Анализе

Ево шта треба да знате о вакцинама које су на „шведском столу“ у Србији

ГДЕ СУ `ЗАКОПАНИ` РИЗИЦИ И ИМА ЛИ СМИСЛА НА ЊИХ ИЋИ, ПОГОТОВО ШТО ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ИЗБОРА?

  • Vero Cell, Sinopharm – вакцина кинеског произвођача, направљена је познатом технологијом којом су приправљане и вакцине које смо примали раније током живота. То улива сигурност, и чињеница да може спречити појаву болести или у најмању руку болести са озбиљном клиничком сликом, омогућава лаку одлуку за избор овакве вакцине
  • Слична ситуација је и са вакцином Спутњик V, која јесте иновативна вакцина и садржи РНК молекул самог вируса SARS CoV2, али је он везан за познат инактивисан адено вирус, те се на тај начин омогућава приступ имуним ћелијама организма домаћина и појава имуног одговор на природан начин
  • Pfizer-Biontech вакцина је справљена потпуно новом технологијом где је део РНК материјала вируса обложен липидном нанопартикулом која садржи полиетиленгликол (ПЕГ) а улога овог омотача је да спречи разлагање вирусног генетског материјала од стране имуног система особе која је примила вакцину, док не доспе до унутрашњости ћелије
  • Познато је да мРНК вакцине могу изазвати код појединих особа интерферонски одговор типа 1 који је у основи аутоимуних болести. Али, да ли липидни омотач омогућава пролаз кроз хематоенцефалну баријеру и доспевање у центрани нервни систем? И, шта се дешава када ћелије мозга испоље „spike“ вирусни протеин и постану мета напада имуног система?

____________________________________________

АУТОР: Слободан КОШАРИЋ

НЕСУМЊИВ је значај вакцина као превенције обољевања и ширења заразних болести. Изазивање отпорности уношењем  инактивисаних микроорганизама или њихових делова заснива се на давно уоченој чињеници да се после контакта са микроорганизмом и прележане заразне болести развија отпорност  која спречава поновно обољевање у краћем или дужем периоду, а у многим случајевима доживотно.

Истовремено са појавом пандемије COVID19,  фармацеутска индустија покреће убрзана истраживања, производњу и тестирање потенцијалних вакцина заснованих на познатим, али и експерименталним технологијама.

Привилегија је у ситуацији када пандемија букти, а вакцине су недоступне у великом броју земаља, имати могућност не само примити него и изабрати вакцину.

Могућност избора често ствара неодлучност, сумњу, а и питање: да ли је баш та вакцина ефикасна и безбедна?

Пре него што подигнемо рукав, потребно је имати неке чињенице у виду.

Vero Cell, Sinopharm – вакцина кинеског произвођача, направљена је познатом технологијом којом су приправљане и вакцине које смо примали раније током живота. То улива сигурност, и чињеница да може спречити појаву болести или у најмању руку болести са озбиљном клиничком сликом, омогућава лаку одлуку за избор овакве вакцине.

Слична ситуација је и са вакцином  Спутњик V, која јесте иновативна вакцина и садржи РНК молекул самог вируса SARS CoV2, али је он везан за познат инактивисан адено вирус, те се на тај начин омогућава приступ имуним ћелијама организма домаћина и појава имуног одговор на „природан начин“.

Оваква вакцина може се схватити као резултат логичног напредовања науке у циљу побољшања квалитета и имуногености вакцина.

Међутим, Pfizer-Biontech вакцина је справљена потпуно новом технологијом где је део РНК материјала вируса обложен липидном нанопартикулом која садржи полиетиленгликол (ПЕГ) а улога овог омотача је да спречи разлагање вирусног генетског материјала од стране имуног система особе која је примила вакцину, док не доспе до унутрашњости ћелије.

Улазак дела вирусне РНК у ћелију домаћина резултира стварањем вирусног протеина који се испољава на површини ћелије и изазива стварање антитела и других механизама који треба да омогуће брзо постизање отпорности.

Али, није баш сасвим тако једноставно.

Овакав облик вакцина последњих неколико година испитиван је за различите вирусе (Зика, беснило, инфлуенца), али се са њим није далеко одмакло све до актуелне епидемије која је омогућила убрзану практичну примену.

Иако подаци о ефикасности овакве вакцине у изазивању имунитета постоје, при чему се не зна колико дуго имунитет траје, највеће недоумице су у погледу њене безбедности. И раније су у неким стручним часописима изнете сумње пре свега о безбедности оваквог облика вакцине.

Још 2018. у стручној литератури је наведено да су нежељена дејства још увек непознаница и да су потребна истраживања на великом узорку популације.

Забринутост се односи на следеће:

– Познато је да мРНК вакцине могу изазвати код појединих особа интерферонски одговор типа 1 који је у основи аутоимуних болести.

– Ванћелијска РНК (дакле и вакцина, обзиром да је могуће да поједине нанопартикуле још у самој бочици „пукну“ те се нађе слободна мРНК у вакини која се апликује) може поспешити тромбозу

– Шта се коначно дешава са липидном нанопартикулом и полиетилен гликолом који је њена основна компонента?

– Несумњиво је да постоје релативно честе ране нежељене реакције (оспа, болови у мишићима и зглобовима, повишена температура, алергијске реакције различитог степена све до најтежих) после примене прве, а посебно друге дозе ове вакцине.

Погон BioNtech за производњу вакцина у Марбургу 

Дакле, намеће се потреба да се поставе још нека питања:

1. Липидна нанопартикула може да омогући улазак у било коју ћелију (свака ћелија има липидни омотач), а не само у ћелије које учествују у покретању имуног одговора, како се то дешава код уобичајених вакцина. Каква је последица, да ли овакве ћелије, посебно оне са интензивним метаболизмом какве су ћелије коштане сржи, мењају своју уобичајену функцију или су можда склоније апоптози (природно одумирање) обзиром да су укључене у синтезу дела вирусног протеина чиме су и изложене нападу имуног система домаћина?

2. С обзиром да има липидни омотач, мРНК може доспети и до ћелија масног ткива где је метаболизам иначе оскудан. Да ли на тај начин масно ткиво може постати резервоар вирусне РНК?

3. Да ли липидни омотач омогућава пролаз кроз хематоенцефалну баријеру и доспевање у центрани нервни систем? Шта се дешава када ћелије мозга испоље „spike“ вирусни протеин и постану мета напада имуног система? Већ су уочена нежељена дејства у смислу главобоље, поспаности, али – да ли је могуће и више од тога?

4. Да ли поновна доза вакцине или сусрет са природним вирусом може потенцирати непожељан имуни одговор механизмом познатим као „патогени прајминг“?

5. И коначно, с обзиром да нема довољно  података о безбедности, да ли су сви они који приме ову вакцину велика експериментална група?

У недостатку одговора на бројна питања, оно које можемо поставити себи јесте – да ли је вредно ризика уколико већ постоји безбедна алтернатива?


ИЗВОР: http://fakti.org/apoteka/evo-sta-treba-da-znate-o-vakcinama-koje-su-na-svedskom-stolu–u-srbiji

Подели: