Анализе

Како да се Србија заштити од министарке за људска и мањинска права и од њене памети?

  • Мислим да би се Србија морала заштитити и од такве министарке и од такве памети.
  • Она је умислила да може, „по коалиционом договору“, мењати Највиши Природни Поредак и потврдила да не зна ни шта ради ни за шта се залаже. И да је назначени Поредак, између осталога, заснован и на прастаром искуству: „Ономе који није потврдио да уме  управљати собом не сме се допустити да управља другима“.

Срби су измислили министарство за људска и мањинска права и утврдили да ова друга, по логици српскога језика, припадају онима првим таман колико и конструкције типа зелена и ратоборна несрећа или травната и плитка овца и сл. И те послове поверили особи која је пристала на то да се не зна да ли припада људској врсти или некаквој другој која је одређена као мањинска. Ми не можемо, дакле, знати шта је том министарству (и његовој челници) утурено као обавеза да чува, брани, штити, али (опет – по логици српскога језика) биће да те мањине нису у сродству с људима него са неком другом врстом. С којом – још нам није речено.

А људских права (не знам док се не дефинишу – да ли и мањинских) има – свакаквих. И ја ћу овде покушати да нека од њих назначим.

Човек има право да буде млад, леп, паметан, али и да буде и матор, ружан и глуп; има право на то да умре на дан свог пунолетства, али и да заборави да умре (па да поживи, рецимо, и двеста година); има право да се роди без десне шаке, али и са шест прстију на левој; има право да остане без ока и без ноге, а нико му не може оспорити право на то да ризикује и остане без главе (или макар без носа); има право да шири аброве о ефикасности Гејтсове вакцине против цијанкалија или Фајзерове против секире; има право на то да се не жени / не удаје, али и да сваку ноћ „преспава“ у другом кревету (они вреднији могу кревете променити и током исте ноћи); има право да се поноси оним што му је природа одредила да на њему седи и тамошњим издувним вентилом као најбитнијим обележјима сопствене личности и сопствене памети; има право да „на одређеним местима има измењен волумен коре великог мозга“ и да због тога не зна којим ће „својством“ бити обележен, тј. хоће ли бити хомосексуалац или педофил; има право да не зна је ли мушко или женско, али и право да то двоје не разликује; има право да буде биран за председника владе или министра иако не зна ни шта је једно ни шта је друго; има право да се дичи оним чега су му се преци стидели и да на то гледа као на дуг „Србији која се на овај начин пење на лествици друштава која поштују људска права и биће вероватно 49. или 50. земља на планети“ која ће усвојити закон о заштити генетског ексцеса, односно пристати уз Бајденов налог да се на некрофилију и зоофилију гледа као на саму „срж демократије“; има право да не зна ништа па ни сопствени језик: „људско-правашким законом“ (?!) уређује се медицински аспект генетског ексцеса, а главни заступници такве памети регрутују се међу оним примерцима људске врсте који сопствени статус у оквиру заједнице нису умели решити по неким рационалнијим правилима (или су закаснили да то учине „за вакта“ бавећи се неким „много важнијим“ пословима).

Све то помињем због тога што су неки „пројектанти светске историје“, још половином прошлог века, најавили да ће разорити цивилизацију, да ће то постићи уништавањем омладине, школе, морала, Цркве. И убијањем људске душе. И да ће за те послове „овластити“ оне примерке људске врсте које је Бог обележио као генетски ексцес. А таквих је међу људском популацијом (негде сам наишао на такав податак) тек 1-3 процента и њима ће бити дато да, по својим мерама и свом обличју, моделирају, тј. разарају, оних 97-99 процената својих нормалних, тј. необележених сродника и поредника.

Наша министарка за људска права и мањинска права плитких оваца нашла се на том послу и хоће да, по хитном поступку, донесе закон по коме ће бити забрањено рађање генетски оштећених (поремећених, дефектних) примерака људске врсте, а они који су се већ родили пре него што је то она забранила – Србија ће морати да поштује као и сваку „заштићену врсту“.

Мислим да би се Србија морала заштитити и од такве министарке и од такве памети. Она је умислила да може, „по коалиционом договору“, мењати Највиши Природни Поредак и потврдила да не зна ни шта ради ни за шта се залаже. И да је назначени Поредак, између осталога, заснован и на прастаром искуству: „Ономе који није потврдио да уме  управљати собом не сме се допустити да управља другима“.

Драгољуб Петровић, проф. (у пензији)

Подели: