Анализе

Слободан Бојковић: Благовест архангела Гаврила

Господови кедри

Моћне крошње њишу,

Светитељи на тамјан миришу,

А Гаврило у пуном сјају и слави,

Кренуо радосну вест да нам јави:

„Радуј се Земљо и људски Роде,

Долази време ваше слободе,

Небо је ближе,

Христос вам стиже.

Од угњетача да вас избави,

Божанском светлошћу

да вас храни,

Стижу вам, мили, нови дани.

На браник истине сада стани,

Православље брани, Роде изабрани,

Слободу и даре Божијег Пастира,

Мудрост, која срце

доводи до мира.

На стрпљење,

На праштања, међусобна поштовања,

На свеопшта покајања, Бог вас зове,

Одбацујте душа терет, све окове.

Пробуђене, просветљене,

Божјом речи осењене,

Огрнуће царским рухом;

Најверније слуге своје,

Испуниће Светим духом.“

+ + +

Хук

ветрова са висина,

Вита јела не стишава,

Док се шума небу клања,

Архангела глас одзвања:

„Стижем од Женика,

Нек престане мора рика,

Реке да се у корита врате,

Серафими Славнејшејег,

Уз почасти прате!

 

Цвеће крунице да шири,

Лав са животињама да се измири,

А срце ваше, спремно нека буде,

Син је Природу створио

за људе.

Земаљски и

Небески дом, вама је дао,

Да би вас, када ту одрастете,

И душу од грехова очистите,

Богу Оцу чисте предао.

И све живо ће прићи,

Или се покорити

Божијем сину,

У односу на Христа,

Висине ће пасти у низину;

Лажни извори ће престати тећи,

Кад опет на Земљу

дође Највећи!

  

Више неће бити болних гора,

Ни згаришта од спаљених шума,

Ни људима загађених облака и мора.

Љубав ће сву Природу

да обухвати.

Он тај дар

и вама жели дати;

Немојте даље оклевати,

Много сте срца охладили,

Од ближњих давно отуђили.

Ја слећем, да могу покуцати,

Делић љубави вама предати,

А љубав жели у срцу остати,

У њему пребивати,

Вечно живети!

Зато, ,да би у љубави,

Са Христом стално био,

Широм отварај срце,

За бол и патњу ближњих,

Увек да осети трнце;

А за радост живота

Да се све више шири,

Са свима срце да се измири.

Да бујно расте, ка Небу се вије,

Дрво живота да се развије…

  

А да би могло,

Све живо у једно да се слије,

Сузе покајања, и сузе радоснице,

Много људи треба да пролије;

Да Земља може и

Обожени род доносити,

Који ће, све Божје, волети,

И као птице небеске, слободно,

Духовном душом летети.

Стога, немој да ти

већ сутра буде жао,

Ако си се греху предавао,

А досад се ниси покајао;

Што бољи ниси постајао!

Дарове љубави си прихватао,

А љубав другима ниси давао,

У себи и ближњима,

Умножавао!

 

Зато не часи,

Ниједног часа више,

Времена нема, промени се,

Да би покајничке молитве

Могле да се услише.

Јер у књизи вечног живота,

Бог Отац имена пише,

Словима красним,

Од сувога злата,

Стално говори,

И понавља,

Да свима у свести

одзвања:

 

‘Ко како другоме чини,

Таква ће бити њему плата!

Ко љубав

срцем прима,

Дели је другима,

Духом се не надима,

Тај ће живети уз Мога Сина!’

 

Зато сам слетео да предам вести,

Ко се са Највећим може срести,

Јер вас ће Анђео живота да упита:

‘Кога сте волели?

Да ли сте бољи постали,

Душу за Бога Оца сачували?’

Када на Земљу Господ,

У слави дохита!“

Амин

Основну верзију песме је испевала сестра Луција (у Христу Јулија) Брковић (1943-2016), припадница Богомољачког покрета Светих: владике Николаја Велимировића и архимандрита Јустина Поповића. Брат у Христу Слободан Бојковић (1945 –   ) песму је обрадио, и новим стиховима допунио.

Од истог аутора: „Вапај Јована Претече – Крститеља“ https://balkanskageopolitika.com/2021/03/21/vapaj-jovana-pretece-krstitelja/

„Молитва за обожење и спасење Срба“, у чланку: „Отворено писмо Светом архијерејском Сабору“ http://borbazaveru.info/content/view/13958/47/

„4С – Српски усуд и србска нада“, у чланку: „Народ који заборавља своју прошлост нема ни сопствену будућност“ http://borbazaveru.info/content/view/14048/47/

„Ковид и љубав“  http://borbazaveru.info/content/view/13929/1/

Благовест архангела Гаврила, Слободан Бојковић

Подели: