Анализе

Вирус двоазбучја показао се смртоносним по ћирилицу

МАТИЦА СРПСКА

Председнику проф. др Драгану Станићу

Поштовани професоре Станићу,

У прилогу Вам достављамо :

1 Текст поводом додељивања признања академику Слободану Реметићу

2 Допис Удружења ЋИРИЛИЦА Београд бр.23/10 од 29.4.2010.

3 Допис Удружења ЋИРИЛИЦА Београд бр. 37/10 од 19.05.2010.

4 Текст Немање Видића „Оба смо плакали“

5 Текст ЋИРИЛИЦЕ и СРПСКЕ АЗБУКЕ поводом интервјуа Маје Гојковић

Ви сте својим очима видели само око 1,5% ћириличких натписа у некој улици у Новом Саду и писали сте о томе у ПЕЧАТУ. То што сте видели је директна последица нормирања српског језика на два писма српским правописом Матице српске.

Све је то последица настављања српскохрватског духа Матице српске, кога је у њу унео и неговао током своје полувековне каријере у комунизму Бошко Петровић као њен први председник у то време, а који је на ту функцију дошао готово ниоткуд. На свом крају се представио Хрватом, па је и сахрањен на католичком гробљу у Петроварадину.

Слањем наведеног дописа удружења ЋИРИЛИЦА Београд од 29.4.2010.г.  желимо Вас упознати са стањем у Матици пре него што сте Ви изабрани за њеног председника.

Тих дана двојица одборника у Пријепољу су добили батине приликом избацивања из сале када су протествовали тражећи да скупштински материјали буду на ћирилици. То није хтео да објави ниједан медиј у Србији, па се удружење обратило писмено Матици српској са питањем када ће се она огласити, ако не сада када већ и у Србији туку Србе због ћирилице.

Када није било одговора, отишло је и друго писмо са упозорењем да ћемо доћи пред Матицу са транспарентима ако не будемо позвани на разговор.

И одржан је састанак дана 13.5.2010, на коме су као гости били присутни и представници ЋИРИЛИЦЕ Нови Сад, а испред домаћина је наступило више професора, па и проф. др Мато Пижурица. На самом почетку рада нека жена у друштву Пижурице нас је дрско упитала колико имамо професора уз себе, знајући унапред да немамо ниједног научновисоког богомданог лингвисте, што ће рећи да смо у очима домаћина никакви.

Председник Матице српске академик Попов се нарочито окомио на суседног Немању Видића, приближно овим речима: “И ви се  усуђујете да кажете да је мање Србин онај ко пише латиницом. Ево, ја водим белешке и ћирилицом и латиницом“. Окренуо је папир и збиља су коришћена оба писма. Још је рекао да Матица ради оно за шта ју плаћа држава, а поводом референдумског изјашњења за ћирилицу рече да није сигуран да тако мисли већина Срба.

Наравно да Видић није рекао оно због чега је нападнут, али мисли тако.

Награђивањем академика Слободана Реметића у овако тешкој ситуацији по ћирилицу, који је у својој каријери догурао до академика у времену када је она доживљавала стрмоглави пад, Ви сте показали да неће бити никакве узбуне у Матици српској поводом оних Ваших виђених 1,% ћирилице, него ће она остати у равнотежном стању опредељења за двоазбучје, односно за хрватску латиницу. А тек што сте за главног судију у оцењивању заслуга именовали проф. др Мату Пижурицу, редакторског потписника правописа Матице српске у коме је написано, први пут у српској историји, да је и латиница српско писмо, и то као остатак из српскохрватског језичког заједништва!

Ви сте сигурно читали у НОВОСТИМА о ставовима лингвистичке струке, Министарства за културу и информисање и Одбора за законодавство поводом нестављања у скупштинску процедуру Предлога измена и допуна закона о језику и писму. У свему томе Матица је остала по страни, јер нико не рече како је у њеном правопису решено питање писма. Не рече то нико од одговорних ни тада, нити било када раније, иако из правописа уче млади Срби које је њихово писмо. То су говорила само нека удружења за одбрану ћирилице од Срба, а Мато Пижурица се оглашавао преко Одбора за стандардиазцију српког језика речима да неће нама српски језик бити уређиван из месних заједница!

Вирус двоазбучја, који се показао смртоносним по ћирилицу, није пренет на народ на некој марвеној пијаци, него је развијен 1954.г. у политичко-лингвистичкој лабораторији Покрајинског комитета СК Војводине и Матице српске са циљем да хрватска латиница замени српску ћирилицу у српском језику ради јачања југословенства на рачун српства.

Не треба осуђивати Матицу српску због штетног рада у оно време, јер вероватно српска страна и није могла другачије. Уместо Бошка Петровића морао би се наћи неко ко би на свом крају завршио на српском православном гробљу.

Ми из удружења оптужујемо делатнике Матице српске, и барјактаре лингвистичке струке у целини, за оно што је чињено када се распала Југославија и када је Србија поново постала држава. Чак и тада су прваци Друштва за српскохрватски језик клицали од среће говорећи да њима нико није наметнуо српскохрватско име језика, него је оно израз њиховог научног уверења.

САНУ, Матица српска и цела лингвистичка струка имали су прилику да прођу на поправном испиту пред народом 2006.г., када је он референдумом вратио своме језику српско име и уз њега устоличио само ћирилицу.

Уместо да је лингвистичка струка тиме била опоменута и охрабрена да се заувек реши двоазбучног вируса, она се супротставила народној вољи остављањем у правопису и хрватског писма. Може јој се тако јер је у новије време силно охрабрена са свих страна, па чак и од самог језгра српске родољубиве елите, чији представник проф. др Слободан Антонић пише на сајту Стање ствари да је свеједно „само ћирилица“ или „ћирилица као примарно српско писмо“, што у коначном значи да је свеједно ћирилица или латиница. Исто тако, странка ДВЕРИ верује да има већу шансу да уће у Скупштину додворавајући се народу хрватском латиницом, него српском ћирилицом.

Па у шта се онда можемо уздати ми из „месне заједнице“ када на својој  страни немамо ниједног универзитетског професора лингвисту, а све радимо „о свом руву и круву“, и када су сва досадашња писања имала ефекта као да смо писали дебелим зидовима Матице српске?

Ми осећамо и мислимо да делатници Матице српске данас на питању ћирилице полажу историјски испит пред српским народом. Они су правописом засејали двоазбучно зло које коси ћирилицу, а ако би још и даље остајали његови заштитници и промотери, Матица српска би била осрамоћена за сва времена.

Молимо да нам одговорите да ли, када и шта ће учинити Матица српска поводом ове катастрофалне ситуације, за коју је она највећи кривац, учећи народ својим правописом да је и ова хрватска окупациона латиница српско писмо.

И, наравно, све што Вам будемо писали биће обнародовано, док год не уклоните из правописа смртоносну по ћирилицу клаузулу по којој је и ова хрватска окупациона латиница српско писмо.

Ми не можемо оставити без одбране нашу светињу ћирилицу, и њу ћемо да бранимо макар следећом поруком народу на многобројним плакатима:

                                                 ХРВАТСКОЈ ЛАТИНИЦИ
                                                           НЕ
                                           У СРПСКОМ ПРАВОПИСУ
                                                МАТИЦЕ СРПСКЕ

С поздравом!

За СРПСКУ АЗБУКУ:

Немања Видић, дипл.инж.

Подели: