Анализе

ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО СЛОВЕНСКИХ НАРОДА

  • Одређивањем старости слатководних и морских шкољки, методом ц14, Амерички научници Walter Pitman и William Ryan дошли су до открића да је пре више од 5.500 година пре Христа (тачније, пре 7519. г.), вода у Црном мору нагло променила салинитет, односно да је 5.500 година п.н.е. Црно море било слатководно језеро на око 50 м испод данашњег нивоа. Ово откриће објавили су 1997. г. у делу “Scientific evidence’‘. Након тога и други угледни научници потврдили су овај закључак
  • Европски пројекат из 2004. године, на основу проучавања седимената у Црном мору, такође је потврдио ово откриће

Ова чињеница неминовно је за последицу морала да има сасвим сигурно јединствен случај на земљи, да четири огромне реке имају једно ушће. Ни на једном другом месту на планети четири тако велике реке не уливају се на тако малом простору, практично на једном месту.

Те четири реке су: Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав.

Ова открића одмах су подстакла на претпоставке да се на ушћу тих ријека налазила древна цивилизација и град Атлантида (Christian i Siegfried Schoppe), јер је још у античко доба Платон у својим списима навео да је Атлантида потонула у море, као и да је била окружена са четири велике реке.

Потонуће је настало као последица изливања Средоземног мора у подручје данашњег Црног мора. То се догодило услед процеса ширења и раста саме Земље. (Земља расте, као и све планете.) У складу с тим, изворно човечанство је много старије него што се данас званично учи.

Christian и Siegfried Schoppe су били на добром трагу. На ушћу ове четири реке заиста је постојала цивилизација. Али то није била Атлантида (Атлантида је један сасвим другачији и много старији град).

Ушће четири реке је уствари колевка Срба, односно Словена (данашња Украјина).

Оне су симболично представљене и на српском грбу – крст са четири оцила (четири српска племена која су кренула у четири правца)

Разлог зашто се мешају Атлантида и постојбина Словена (Срба) лежи у томе што су пред овом древном поплавом избегли Срби носили са собом два предања. Једно – о граду Атлантиди, и друго – о својој колевци са ушћа четири реке коју је прогутало море. Од њих су ова предања чули Египатски свештеници, а од њих антички Грци који су их и записали.

Током неколико хиљада година ова два предања су стопљена у једно.

Многи ће ове претпоставке сместа да одбаце као чист производ маште и митоманију. Али, пре него што то учинимо, сагледајмо неке чињенице које им иду у прилог.

За почетак да напоменемо, да Срби и данас за делове свог народа који живи ван матичне земље кажу РАСЕЈАЊЕ.

Дакле, повлачећи се пред надолазећим морем, сасвим логично, народ се кретао узводно долинама ове четири реке.

Они Срби који су кренули узводно долинама река Дон и Дњепар, касније су основали државу која се и данас зове РАСИЈА (Русија. Изговара се РАСИЈА). О томе данас учи и руска Академија наука, као и школски уџбеници у Русији: да је Русија насталао од народа који се доселио са југа.

Они Срби који су се повлачили узводно уз Дњестар до данас су задржали име СРБИ, са одредницом Лужички. Мишљење је да су се и данашња Чешка, Моравска звале СРБЈА.

Они Срби који су се повукли на запад уз Дунав до дана данашњег се зову СРБИМА. Прва држава коју су основали звала се РАСИЈА или РАС, односно Рашка, а себе су називали РАСЈАНИМ Србима, односно Рашанима (Расенима).

Они Срби који су се повукли на исток према Кавказу и Каспијском језеру названи су Сарматски СРБИ или стари СРБИ. Прва држава коју су основали звала се СЕРБОНИЈА (или СОРАБИЈА), а народ је назван Сораби, или бели Сораби, док су се јужни (балкански) Срби називали црвеним Сорабима. А назив регије Моравске и наше балканске реке Мораве имају исто порекло. Можда су имена дата према постојећим регијама, рекама итд. у тој прапостојбини, па су исто тако „понесена“ као и назив регије Рашке, чији назив је првобитно кориштен негде код Црног мора то јест Кавказа за једну планину испод које је једно српско племе живело.

  1. Сарматска СРБИЈА, СЕРБАНИЈА
  2. РАСИЈА (РУСИЈА)
  3. Лужичка СРБИЈА, Моравска СРБЈА
  4. СРБИЈА, РАСИЈА (РАС, РАШКА)

СРПСКО ПРЕДАЊЕ

Наравно, сасвим би био логичан аргумент како чињеница да су се Срби однекуд расејали те својим именом и називима за своје државе ставили до знања да се то заиста и десило, уопште не значи да су се расејали из области Црног мора и са ушћа ове четири реке.

Међутим, постоје и друге чињенице које непобитно доказују да се десило управо то.

Једна од тих чињеница су Трипољска и Винчанска цивилизација и култура.

Као што рекосмо, научници су утврдили да се Црно море у данашњем облику формирало око 5500. година пре н.е, поплавивши при том процесу слатководно језеро које се налазило на том месту и подигавши ниво воде за више од 50 м.

Мало северније, у подручју реке Дњестар, 5400. године п.н.е. изненада се појављује веома развијена Трипољска цивилизација. Буквално на стотине градова (до данас је откривено око 2000 насеља која припадају тој култури) појавило се око 5400. г п.н.е. на подручју данашње Украјине, Молдавије и Румуније, односно ширем подручју реке Дњестар.

Археолози тврде да је то била изразито напредна цивилизација, да су пронађени остаци монументалних грађевина, да су поседовали знања из металургије, производње керамике, ткања итд. Занимљиво је да су живели у урбаним срединама, градовима, који су у правилу били кружног облика и окружени водом (што одговара опису Атлантиде).

У истом периоду, узводно уз реку Дунав, на подручју данашње Србије и Румуније, појављује се такође изразито напредна Винчанска цивилизација. Винча је била урбана средина а становниство је такође изузетно добро познавало металуршке процесе, процесе производње керамике, ткања итд. Занимљиво је да најстарији икад пронађени траг писмености припада овој култури. У том писму, односно систему знакова и симбола лако ћете пронаћи скоро сва слова данашњег тзв. ћирилицног писма односно Србице.

Најзначајнија, међутим, чињеница која доказује да је ушће четири реке колевка Срба (Словена) произилази управо из Винчанског писма.

Национални симбол Срба из Дунавске Србије је крст са четири оцила (ћирилична слова с), и налази се у Винчанском писму.

Иако је ово национални симбол Срба, потпуно је избледело сећање на то шта он у ствари представља.

Претпоставимо за тренутак да он представља центар света којег окружују четири реке. Крстом се и данас означава центар или средиште, односно са две укрштене црте. Срби (Словени) су с правом своју колевку сматрали центром света. То је била најразвијенија, заправо једина цивилизација тог доба. Дакле крст свакако има утемељење у овом симболу, али да би тај симбол веродостојно представљао колевку Словена, четири лучне црте би морале да представљају четири реке.

Ово испод је артефакт Винчанске културе. Његова старост се процењује 5000-6000 година Тартариа амулет

Овај артефакт је у ствари мапа која је као и све данашње мапе орјентисана на север. На њој ћете приметити пет лучних црта, које као и оне на националном Српском симболу представљају реке. Четири од тих пет лучних црта су пресечене правим цртама које показују из ког смера те реке дотичу. Те реке су Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав. Уочљиво је да све четири реке почињу словом Д. Такође је лако уочљиво да је и ћирилићно и латинично слово Д настало управо из симбола за ове реке.

Ово је однос Винчанске мапе и данашње мапе истог региона:

Редним бројем 1 на мапи је означен некадашњи центар света и колевка Срба (Словена).

Редним бројем 2, 3, 9 и 12 су означене већ поменуте реке. Примећујете да је њихова позиција и правац из којег дотичу исти у односу на обје мапе.

Редним бројем 4 је означено Азовско језеро (данас Азовско море). Позиција потпуно иста на обе мапе.

Под бројем 5 на Винчанској мапи налазимо још једну лучну црту за коју смо установили да представља реку. На потпуно истој позицији на савременој мапи заиста се налази река Волга.

Симбол под бројем 6 као последњи на североистоку, сасвим логично осликава равницу обраслу травом и честаром што и јесте случај, јер то је тачна позиција Руских степа.

На југоистоку, под редним бројем 7 наилазимо на планински масив Кавказ, највише планине све до далеких Хималаја. На Винчанској мапи видимо их под симболом који се може протумачити као планине које дотичу небо.

Под бројем 8 на Винчанској мапи налазимо и данас сасвим јасан и разумљив симбол ватре који прецизно позиционира Арабијску пустињу на југу.

На југозападу, поред већ поменутог симбола за реку Дунав, видимо и симбол под бројем 10. Тај симбол сасвим логично на једини и данас разумљив начин представља ветар. Јак ветар је одувек као и данас дувао низ Дунав.

Занимљиво је да Руси и дан данас за дување ветра кажу ДУНАВЕЊЕ.

Под бројем 11 се налази симбол који је очигледна ознака за водоравно, односно некадашње језеро.

И коначно на северозападу, поред симбола за реку Дњестар налазимо и симбол 13 који наликује на степенице и који сасвим добро позиционира брдовито, степенасто подручје Чешке, Моравске, Словачке, где су кренули Лужички Срби, који и данас живе на територији данашње Немачке.

Повезаност језика говори да су се изворни Срби селили и на Исток, све до Тибета, где постоје села у којима се говори језиком врло сличним српском, Индије где је повезаност санскрита и српског језика доказана, до Кине у којој су пронађени најстарији људски остаци који су били од високих, риђокосих и плавокосих људи кавкаског генотипа.


ИЗВОР: https://www.ivantic.info/Ostale_knjiige/poreklo%20slovena.htm

Подели:

1 Comment

  1. O tome govorim godinama usce 4 reka don,dnjepar, dnjestar I dunav tsko I us duz tih reka I nine slovenskih naroda vec Srpskog naroda ,her za slovene se prvi put spominje od kraja 6 ceka,da bi se razbio jedan narod kao pravi naslednici Nenacke,austrije madjarske it’d. I od tada vec skoro 12,500g 4 ocila C oznacava jedan narod sa usca 4 reka. I da dodam da je Poljska, Ceska I Rusija dobile ime pi 3 sina svevladovica kqda su krenulo da vladaju Tim podrucji a I zvali se po tom nazivima zemlja,pa tek.posle se spominje prvi put termin Sloveni …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.