Анализе

СРБИЈА СЕ БРАНИ У ЛОЗНИЦИ: Вађење литијума сто пута отровније од коришћења уљних шкриљаца

  • Ни после 16 година нема од стране Рио Тинта ниједног валидног и ваљаног документа о експлоатацији руде и изградњи рудника литијума и опасностима од тровања људи и животне средине
  • Зашто је српски режим на страни страног улагача без икаквог угледа?
  • Наши стручњаци упозоравају на могућност катастрофалних еколошких последица у великом подручју Западне Србије уколико се буде изградио рудник литијума најпрљавије технологије

Пише: Јово Вукелић

Пре неколико година цела Србија се дигла на ноге и протествовала упорно против коришћења уљних шкриљаца у Србији због огромних загађења животне средине које би изазвала таква експлоатација. И револт грађана је био снажан, ефикасан и страни инвертитори су на крају одустали.  А Србија се спасла још једног тровања.

Овог пута над Србијом се надвио сто пута отровнији и опаснији страни инвеститор: мултинационална британско-аустралијска монструм компанија „Рио Тинто“, која у долине реке Јадар жели да из руде Јадарит вади скупоцени и ретки метал литијум и уз њега руду бор. Препредени Британци тихо већ годинама истражују то подручје и приближајају се почетку експлоатације  која подразумева примену најпрљавије технологије, против које нема лека, показала је досадашња пракса у свету.

Долина реке Јадар: Подручје експлоатације руде Јадарит из које ће се вадити литијум и бор

А у Србији је отпор грађана том тровању којег стручњаци зову еколошка катастрофа у најави још увек неочекивано слаб.

Већ 16 година, од 2004. британска компанија „Рио Тинто“ истражује код Лознице налазиште руде литијума и бора. До сада још нема ниједног валидног документа о томе како ће изгледати  флотација руда литијума и бора. „Рио Тинто“ није доставио влади Србије, министарствима, или неком државном органу ниједан званични пројекат, неки ваљан документ о производњи и преради руда у подземном руднику код Лознице у долини реке Јадар.

Подручје експлоатације око села Брезјак, Недељица, Коренита, Ступнице…

Нема још ниједног документа, нема ни извикане „визибилити“ студије, ни пројекта о заштити живота људи и очувању животне средине. Сви ти пројекти и истраживања су  већ деценију ипо у изради, у завршној фази, „само што нису“. А Британци најављују отварање подземног рудника за две-три године.

Поткупљују сељаке и купују њихова имања

Уз то, лукави Енглези, уз помоћ домаћих добро плаћених службеника, обилазе села и сељаке у селу Брезјак и околини и нуде им често за куће и имања веће износе од реалних. Са сваким власником посебно преговарају и како се са којим договоре (како кога и колико обраде и преваре)  потом праве уговоре и на сеоске куће и имања (хектаре земље)  које су купили стављају, истичу таблу „приватан посед“! У преводу на енглески то значи да је власник „Рио Тинто“.

Није познат ни састав „погача“ које ће бити одлагане на јаловиште, колико ће у њима бити отрова, метала… колико ће се тона отровног дима избацивати из димњака фабрика у ваздух. Али, успели су Риотинтовци да испослују Измену Просторног плана са посебним наменама за рудник литијума, а грађани су га одмах прогласили неважећим! Градиће се и посебан пут од 14 километара од главне саобраћајнице до рудника којим ће стизати хиљаде тона сумпорне киселине за топљење стена са литијумом и бором, а одвозити стотине хиљада тона експлоатисане јаловине…

Слаткоречиви Рио Тинто делује више као филантропско друштво него профитно оријентисани наднационални пословни конгломерат, па постоји опасност да се трагом предстојећег благостања у лознички крај пресели цела Србија!

Поготово ако се зна да и Ротшилди  имају удео у овом предузећу. И енглеска краљица Елизабета Друга је власник и инвеститор у Рио Тинту, а са њима је повезан и осведочени „пријатељ“ Срба Тони Блер, као саветник.

Вучић и Брнабић унапред подржавају аферашку компанију без угледа

Можда су и то разлози зашто председник Србије тако одлучно, без икакве дилеме подржава овај по живот грађана Србије опасан пројекат, а у томе га следи и не заостаје и премијерка Ана Брнабић. Они двоје, као не знају ништа о опасностима експлоатације руде Јадарита, нити о комплетном пројекту  рудника „Јадар“ тврде да су грађани лозничког краја и Рађевине необавештени, да не знају стварно стање, да су заведени, и да не схватају значај овог рудника и експлоатације руде за цео крај па и шире за целу Србију. И да могу мирно да спавају.

А Рио Тинто паралелно, без имало стида, тврди у српским медијима да се штетне материје неће наћи ни у земљишту, ни у подземним водама, нити у ваздуху, било да се ради о руднику, било о одлагалишту.

Kомпанија Рио Тинто саопштила је тако да отпад који буде настајао у руднику и постројењу за прераду јадарита неће бити токсичан и опасан и да ће се наводно користити најмодернији систем за управљање површинским водама, како би се вода од падавина усмерила даље од одлагалишта.

Али Рио Тинто не каже где ће и како нестати отрови? Где ће се депоновати силни отрови, на то питање нема одговора! Ћуте.

Врх српског режима не подржава своје грађане, не тражи за њих заштиту од пљачкашке компаније, не штити њихове интересе, већ брани интересе туђинске компаније. Уз то, Вучић и Брнабићка исмевају свој српски народ који би требали да бране, представљају и заступају.

Загађење ваздуха би било права еколошка катастрофа ако рудник икада проради

У Рио Тинту наводе и да ће им само за изградњу рудника бити потребно 250 хектара земљишта да би рудник нормално радио. Са осталим простором за експлоатацију, депоније, одлагалишта искоришћене јаловине руде планирано је да се рудник са приручним зградама налази на чак 1.235 хектара најплодније земље у околини Лознице и Рађевини.

Испараваће тоне отрова силицијума у ваздух

Управо о том проблему, одлагања отпадних вода и употребе врло прљаве технологије др хемије Драгана Ђорђевић, научна саветница у Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) Универзитета у Београду истиче:

„Грађани су због недостатка информација и пасивности државе приморани да се сами организују, штите, бране, што се и дешава.

Експлоатација литијума из руде јадарит без устаљене праксе експлоатације и добре праксе, представља сложену процедуру вађења руде и прераде у циљу екстракције литијума. Руда која би се вадила, након уситњавања третирала би се концентрованом сумпорном киселином на температури од 250 степени, што уједно чини и најризичнији део у поступку експлоатације литијума из јадарита, јер је неопходно обезбедити велику количину воде и енергије. То компанија „Рио Тинто“ не зна да ради, нема искуства, нема одговарајућу технологију. А камоли неку модерну, савремену технологију коју стално помињу.

Драгана Ђорђевић,наш познати стручњак је енергично против изградње рудника литијума због опасности од еколошке катастрофе за Србију

Они ће, ако почну да ваде руду Јадарит морати да троше 1.000 тона концентроване сумпорне киселине дневно. Само да би раздробили, разградили  стене. То ће имати за последицу да ће настајати преко 300.000 тона отровног отпада годишње! Где ће с њим?

Третирање руде сумпорном киселином на 250 степени значи да ће паре агресивних киселина, други и продукти реакције (које ће се користити за екстракцију литијума и његово превођење у литијум карбонат (Li2CO3) отпаравати у атмосферу и нагризати зелени покривач, а такође и плућа и кожу људи и животиња. Атмосферске прилике утицаће да се отрови шире, као и да уз киселе и отровне кише доспу више десетина, а можда и стотина километара уоколо. Уколико се (да би се спустила температура процеса) буде користила флуороводонична киселина (HF) за разарање силикатне структуре која прожима јадарит развијаће се екстремно токсични гас силицијум тетра флуорид (SiF4) који ће такође одлазити у атмосферу и представљати стални ризик по здравље људи и животиња, а за који не постоји никакво еколошко решење да се спречи његова емисија у ваздух. Значи испараваће тоне отрова!

Река Хуелва, овако ће изгледати наш Јадар ако почне експлоатација литијума из руде Јадарит

Домет утицаја на загађење ваздуха може бити и више десетина километара, у зависности од правца и брзине ветра којим ће се опасне материје разносити путем атмосфере. Значи, соли флуорида (силицијум тетра флуорид) стизаће не до Лознице, већ ваздухом до Бање Ковиљаче, Крупња, Јадранске Лешнице Шапца, Осечине, а у зависности од конкретних метеоролошких услова не би нимало изненадило да и у западној Европа осете “благодати” Вучићевих тровача…

Посебан проблем је како ће се одлагати отпадне воде из прераде руде? Не постоје никакве информације о томе како ће се поступати са отпадним рудничким водама пре него што се упусте у реку Јадар. Изливања реке, које се иначе дешава за време великих вода и приликом поплава, ће због климатских промена бити све чешће. Загађене воде из Јадра ће се изливати у плодна поља долине ове реке и расејавати отрове на пољопривредно земљиште загађујући га трајно, а такође ће продирати у подземне воде јер су површинске и подземне воде повезане.

Стандарди у заштити животне средине Рио Тинта су слаби и ниски

Рио Тинто једна од најозлоглашенијих међународних корпорација и прате је скандали широм света, од Мадагаскара и Индонезије до Папуе Нове Гвинеје.

По речима стручњака, ако се изгради рудник биће потребни векови, па и миленијуми да се исочисте отрови.  Јадар је притока Дрине, у којој живе заштићене врсте, али преко Дрине угрожена је и Сава. Из алувиона ових река снабдевају се водом сви градови у њиховом приобаљу.

Ова руда садржи изразито токсичне елементе као што су: арсен, жива, олово…Нема одговора које ће се хемикалије користити у процесу уклањања тих отрова. Колико воде ће се допремати из Дрине? Неки стручни извори наводе да је реч о 1.000 тона воде дневно па и више.

Познато је  да ће се у реци Јадар испуштати количина отпадних вода из флотације која је за 50 % већа од оне која се буде допремала из Дрине. Питање је шта ће бити додатних 50 %, односно 1.500 тона отпадне воде, и више, у себи садржати. Вишак од око 500 тона ће сигурно долазити од нечистоћа из руде, остатака киселина и њихових соли, али и токсичних елемената које руда садржи.

Др Мирјана Анђелковић Лукић, наш угледни хемичар и еколог, шокирана је неодговорним понашањем наших власти. Њих не интересује истина, истиче она: „Кад  сам предочила премијерки технолошке погубне параметре производње литијума, величину депонија, рекла ми је да прескочим та стручна објашњења?!“

Поновићу за српску јавност: Услед експлоатације слане воде, која се налази у огромном подземном језеру на отприлике пола пута од површине до лежишта руде, доћи ће до слегања терена, за које се уопште не зна колико ће бити, што може да има велике последице кад су поплаве, јер Јадар је врло плавна река, а може да дође до тежег отицања воде са тог подручја, јер вода може у удубљењима да се зајезери.

 

Јамска слана вода ће се користити у количини 942.000м3 по години или 2.812 м3 на дан. Воду из подземних сланих извора складиштиће у ископаним резервоарима обложеним PVC непропусном фолијом, а један резервоар ће садржати до 400.000 метара кубних воде!

Од сировина за прераду руде се користи концентрована, пушљива сумпорна киселина концентрације од 94% до 98%, хлороводонична киселина, такође концентрована, и јака алкалија, натријум хидроксид. Користи се и слана вода из рудника, 942,000 т/годину, или 2.800 т/на дан, процесна слатка вода из бунара на обали Дрине, 6.000 м3 на дан или на годину: 2.160.000 м3 воде!

Негашени креч 158 тона на дан или 53.000 тона на годину, за неутрализацију киселог раствора из производње.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Транспорт отрова кроз целу Србију

Транспорт сумпорне киселине се врши са 20 до 30 вагона цистерни сваког дана, запремине 50 тона киселине. Свакодневно, 300 дана у години Србијом ће возити композиција са 20 железничких цистерни од 50 тона концентроване киселина. (Из Бора или Пирдопа из Бугарске) и пресецаће Србију од истока ка западу са великим ризиком од превртања или искакања вагона са киселином из шина!

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Закључујем: овој компанији је битан само профит и слепи су и глуви за животне потребе становништва. Они наступају бескомпромисно, дивљачки, корумпирају кога треба и успевају да спроведу своје планове. Треба штитити јавни интерес, интерес грађана, а не страних експлоататора, бруталних пљачкаша и најгорих загађивача.“

На основу свега може се констатовати да ће Рио Тинто да добија литијум чија цена стално расте, а Србија мизерних 4 % рудне ренте и еколошку катастрофу. Неисплативо је због безначајне рудне ренте трајно уништење вредног пољопривредног земљишта и воде. Само материјална штета која се направи вишеструко ће прамашити вредност ренте, а нарушавање екосистема је ненадокнадиво.

Kомпанија ће се након завршетка експлоатације (било после 30 или 50 година)  повући без икакве обавезе према проблему који ће за собом оставити, а који ће угрожавати животну средини и здравље људи у деценијама и вековима који следе. Такође, отварањем рудника страдаће сва пољопривреда у његовој околини и дуж реке Јадар, али и шире, због контаминације воде токсичним елементима из саме руде и остацима киселина и њихових соли, који ће Јадар учинити мртвом реком.

Државне институције међу којима су пре свега Министарство за заштиту животне средине, Агенција за заштиту животне средине, Министарство здравља, Институт за јавно здравље, али и све дуге институције, дужне су да брину о томе да живимо у здравој животној средини.

На жалост, ове институције и сам државни врх Србије не делују у правцу очувања здраве животне средине, већ напротив увозе најпрљавије технологије света за које не постоје еколошка решења и подстичу загађиваче да у све већој мери нарушавају квалитет живота на овим просторима, грубо кришећи Уставом загарантовано право на чисту здраву животну средину.

И Драгана Ђорђевић и Мирјана Анђелковић Лукић уверене су да ће рудник донети много више штете него користи Србији.

Прелепа река Јадар са чистом водом: да ли ће бити уништена ако се отвори рудник литијума

Иако је откривено да налазиште има чак 136 милиона тона требало би одустати од овог пројекта, коначан је закључак двоје експерата. То исто траже и удружења грађана „Не дамо Јадар“, „Заштитимо Јадар и Рађевину“, „Подрињски анти-корупцијски тим“, Kоалиција за одрживо рударство Србије“, „Центар за екологију и одрживи развој“.

И на крају једно интригантно питање за српске власти и стручњаке: зашто цео овај пројекат истраживања, испитивања руда Јадарита нису обављали наши способни геолози, рударски стручњаци познати по добром знању и великом искуству, као и рударско-машински стручњаци за изградњу рудника, већ озлоглашени Рио Тинто.

ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs

Подели: