Анализе

Не заборавите рат у Сарајеву

  • Прије пар дана сарајевско насеље Грбавица  је осванула облијепљена у боји одштампаним сликама неких сцена из минулог рата изазваног противуставном сецесијом БиХ од Југославије.
  • На свим сликама пише натпис „Не заборавите“.
  • Ко није до сада из овог приказа сам схватио, помоћи ћу му да закључи да Сарајево није било окупиран град како нам упорно деценијама испирају мозгове, него подјељен.
  • Као што видимо из приложеног, Грбавица је скоро централни дио Сарајева и скупа са Ковачићима, па и Врацама у позадини је била под контролом ВРС, а по том дијелу Сарајева је дејствовала АРБиХ.
  • Дакле, по Сарајеву нема која војска није пуцала, а створен је осјећај, који се упорно одржава, да је то радила само ВРС.

Није ми познато ко је спровео и ради чега ову акцију, али ме је подстакнуо да се позабавим размишљањем над ситуацијама на које се слике односе. Тумачење мало одудара од званичног наратива и многима то није познато, неки неће да знају за ово, а некима је небитно у животу, јер немају када да се осврћу иза себе док срљају у будућност.

Упркос натписима да се не лијепи ништа на улазна врата, слике су масовно полијепљене, али су на неким улазима и поскидане. Некима се овај перформанс допада, а некима не. На сликама углавном доминира зграда Лориса, Жељезничарев стадион „Грбавица“, неке зграде којима гори стан и неке патетичне сцене намјештене ради фотографисања за медије ради изазивања емотивних реакција.

Ово је зграда Лориса, добила име још у СФРЈ по продавници Лорис из Сплита. Колико ме сјећање служи, то је била продавница спортске опреме која се налазила у приземљу ове зграде. Зграда се налазила у улици Милутина Ђурашковића , народног хероја, иначе брата моје ујне, који је учествовао у ослобађању Сарајева. Данас улица ослободиоца овога града од њемачке окупације носи име по једном високопозиционираном припаднику османлијског окупатора. Толико о слободарском духу садашњег Сарајева.

Ова зграда је била на територији под контролом АРБиХ, а зграда на другој страни споменуте улице је била под контролом ВРС. И војске су пуцале једна на другу, забарикадиране по становима. Ко је од цивила остао у овим зградама, није му било лако. Могао је бити и мета, а и колатерална штета.

На слици видите зграду пострадалу од војних дејствовања ВРС по њој, али званични медији нерадо приказују зграду са супротне стране уништавану од стране АРБиХ. Чак и дан данас зграда Лориса стоји несређена са траговима ратовања на себи, али су све зграде са супротне стране поправљене да се не виде трагови рата. Тако да испада да је само ВРС ратовала. Иако је за сваки рат потребно двоје.

Са зграде Лориса, са стране, из станова се дејствовало по положајима ВРС на Грбавици, тако да је једно зимско вече ВРС довукла на санкама експлозив и поставила га на потпорне стубове и активирала. Тако да се цијела бочна страна зграде урушила, што се сасвим лијепо види на слици.

Вјерници би рекли да има Бога, на страни АРБиХ га зову Алах, па се у тренутку експлозије вршила смјена страже у згради, тако да нико није погинуо током експлозије, а цивила на тој страни није ни било. Било је преопасно ту живјети.

Послије рата је овај дио зграде обновљен.

Ово је стадион Грабавица, власништво ногометног клуба „Жељезничар“, основаног још у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У рату се налазио на територији под конторлом ВРС, и главни стадион и помоћни, а споредно игралиште је било на линији разграничења, такорећи на једном голу је била ВРС, а на другом АРБиХ. Снајперима, тромблонима и гранатама су се гађале обје стране међусобно сво вријеме рата.

Ова зграда је такође на Грбавици и као што видимо гори. Станови су обично горили због војних дејстава, а и како није било гријања, а и напајање струјом је било проблематично, народ се гријао и спремао јела на разне начине на приручним пећицама, ложећи све што може да гори. Тако да је тешко рећи без озбиљне истраге због чега је неки стан горио, да ли због војних дејстава, или непажње током ложења и кувања.

Постоји и анегдота из тог периода. Русија је давала земни гас и многи су га увели у станове. Земни гас је тешко препознатљив када цури, јер нема мириса. У бутан гас се због тога додаје мирис да се осјети када цури. Дешавало се да невјешти корисници одврну плин и онда оду тражити шибицу или упаљач да упале горионик. А у међувремену се пећица па и цијели стан пуни гасом. Када се принесе пламен дође до детонације, некада и веома опасне од које стан изгори. Једна неука особа је тако причала како је отворила вентил на горионику и отишла да тражи по стану шибицу. И каже: „Таман ја припалим шибицу, када ми граната упаде право у пећ и сву је разнесе, а мене одбаци у други крај собе“.

Ова слика са приказаном зградом из које се дими, може да се тумачи као посљедица пуцања по Грбавици од стране АРБиХ, или непажња станара током ложења.

Ова „изложба“ фотографија по Грбавици говори да не заборавимо на још један феномен о којем нико званично не говори.

Ко није до сада из овог приказа сам схватио, помоћи ћу му да закључи да Сарајево није било окупиран град како нам упорно деценијама испирају мозгове, него подјељен. Као што видимо из приложеног, Грбавица је скоро централни дио Сарајева и скупа са Ковачићима, па и Врацама у позадини је била под контролом ВРС, а по том дијелу Сарајева је дејствовала АРБиХ. Дакле, по Сарајеву нема која војска није пуцала, а створен је осјећај, који се упорно одржава, да је то радила само ВРС. Нису у рату у Сарајеву биле присутне само ове двије војске, Био је ту и ХВО и ХОС, али и контигенти страних трупа у оквиру УН снага који су имали мандат да дејствовањем на терену дозирају и контролишу рат тако да не искочи изван унапријед планираног оквира.

Душан Бошковић, Сарајево

Подели: