Анализе

Постоји ли „дубока држава“ и у Руској цркви?

Које су то снаге које марљиво штите либерално-обновитељски лоби у Руској цркви? И зашто су ове снаге тако утицајне?!

  • „Након што су у ‘Спас-у’ протојереја Алексеја Уминског, који се залагао за пружање медицинске помоћи Наваљном, назвали злочинцем, сајт ‘Правмир’ одбио је сарадњу са каналом и затражио јавно извињење.“ После тога, кажу уплашени бојкотом сајта „Правмир“, „Спас“  се извинио оцу Уминском прво приватно, а потом и јавно

АУТОР: Анатолиј Дмитриевич Степанов, главни уредник Руске народне линије и председник Руског Сабрања

Прочитао сам материјал агенције РБК „Спас“ и извинио се свештенику који је говорио у одбрану Наваљног, што се каже, „очима у чело“. Аутори материјала Викторија Пољакова и Елизавета Ламова пишу: „Након што су у ‘Спас-у’ протојереја Алексеја Уминског, који се залагао за пружање медицинске помоћи Наваљном, назвале злочинцем, сајт ‘Правмир’ одбио је сарадњу са каналом и затражио јавно извињење.“ После тога, кажу уплашени бојкотом сајта „Правмир“, „Спас“  се извинио оцу Уминском прво приватно, а потом и јавно.

Ако је ово тачно, време је да размислимо које тајне полуге утицаја на главни православни ТВ канал поседује уредница сајта „Правмир“ Ана Данилова. Напокон, сви знају да су се после низа „Правмир-ових“ отворено либерално пристрасних наступа званичне црквене структуре оградиле од ове странице, а шеф њеног Надзорног одбора, познати московски свештеник, протојереј Александар Иљашенко, јавно је изашао из редакције. Иако је сајт „Правмир“ прилично дуго био нека врста узорног православног ресурса, а Данилова је била позивана на све званичне црквене догађаје, награђивана, она је једноставно била обасипана пажњом.

Иако су, највероватније, новинари РБК-а Полиакова и Ламова дали жељено за чињенично, а на одлуку телевизије да се извини протојереју Умниском утицала је не претња „Правмир-а“ да ће прекинути сарадњу, већ неки други мотиви. Мало је вероватно да „Правмир„ у свом садашњем стању може нешто да дâ ТВ каналу „Спас“, јер је сада посећеност сајту опала. Очигледно нам је понестало новца за куповину информација и ширење путем интернета …

Лудорије проте Уминског

Међутим, „Правмир“ је „Правмир“, али проблем остаје. Неко је приморао новинара Романа Голованова да се извини оцу Уминском! Током емисије „Стрим“, која је и постала камен спотицања, он уопште није противречио свом госту политикологу Сергеју Карнаухову, који је оптужио свештеника Руске православне цркве за сарадњу са непријатељима руске државе Ходорковским и Наваљним.

Протојереј Алексиј (Умински)

Да, можете да тврдите Карнаухова да је током програма претерано оштро покренуо то питање, оптужујући оца Алексија за екстремизам, захтевајући да буде процесуиран за злочине против државе. Међутим, не можете одбацити аргументе. Протојереј Алексиј Умински дао је изјаву у знак подршке Наваљном, добро знајући да је реч о политичкој демонстрацији, да ће његов говор користити противници владе, противници државе. У исто време, није сматрао ни потребним да се прикрије говорећи о другим затвореницима којима је, такође, потребна медицинска помоћ. Тада би се његова изјава и даље, мада и натегнуто, могла назвати бригом за осуђенике. Ово, како је рекао, сигурно није! Говорио је само о Наваљном. То је, дакле, намерна демонстрација подршке несистемском опозиционару у његовој борби са влашћу.

Међутим, сви људи у Цркви добро знају да протојереј Умински стално говори са либералних позиција. Недавно је био један од покретача писма подршке белоруској опозицији, које је објавио исти тај сајт „Правмир“. Раније је покренуо писмо свештенства Руске православне цркве у одбрану учесника илегалних уличних акција у Москви. Тако да подршка оца Уминског Наваљног није могла никога да изненади.

Питање је у нечем другом. Сергеј Карнаухов је, како претпостављам, очекивао сасвим другачију реакцију на своју критику лудорија оца Уминског – да ће га некако поставити на његово место итд. Али испоставило се сасвим супротно.

Неко утицајан, као што би неко могао претпоставити, назвао је управу ТВ канала Спас и затражио да се извине Уминском, што је новинар Голованов и морао да учини – прво лично, а затим и јавно.

Издаја Руске цркве и „дубока држава“ у њој

Стога се поставља питање: које су то снаге које марљиво штите либерално-обновитељски лоби у Руској цркви? И зашто су ове снаге тако утицајне?!

Напокон, проблем није само у једном протојереју Алексију Уминском. На Санкт Петербуршкој академији, професор протојереј Георгије Митрофанов, будућим свештеницима трује мозак антисовјетизмом и либерализмом (заправо антидржавном пропагандом). Отворено критикује Његову Светост Патријарха Сергија (Страгородског) због сарадње са властима, хвали Михаила Горбачова и Бориса Јељцина, оправдава издајника Власова, „који је тражио трећи пут између борбе два тирана“. И ништа му се због тога не догађа. Прима само црквене награде и унапређења.

Или, узмимо за пример старешину Санкт Петербуршке саборне Феодоровске цркве, протојереја Александра Сорокина, који је недавно постао херој због једног црквеног скандала. Да, огорчили смо се и назвали његову изложбу „порнографском“, нисмо двапут проверили податке који су нам послати. Испоставило се да на крају нису били изложени сви радови који је требало да буду приказани на изложби у цркви. Било их је срамота да покажу отворену „голотињу“, те је приказана само слика „Давид и Голијат“. Међутим, на изложби су биле слике, мада не еротске, али свакако непогодне за показивање у простору православне саборне цркве. Зашто смо поверовали у „порнографску изложбу“ у Феодоровској саборној цркви, без провере? Јер се о. Сорокин раније одликовао свакаквим модернистичким лудоријама – или се дружи са римокатолицима, или позива лезбејку на састанак са парохијанима. Управо је у његовој цркви говорио његов пријатељ протојереј Митрофанов, а чланци самог о. Сорокина, које је објављивао у часопису „Жива вода“ у великој мери садржавали су антидржавне идеје, јер је отворено промовисао идеју фундаменталног непријатељства између државе и Цркве.

Не желим да говорим о свештенику Георгију Кочеткову, познатом по свом отвореном модернизму. Колико је критика већ речено на разним трибинама, а од њега се све то одбија „попут воде с пачјих леђа“, при чему наставља своје експерименте, штитећи своје свештенике истомишљенике. Крајње је време да се говори о целој секти Кочетковског у Руској православној цркви, која је недавно покушала да демонстрира своју моћ у Тверској митрополији. Тамо, међутим, није ишло по њиховом плану, спречио је то верујући народ.

Директно делује нека врста „дубоке државе“ у Руској православној цркви! Штавише, делује методично и ефикасно …

Међутим, ми памтимо до чега су та кокетирања са обновљеницима довела почетком двадесетог века. Тада је јерархија такође била мека према свим врстама експеримената и сумњивим идејама, подстичући жељу да се „иде у корак с временом“. Као резултат, обновљенички раскол добио је колосалну димензију. Наравно, без подршке бољшевичке владе, „живоцрквењаци“ не би имали такву моћ и такав утицај да су готово уништили Руску цркву. Ови обновитељи су изашли из дубине Цркве и нису их у њу увели бољшевици.

Извињење ТВ канала Спас протојереју Алексију Уминском није само мождани удар, оно је важан симбол савременог црквеног живота. То сведочи о томе да модернистички лоби у нашој Цркви има импресивну снагу, ужива подршку неких особа из сенке и структура. Управо ово може имати најозбиљније последице и за Цркву и за државу, будући да је Црква вековима била а то је и данас, један од потпорних структура наше цивилизације.

Како, дакле, неутралисати модернистички лоби у Руској цркви? Не знам. Ипак видим да то није могуће учинити са унутарцрквеним снагама. Можда ће држава интервенисати. Међутим, ми смо данас формално одвојили Цркву од државе, а синодски период је званично проклет као губа наше црквене историје. Једном речју, ћорсокак …

Превео Цветин Глоговчанин


ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2021/04/14/glubinnoe_gosudarstvo_est_i_v_russkoi_cerkvi

Подели: