Анализе

Благовест архангела Гаврила

Господови кедри
Моћне крошње њишу,
Светитељи на тамјан миришу,
А Гаврило у пуном сјају и слави,
Кренуо радосну вест да нам јави:
„Радуј се Земљо и људски Роде,
Долази време ваше слободе,
Небо је ближе,
Христос вам стиже.

Од угњетача
Верне да избави,
Свет(л)ошћу да вас храни,
Свануће, мили, нови дани.
На браник истине сада стани,
Православље брани, Роде изабрани,
Слободу и даре Божијег Пастира,
Мудрост, која срце
доводи до мира.

На стрпљење и трпљење,
На праштање, међусобна поштовања,
На свеопшта покајања, Бог вас зове,
Одбацујте душа терет, све окове.

Пробуђене, просветљене,
Божјом речи осењене,
Огрнуће царским рухом;
Најверније слуге своје,
Испуниће Светим духом.“

+ + +
Хук
ветрова са висина,
Вита јела не стишава,
Док се шума небу клања,
Архангела глас одзвања:

„Стижем од Женика,
Нек престане мора рика,
Реке да се у корита врате,
Серафими Славнејшејег,
Уз почасти прате!

Цвеће крунице да шири,
Лав са животињама да се измири,
А срце ваше, спремно нека буде,
Син је Природу створио
за људе.
Земаљски и
Небески дом,
Господ вам је дао,
Да би вас, када ту одрастете,
И душу од грехова очистите,
Богу Оцу чисте предао.

И све живо ће прићи,
Или се покорити
Божијем сину,
У односу на Христа,
Висине ће пасти у низину;
Лажни извори ће престати тећи,
Кад опет на Земљу
дође Највећи!

Више неће бити болних гора,
Ни згаришта од спаљених шума,
Ни људима загађених облака и мора.
Љубав ће сву Природу
да обухвати.
Господ тај дар
и вама жели дати;
Немојте сада оклевати,
Много сте срца охладили,
Од ближњих, давно отуђили.

Ја слећем, да могу покуцати,
Делић љубави вама предати,
А љубав жели у срцу остати,
У њему пребивати,
Вечно живети!

Зато,
Да би у љубави,
Са Христом стално био,
Широм отварај срце,
За бол и патњу ближњих,
Увек да осети трнце;
А за радост живота
Да се све више шири,
Са свима срце да се измири.
Да бујно расте, ка Небу се вије,
Дрво живота да се развије…

А да би, све живо, могло,
У Једно, поново да се слије,
Сузе покајнице, уз сузе радоснице,
Много људи треба да пролије,
С љубављу, на новој Земљи,
Дан да освањује;
Да би, у Царству Христа,
Људи, све Божије, волели,
И Небом, слободно,
Духовним душама летели.

Стога, немој да ти,
Већ можда сутра буде жао,
Што си се греху предавао,
А досад се ниси покајао,
И бољи ниси постајао!
Дарове љубави си прихватао,
А љубав другима ниси давао,
У себи и ближњима,
Умножавао!

Зато не часи,
Ниједног часа више,
Времена нема, промени се,
Да би покајничке молитве
Могле да се услише.
Јер у књизи вечног живота,
Бог Отац имена пише,
Словима красним,
Од сувога злата,
Стално говори,
И понавља,
Да свима у свести
одзвања:

‘Ко како другоме чини,
Таква ће бити њему плата!

Ко љубав
срцем прима,
Дели је другима,
Духом се не надима,
Тај ће живети крај Мога Сина!’

Зато сам слетео да предам вести,
Ко се са Највећим може срести,
Јер, вас ће Анђео живота
да упита:
‘Кога сте волели?
Да ли сте бољи постали,
Душу за Бога Оца сачували?’
Када на Земљу Господ,
У слави дохита!“

Амин

Слободан Бојковић, Луција Брковић

Основну верзију песме је испевала сестра Луција (у Христу Јулија) Брковић (1943-2016), припадница Богомољачког покрета Светих: владике Николаја Велимировића и архимандрита Јустина Поповића. Брат у Христу Слободан Бојковић (1945 – ) песму је обрадио, и новим стиховима допунио.

Од истог аутора: „Вапај Јована Претече – Крститеља“ https://balkanskageopolitika.com/2021/03/21/vapaj-jovana-pretece-krstitelja/

„Молитва за обожење и спасење Срба“, у чланку: „Отворено писмо Светом архијерејском Сабору“ http://borbazaveru.info/content/view/13958/47/

„4С – Српски усуд и србска нада“, у чланку: „Народ који заборавља своју прошлост нема ни сопствену будућност“ http://borbazaveru.info/content/view/14048/47/

„Ковид и љубав“ http://borbazaveru.info/content/view/13929/1

Подели: