Анализе

Лаички савјети за вакцинисање

Ко, дакле, крене да се вакцинише присилно, не у смислу да ће га полиција приводити, него ће му бити ускраћене многе цивилизацијеске тековине ако одбије вакцинацију, нека се држи слиједећих правила:

  • Нека нађе осигуравајуће друштво које ће пристати да га осигура од нежељених посљедица вакцинације, али не на годину дана, него дуже, јер се неке посљедице могу појавити много касније, можда тек на слиједећем покољењу, ако га буде.
  • Нека тражи прије вакцинације да му ураде тест на присутност антитјела на сој вируса за који се прима вакцина, па ако има антитијела нема потребе да се прима вакцина. Логично.
  • Нека затражи од особе која вакцинише састав вакцине са описом нежељених посљедица, баш као што то има сваки лијек написано на упутству које се добије уз свако паковање.
  • Нека одговорни љекар потпише прије вакцинације изјаву да гарантује бар 51% ефикасност вакцине.
  • Нека предсједник општине у којој се особа вакцинише потпише изјаву да ће општина да сноси трошкове лијечења у случају нежељених посљедица.
  • Да тражи од одговорног љекара на увид потписану Хипократову заклетву.

Одмах на самом почетку да кажем да је неправилан назив „цијепљење“ јер се кожа не цијепа неком оштрицом, него се буши иглом. Правилније је рећи убризгавање, али је некако ученије то изговарати као вакцинисање.

До недавно се говорило о томе да сваки човјек као апсолутни власник свога тијела сам може да одлучи о томе да ли хоће да прими вакцину или неће, што иначе гарантује и Декларација о људским правима. Али од недавно се не оставља могућност таквог избора, него је он сужен само на избор произвођача вакцине. Као да је др Менгеле писао декларацију о људским правима.

Људи се стављају пред избор да се одлуче између технологија прављења вакцина, о чему углавном велика већина људи појма нема. Углавном се ради о двије технологије.

Једна је прављење вакцина на бази ослабљеног вируса који се убризгава у тијело човјека са циљем да се изазове имунолошки одговор самог тијела и тако подстакне тијело да у случају напада вируса у пуној снази, лакше се избори са нападом и не подлегне, или ако подлегне болести да боловање буде са мање патње.

Друга технологија је до сада непримјењивана на човјеку (осим уколико није шта тајно рађено у Африци) и недовољно тестирана, а борба против вируса на класичан начин се пребацује на интервенисање на генетском коду човјека.

За неупућене, то је нешто слично као ГМО храна (Генетски Модификовани Организми), када једете ГМО јагоде, а оне имају више укус између бијелог лука и јабуке, него јагоде на коју само личи. Или рецимо ГМО воћка или поврћка која нема сјемена или га има, али из њега не може да се развије нова воћка/поврћка, него се мора обратити произвођаћу тих ГМО да нам прода сјеме. И тако сваке године.

Душко Бошковић

Подели: