Анализе

Шта ако НАТО изда Турској наређење?

  • Напетост између Русије и Украјине представља пред Турску тежак избор
  • Разлог је НАТО мисија, чије је вођство Турска преузела од Пољске почетком ове године и извршаваће га годину дана
  • Да ли ће Турска пребацити своје снаге за одбрану Украјине, која је у статусу „НАТО партнера“, али није укључена у категорију „савезник“?

АУТОР: Мухарем Сарикаја (Muharrem Sarıkaya)

Напетост између Русије и Украјине представља за Турску веома важан и подједнако тежак избор.

Разлог је НАТО мисија, чије је вођство Турска преузела од Пољске почетком ове године и вршиће током године дана …

С тим у вези, мисија Заједничке радне групе за повишену борбену спремност, која је део НАТО снага за брзо реаговање, поверена је 66. механизованој бригади Турске, стационираној у Тракији.

У групи ће, поред 4.200 војника 66. бригаде, бити и јединице из Албаније, Мађарске, Италије, Летоније, Црне Горе, Пољске, Румуније, Словачке, Шпаније, Велике Британије и Сједињених Држава, док је укупан број војног особља достигао 6. 400.

Командовање је преузела Турска

Командовање овим снагама у наредној години поверено је Турској.

Циљ стварања ових снага такође је важан … Пре свега, спречавање дестабилизирајућих акција Русије у Украјини и Грузији.

Као одговор на појачани руски притисак на Кавказ и Балкан, НАТО самит у Велсу 2014. године одлучио је да створи снаге за брзо реаговање као оперативну снагу за одговор како би се побољшао потенцијал за сузбијање могућих ризика и претњи Русије на Блиском истоку и северу Африке.

С тим у вези, Турска је ојачала борбени потенцијал 66. бригаде, уложила велики новац и средства првенствено у планирање потреба у области логистике и муниције, а такође је модернизовала противтенковске ракетне системе и оклопна возила.

Године 2019. године ову НАТО групу предводила је Немачка, а 2020. Пољска.

Члан 5. НАТО уговора ступа на снагу?

Пређимо сада на главно питање …

Русија је недавно појачала притисак на Украјину, а изјаве из Москве показују да, ако је потребно, могу ући у неке регионе.

Шта ће НАТО учинити као одговор на такав корак после Крима? Да ли ће се поново ограничити на дипломатску реторику и акције за преговарачким столом или ће пребацити снаге и бранити Украјину, која има статус „НАТО партнера“, али не спада у категорију „савезника“?

Овде ћу још једном нагласити моменат која захтева посебну пажњу: Украјина је НАТО партнер, али не и савезникДругим речима, она не потпада под злогласни члан 5 НАТО уговора и принцип „један за све, сви за једног “.

НАТО је, међутим, на сваком кораку говорио о заштити територијалног интегритета Украјине и Грузије, јасно је изразио свој став против негативног утицаја на њихов суверенитет и независност.

Поред тога, Минска група, формирана 2014. године у оквиру ОЕБС-а, као и Нормандијска група, у које заједно са Русијом улазе Немачка и Француска, такође су створени да спрече такве акције.

У складу са Бечким документом ОЕБС-а, војне активности које укључују 9.000 људи подлежу обавештавању, а ако број војног особља премаши 13.000, морају се позвати посматрачи. Међутим, Москва не само да се не придржава овога, већ је учинила 496 прекршаја које је надзорна мисија забележила на украјинској граници у једном дану.

Одлучиће позиција Европске уније

С тим у вези, на минхенској безбедносној конференцији и немачка канцеларка Меркел, француски председник Макрон и амерички председник Бајден јасно су ставили до знања да неће ћутати ако дође до нарушавања територијалног интегритета Украјине. Недавно су још једном потврдили ову спремност.

Турска, иако у већини случајева има проблема са НАТО-ом и чланицама алијансе у војној сфери на Блиском Истоку, али и у другим регионима, на Кавказу и Црном мору није показала ни најмању разлику у позицији. Деловала је заједно са НАТО-ом и на сваком кораку изражавао осетљивост према Кримском питању.

Шта ће се догодити у случају сукоба?

Шта ће се догодити ако украјинско питање постане горуће? Заправо, само током прошле недеље пресретање изненадних активираних руских летелица, заједно са земљама чланицама НАТО-а, извели су ловци ваздухопловства који су летели из Турске.

Ако Русија оде корак даље, шта ће учинити НАТО?

Шта ће Анкара учинити у таквој ситуацији, посебно у време када је под њеном командом Заједничка радна група за високу борбену готовост НАТО-а?

За ово ће бити потребно пребацивање снага, о чему ће се прво одлучивати?

Или ће НАТО-у бити довољно да изда наређење команданту снага у Бриселу?

То су питања која сам поставио пензионисаном амбасадору Таџану Илдему (Tacan İldem), који већ дужи низ година успешно представља Турску у НАТО-у.

Почео је указивањем на два момента. Пре свега, дипломата је подсетио да је Украјина партнер НАТО-а, али не и савезник … Иако НАТО фокусира своју осетљивост у погледу територијалног интегритета Украјине, снаге се не пребацују да би га обновиле, већ се стварају други дипломатски механизми. Илдем је нагласио да НАТО није признао анексију Крима, већ је само вербално реаговао.

Подршка постоји, али пребацивање снага је тешко могуће

Додајући да Москва већ неко време не учествује у формату Русија-НАТО, дипломата је наставио:“НАТО је допринео развоју поморских снага Украјине и Грузије. Посећивао је њихове луке. Повећала се тамо присутност савеза. Такође је помогао побољшању одбрамбене способности. Године 2008. током интервенције Русије, Грузија није могла да искористи 5. члан НАТО-а. Међутим, сада постоји снажна подршка НАТО савезника у облику изјава. Све се то огледа и у НАТО декларацијама. Мислим да неће бити пребацивања снага …“

Председник Украјине ће 12. априла 2021. посетити Турску. Још увек је тешко предвидети како ће се догађаји развијати … Међутим, не заборавимо и на прећутни споразум који је до сада био на снази између Турске и Русије: „Договорили смо се да се нисмо договорили …“

Превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://www.haberturk.com/yazarlar/muharrem-sarikaya/3027866-ya-nato-turkiyeye-o-emri-verirse

Подели: