да има везе са звездом Сириус[5].

Алберт Пајк (1809-1891), главни ауторитет у слободној масонерији пише: “Пламена звезда у нашим ложама, већ смо раније рекли представља Сириус, Анубиса или Меркура, чувара и вођу душа.”[6]

Ватра је као симбол одмах била битна у револуционарним покретима 18. века. Амерички историчар Џејмс Билингтом (1929-2018) је написао књигу о револуцијама под називом “Ватра у умовима људи” (“Фире ин тхе миндс оф ман”). Управо је то оно о чему се ради.

Још од времена комунистичког, баварског реда илумината, основаног 1776. године ватра је битан симбол. Адам Вајсхаупт (1748-1830), оснивач Реда илумината је написао да ће обући крајње мистерије илумината у религију Зороастријанизма. Зороастријанци су од давнина обожавали ватру, а Вајсхаупт је био опседнут њима. Вајсхаупт пише у једном писму неком члану Реда: “Алегорија у коју ће мистерије виших степена бити обучене се састоји од обожавања ватре и целокупне филозофије Зороастера од Персијанаца, од старина, којих сада има једино у Индији. Зато ће Ред, у вишим степенима бити зван Култ ватре или Ватрени ред, или Ред Персијанаца. То је нешто величанствено и изван свих очекивања.”[7] Франсоа “Грах” Бабеф (1760-1797) тзв. први комуниста (како га назива Карл Маркс) је био инициран у неки ватрени култ[8] те је он имао ту ватру ватреног друштва и у уму, како можете прочитати даље. Занимљив је опис његовог сарадника на који начин је Бабеф писао план за револуцију. Описује да је био сав изван себе, трчао по соби тамо, вамо, рушећи намерно столице, вичући „на оружије, на оружије, револуција“, затим би ужурбано узео папир и оловку, и махнито писао.

Неста Вебстер у својој књизи “Светска револуција”, пише о томе. Пиле, (сарадник Бабефа) на суђењу Бабефу је посведочио да када је Бабеф писао свој план за револуцију “он је трчао тамо, вамо по соби са запаљеним очима, отвореним устима и искривљеном гримасом, ударајући се намерно о покућство, рушећи столице, док је викао из све снаге: “на оружије, на оружије, револуција, револуција почиње”. “То је била револуција против столица”, запазио је Пиле. “Тада би се Бабеф бацио на оловку и ватрено писао са запањујућом брзином, док му се цело тело тресло и зној сливао низ обрве. “То више није било лудило, то је било беснило”, рекао је Пиле.[9]

То је права ватрена лудост.

То је такође и бољшевичка ватрена лудост.

То је како и Џејмс Билингтон назива књигу: ватра у умовима људи.

А код комуниста ватра долази из ватрене звезде Сириус.

АУТОР: Ж., 20. јул 2020.

[1] Javlja se kasnije posebno u Pariškoj komuni 1871. godine i drugde.

[2] Danas znamo da Sirius sija plavo, ali se veruje da je u prošlosti sijao crveno.

[3] Izvori za crveni Sirius i verovanja o njemu: D. C. B. Whittet A physical interpretation of the `red Sirius’ anomaly (naučni rad), Jay B. Holberg, Sirius: Brightest Diamond in the Night Sky, str. 16, i drugo.

[4] Žuto i crveno su obe boje vatre, a to su dominantne boje na plakatima

[5] O tome piše Albert Pajk, jedan od glavnih masonskih autoriteta

[6] Albert Pajk, Moral i dogme, str. 506.

[7] Teri Melanson, “Perfectabilists”, str. 218, iz “Einige Originalschriften des Illuminateordens”, str 29.

[8] Tajno društvo, spominje to Džejms Bilington, str. 97. Bilo je inspirisano iluminatima.

[9] Nesta Vebster, Svetska revolucija (World revolution), str. 65

Подели: