Анализе

Прича о једном малом сарајевском мосту

  • Те ноћи је доста припадника ХВО-а прешло на Грбавицу, што је изазвало љутњу код АРБиХ, те су наредили да се мост минира како би се спријечили даљни преласци. Е та рупа на мосту са насловне фотографије је тако настала.

Кренух ка некадашњем хотелу Бристол у којем су неки трећегимназијалци из времена СФРЈ проводили доста времена прије и послије наставе, а понеки и за вријеме наставе када се бјежало са досадних часова. Пила се углавном пива, пиће наше младости. Није баш за похвале за тај узраст, али тако је било, нема разлога за крити истину.

На саобраћајном знаку испред моста нађох прилијепљену фотографију оштећеног моста у рату. Та фотографија спада у едицију сличних фотографија полијепљених по насељу Грбавица о чему је већ било говорено на овој интернет страници.

У Сарајеву, заштићеној зони УН-а, у рату је постојало и Хрватско Вијеће Обране (ХВО), бригада Краљ Твртко. Није ми познато зашто су Хрвати Сарајева узели баш србског краља за име своје војне формације. Ко сумња у поријекло краља Твртка, владара свим Србима у вријеме Косовског боја, нека проба да прочита његов потпис на једној повељи, да препозна врсту писма (азбука) и припадност цркви (источна).

ХВО су иначе у граду називали Хавајцима, пошто се та јединица у ствари више бавила збрињавањем својих припадника, него што је учествовала у неким битним војним акцијама по Сарајеву. Зато су и добили тај назив, јер у односу на АРБиХ њихови припадници су били као на годишњем одмору на Хавајима, а не у рату. Можда ће се неки љутити на ово, али тако је било, нема разлога за крити истину.

Увијек ме је интересовало какви су то Хрвати који нису отишли у ХВО, а могли су, да се склоне од рата, него су радије пристајали да буду мобилисани у АРБиХ. Поготови што су се звали исто као и Срби. Елем, у ХВО је било и прилично Срба. Једно вече ми је управо један такав дошао да се поздрави прије одласка у акцију и остави неке ствари. Акција је била заказана касно у ноћ, ако се добро сјећам у 2:00, па смо сједили у мраку, јер није било струје, и дуго разговарали о битку, смислу живота и постојању бога.

У једном тренутку се само дигао и рекао: “Вријеме је да се крене на Грбавицу”. Видио је да сам остао забезекнут, па се насмијао: “Не могу да ти кријем, јаран си ми, идемо на Грбавицу, али не у напад, договорен је са ВРС прелазак преко моста код Бристола и акција је тајна, али знам да нећеш издати, а осим тога немаш ни времена, већ идемо у акцију :-).”

Те ноћи је доста припадника ХВО-а прешло на Грбавицу, што је изазвало љутњу код АРБиХ, те су наредили да се мост минира како би се спријечили даљни преласци. Е та рупа на мосту са насловне фотографије је тако настала.

Још неколико ми је јарана је прешло на Грбавицу касније, али не преко моста, прегазили су Миљацку на безбједним мјестима, неки су платили па се размјена обављала и преко линија. Људи којима су у глави освајачки ратови страних трупа на неку државу, тешко могу да схвате како изгледа грађански рат у неком граду.

Некадашњи хотел Бристол су купили неки који су забранили точење алкохола, па сам доживио непријатно искуство када сам из носталгичних побуда свратио у тај објекат и наручио пиво, сарајевско. Рекли су ми да не точе алкохол, такво правило увео власник. А Сарајево би жељело да буде туристички град за широк спектар туриста из разних држава у култура. Чак и вријеме окупације Османског царства је опјевано у народној пјесми са: “Вино пију, нане, аге Сарајлије”. Пијење алкохола на овим просторима је одвајкадашњи обичај. Али ето приспјевају нам у град и неки нови који хоће да намећу нова правила и своје обичаје.

Није Сарајево што је некада било, иако је на мјесту гдје је некада било.

Душан Бошковић, Сарајево

Подели: