Анализе

ЧАСНА ВЕЛИЧИНА АКАДЕМИКА ИВАНА КЛАЈНА

Реч захвалности за пријатељство које је овај велики човек и лингвиста показивао (и) према мојој маленкости

АУТОР: Драгољуб Збиљић

Умро је наш (и мој) пријатељ и велики лингвиста академик Иван Клајн.

Осећамо велику дужност да овим тужним поводом кажемо неколико речи о његовој сарадњи с нама и његовом пријатељском односу према оснивачу „Ћирилице“, а ми смо и превише очекивали од њега у спасавању српске азбуке.

Клајн је једном покушао да се помогне ћирилици, али…

Праведности и истине ради данас – када овај човек одлази од нас, надамо се у неки бољи свет од овог овде опасног не само здравствено – желимо да истакнемо да је једном приликом академик Клајн покушао да препусти српским лингвистима да донесу боље решење проблема српске ћирилице у Срба. Наиме, на једној седници Одбора за стандардизацију српског језика (чији је био и вишегодишњи председник) Клајн је предложио да двојица истакнутих чланова Одбора сагледају проблем српског писма у језику Срба, да опишу стање и да, на основу тог стања, предложе решење питања ћирилице. Међутим,  обојица предложених професора тај посао нису прихватили. Клајн није хтео да их превише убеђује и проблем ћирилице у Одбору остао је нерешен до данас.

Клајн је својим „Речником језичких недоумица“ много помогао у неговању  српског језика

Академик Иван Клајн (иако није  србистичар по основној својој струци) показао је велику активност и пружио је српском народу и његовом језику велики и темељан допринос. Бавио се многим областима српског језика. Иако ово није прилика да се предочи његово обимно лингвистичко дело, овом приликом желимо да споменемо његову „Творбу речи у савременом српском језику – први део (Београд, 2002), „Творбу речи у савременом српском језику – други део“ (Београд, 2002), затим „Нормативну граматику српског језика“ (Нови Сад, 2013). А ако споменемо још само његов познати „Речник језичких недоумица“ (у много издања у вишедеценијском трајању), свима ће, надамо се, бити јасно колико је он дуго, темељно и приљежно радио на подизању свести међу стручњацима и у народу према потреби неговања српског језика и језичкој нормативности. Готово да нема никога ко се по обавези или жељи бави српским језиком и његовом чистотом а да није чуо за тај његов Речник. И да га није имао у рукама и да се није њиме користио. Мало ко није решио своје језичке недоумице у том његовом „Речнику језичких недозумица“.

Моја маленкост је у академику Ивану Клајну деценијама наилазила и лично на пријатељску реч, на пажњу, на коректност и искрену помоћ када ми је требала провера да ли сам у праву када сам се скромно бавио питањима српскога језика и по професионалној обавези и по својој жељи. Он није ниједном потценио човека и увек је у односу с људима показивао високу културу, пажњу у свом односу с људима, са сарадницима.

Посебна ми је дужност да академику Клајну овом приликом захвалим што је веровао у мене и моје скромне лингвистичке снаге, па је објавио у часопису Матице српске „Језик данас“, као главни уредник, све што сам му понудио од текстова о српском јеезику и, посебно, ћирилици, иако се лично није могао и хтео сагласити са свим мојим тумачењима.

Увек је био и остао, за мене, велики човек, без икакве сујете према мени што сам „критиковао“ (ја неупоредиво мањи лингвиста од њега) неке његове ставове о ћирилици. Од њега сам научио и уверио се да се велики стручњак не боји „друкчијих мишљења“.

Подели: