Анализе

ДУНАВ: та чудесна река!

  • Шта рећи о Дунаву а да већ не знате? Е, па ево пробаћу нешто да Вам кажем шта још нисте знали!

АУТОР: Драгољуб Димитријевић

Дунав као и Рајна и Сава настају од два потока – речице, значи не од једног па му се придружују други мањи водотоци, не, већ од два мање више равноправна извора. Они се спајају и одатле се река назива једнозначно – ДУНАВ.

За разлику од друге две: Рајна настаје од Предње Рајне и Задње Рајне; Сава настаје од Саве Бохињке и Саве Долинке;

Дунав настаје од Брег и Бригах! Значи на његово име нису утицала имена речица од којих је настао. И није настао од Дунавак и Дунавчић, већ од Брег и Бригах, па би логично било да се зове Бреган. ЈА то увек видим као: С брега и с бригах – с Брегах, с Брега и с Брегова. Сасвим српски. (Као што Словенци „Алпско млеко“ зову „Mleko z bregov“)

Дунав и овде има једну особеност. За Дунав се тврди да настаје у једном зденцу (извору) на богаташком имању. Као источиште – настанак Дунава се наводи тај извор и ако се тај поточић улива у једну од река оснивача, у Бригах. Шта ћете, богати људи па им се може да измишљају и пробају да прекрајају истину!

Дунав заправо настаје спајањем речица Брег и Бригах на изласку из места Донауешинген (Donaueschingen). А онај зденац извор у дворишту моћника се улива у Брогах око 1400m пре спајања. Од спајања тече под јединственим именом Дунав. Како је од Бреха и Бригаха настала река под именом Дунав – нема објашњења. Уосталом, код нас, од много већих река Тара и Пива, код Шћепан поља, настаје река Дрина (која се некада звала Зеленика. У Русији постоје две реке дВина, јер река јако вијуга, кривуда – двини. Вини су криви.)

Гледано на сликама у Donaueschingen река Бригах делује већа, обилнија, од Брег, али тврде да је Брег и дужи и вишљи извор од Бригах. Тако, практично Брег (с Брега) сматрају основним и правим извором велике и моћне реке Дунав. Ето, поред глупости да изворчић  у дворишту великаша Firstenberga представља извор Дунава и ако се његова вода улива у вишеструко већи Бригах; поставља се питање која од ове две речице је уствари прави извор Дунава? Гледањем на самом месту спајања изгледа да је Бригах пристојно већи од Брега, али посматрањем узводно од ушћа не може се баш са сигурношћу рећи који је од ова два водотока издашнији.

И још нешто, на старој карти се јасно види да обе речице имају ДВА извора, два поточића, који чине сваку од ових речица. Касније ћемо да се позабавимо самим изворима Дунава.

Дунав званично припада Црноморском сливу, тако смо бар учили! Е ОВО вероватно нисте знали! Дунав део своје воде поклања Рајни па би се могло рећи да припада и Северноморском сливу! Како? Пробаћу да објасним, и то нису „наклапања“ већ званичан став стручњака који су се тиме бавили.

Дунав на свом путу, после некох 40-ак километара, два – три пута улази у јак заокрет, меандрира. И на тим заокретима он део своје воде „губи“, понире у шупљине земљине коре. То понирање је толико јако да Дунав ту годишње „пресуши“ и по 155 дана! (Више ид 1/5 године) Део воде оде кроз шупљине а део се провлачи испод дна корита и постаје невидљив, као да је пресушио.

Та „изгубљена“ вода се подземним каналима скупља и извире у месту Aach.

Одатле тече као река Aach и улива се у Боденско језеро. У то језеро се уливају и оне две поменуте Рајне, па све заједно истичу из језера као река Рајна. Треба рећи да је тај прилив реке Аах у језеро значајан. Тако да, ето, Дунав припада још једном сливу а не само Црноморском!

Мени некако та имена, Брег и Бригах, делују сасвим Српски или ако више волите СлАвенски! Зашто СлАвенски а не СлОвенски? Па једноставно СлАвени су Славни, а СлОвени Слове, говоре, казују. Како другим народима Словити не значи ништа онда нас они нису тако ни назвали. А тога да смо славни и прослављени смо и сами били свесни, па смо се онада тако и звали, назвали!

Отишао сам широко. Топоними много говоре! Као што по Француској и Немачкој постоји на више места река Гарона, а име говори да су је назвали по томе што је црна као гар, та река је гарава. А зашто? Зато што се у њој огледа тамна борова шума, па је и она сама тамна – Гарона.

Дакле тако као Гарона, тако имена река од којих настаје Дунав имају сасвим СлАвенска имена:

Брег (па то само по себи звучи сасвим српски, без неке даље приче) Брег – С брег а – Сбрега; вода која долази са брега, брда, планине;   и

Бригах – с бригах – с брегах – Сбрегах – са брегова, брда, планина.

А планина се зове Schwarzwald, преведено је са српског > тамна, црна планина; Schwarzwald ó Црнагора – црна гора (сасвим српски).

За илустровање ових мојих прича сам се послужио рачунаром, разним сликама, мапама. Па изволите погледајте.

То са тим изворима у нечијем дворишту, бар када је Дунав у питању, је изгледа обичај у Немачкој!

Видели смо, да је неко од великаша (Fürstenberg) одлучио да нам објасни да Дунав настаје, ни мање – ни више,  него у његовом дворишту!!? И ако то нема никакве везе са истином! Тај манир је изгледа тамо сасвим распрострањен. Пробаћемо да малко загњуримо у изворе Дунава. Они су оба у Schwarzwald (Шварцвалд – Црнагора) планини.

Први, који називају главним, и као се то, на први поглед, по количини ваде коју дотура на ушћу, не би рекло, чији је „извор“ такође у дворишту нечијег имања. У том дворишту је кућа у којој се баве “сеоским туризмом“ који је иначе у том крају доста распрострањен. Ту је „извор“ из кога наводно настаје поточић који нараста у речицу а касније у реку Breg (Брег).

На првој слици, се чини ми се, јасно види да је извор Брега са друге слике сачињен од три изворчића означених на слици по количини воде коју дају. И тако кажу ТУ настаје река Брег.

Како? Па воде та три изворчића се сакупе у резервоарчић и наступају као један извор у нечијем домаћинству који је проглашен за извор Брега!

Дакле, и они сами, Немци, признају да онај зденац у Fürstenberg-овом дворишту није прави извор Дунава. То нам каже ова табла покрај „извора“ Брега. Али и ТО није права истина!!!

Пошто се у текстовима куну да је прави извор онај чији је водоток најдужи и извор највишљи, онда хајде да га потражимо!

На следећој слици се поред овог водотока види још један, дужи и вишљи, означен бледо-плавим тачкицама. Он почиње са три извора који се налазе у кругу од ~400m. Од спајања покупе још 6 – 7 извора пре него што се споје са током званичног извора реке Брег. Како се зове та речица, ако уопште има некакво име, нисам успео да сазнам, али је јасно да је даљином и висином извора, дужином водотока и количином воде већа од званичног Брега!! Од „извора“ Брега до ушћа има око 2km, а од извора број 1 па до ушћа у „Брег“ има око 2,5km. Значи дужи водоток!

Али ти извори се налазе забито у шуми, а не у дворишту неког Колмена, па су самим тим недоступни и не занимљиви за туристе! Воле да им је извор у нечијем дворишту.

Е, али овде није карај изненађењима око овог извора!! Поред она три изворчића (круг 400m) се налази још један – занимљив и вредан. Само пуким случајем се он није спојио са остала три. Иако је, очигледно да се ради о истој подземној „воденој жили“! И сви су на самом врху планине!!

Вода тог извора која је од најближег (3) удаљена само ~125m, а од тока ту настајећег потока једва 20 – 25m одлази на северну страну и ОН уствари представља извор реке Елз која се касније улива у реку Рајну и тако припада северноморском сливу. На слици Атлас у оквиру „А“. На тој карти у оквиру „С“ је „одлив“ Дунава који касније извире као „Aach“ , па преко Боденског језера доспева у Рајну. Значи, очигледно је да Дунав скоро двојако доспева у реку Рајну а са њом у Северно море.

Друга река која чини Дунав извире северо-источно од Брега удаљена око 9,2km ваздушном линијом.

Та река се зове Бригах (Brigach), као што се види и она извире у нечијем дворишту Hirzbauerhof – Врело сеоско двориште, (као што рекох, то је тамо обичај) и ако је ТО само један од три у кругу од 350m који су очигледно из исте „водене жиле“. Прави извор Бригаха је нешто даље и нешто више од овог сеоскох дворишта, али је изгледа на истом омању. Опет је све подређено сеоском туризму. Бара, језерце је представљено као извор Бригаха.

Овај слив до изласка из места Бригах покупи још бар десетак извора и тако тече ка долини и месту Donaueschingen иза кога се спаја са реком Брег и ту настаје  Дунав!!

У тај исти Бригах се улива и вода (~1400m пре настанка Дунава) из оног извора богаташког (Fürstenberg) зденца која се кроз кућицу улива у њега.

Ето то је једна прича (eine geschihte) али права о Дунаву коју, надам се, до сада нигде нисте чили! Ако Вам је била занимљива биће ми драго.

Још нешто не могу да одолим! Рекао сам да топоними, имена географских појмова, говоре о народу и језику који је од давнина ту негде био присутан. Ево лепе прилике да о томе нешто кажем. Погледајте слику Атлас (стари добри атлас из 1962.године). Подвукао сам занимљива имена река и места, области жутом и плавом бојом.

Дуб (река); дуб је стари српски назив за Храст, а његова шума је Дубрава, а град у чијем се залеђу налази храстова шума је, нама добро познати, Дубровник.

Ил (река); Илија је стари назив за Бога, и замислите, то није случајно, једно време паралелно са њом тече:

Рајна (река); рајска река.

Бог – Илија и његово насеље Рај > рајска река – Рајна.

Сар (река и област) Сарб, Сарбин и називи:

Сарбур, Сарбрикен, Саверн (Саберн, Сарбен), (места: Сарбово село, мост).

И на крају, од два потока, речица које навиру, бујају, настаје:

Дунав (река); дво навир, Дв-о нав-ир, Дв нав, Двнав, Дунав!

ДвнавDunau – Donau (D). Кад га Грци без „В“ пишу са „У“.

Кажу да се од давнина звао Истар. И-стар; односно: је стар, у смислу да је стара, уствари кроз Панонију (панову, човекову долину) већ тече велика, моћна, водом богата, стара река.

Извините, мени етимолошки много јасније звучи ово објашњење од оног келтски, грчки, латински, ирански, персијски, . . . , бла, бла, . . .

То је ваљда зато што ти који објашњавају не знају српски? Шта ћу им ја?

Ево шта о имену Дунава каже Википедија: Етимологија:

Њен латински назив је Danubius. Етимолошки се ради о кованици (к), која проистиче из речи Διος-Ζευς (DiosZevs), чији је букалички облик Δαν, Ζαν (Dan, Zan), све изведено од корена δι, διος (di, dios) – сјајан, „сјај небески“.

У митологији Зевс или Диас је Хронов и Рејин син, краљ богова и људи, Бог неба и зачетник свих природних појава. Генитив од Δαν (Dan) je Δανου (Danou). Други члан имена Danubius je bius који је произишао од речи βιος bios, латински vivus, живот, посебно људски живот.

[ Какве смо овде глупости прочитали! „Диос и Зевс; сјајан, сјај небески“, генитив од, људски живот <> Дунав, Danubius?? (какве везе има све ово наведено са Дунав или Данубиус?) Тако је то када неко мисли да све потиче од грчког и латинског, а уствари то је потпуном погрешан прилаз. Они су млађи језици од старосрпског, славенског. ]

Или:

Дунав (па набраја европске језике и како се он пише на њима). Па даље каже: Sva ova imena dolaze od latinskog izvornika Danubius  koji je bio Rimski rečni Bog. [Претурао сам, али ово нигде не нађох, што не значи да није] Moguće je da je iranskog ili keltskog podrijekla, kao što je možda slučaj i s drugim velikim europskim rijekama kao što su Dnjepar, Dnjestar, Donjec, Don u Rusiji i Don u Engleskoj. [А сасвим је српски јасно да је основа дон, односко Дом] Na perzijskom riječ danu označava rijeku ili struju. Na njemačkom završetak au dolazi od germanskog ouwe (rijeka) [der Flus (D) = река, струја], a izraz „Donau“ se koristi od  1763. godine. U starim njemačkim dokumentima , mogu se naći nazivi „Tonach“, a kasnije „Donaw“.

[види горе Дво навир > Дв-о нав-ир или Д(в)о нав-ир > До нав > Донав > Donaw]

[ И ШТА човек да каже на ову гомилу набацаних изјава? Осим да су глупости: „могуће је, иранског или келтског, можда случај Дон, на германском, немачком ouwe значи река“??? И све тако нешто без везе! И на крају дође на оно моје Дво навир. ]

Od drugih naziva za rijeku, poznata je latinska inačica Danuvius i starogrčka Ιστρος (Istros).

Када све ово прочитам, још ми оно моје писаније изгледа нај трезвеније и разумније!

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

Још нешто занимљиво у вези две највеће немачке реке.

До сада смо причали о Дунаву. Поменули смо да се део његове воде одваја у Aach па у Боденско језеро и из њега истиче Рајна. Њен ток се обично деле на: Алпска, Висока, Горња, Средња, Доња и делта Рајне.

Е та делта је занимљива. Заправо, Рајна се не улива у Северно море!

КАКО?

Па уствари вода Рајне се улива у Северно море, АЛИ, ни један водоток делте који се улива у Северно море се не зове „Рајна“!!! Рајна тече само до места Милинген. Ту се дели на разне водотоке и више се не зове Рајна!!

И гле сад ово,  место се зове Милин, или Милан, као и оно на северу Италије Милано. А и њега ми погрешно називамо Милано, они га пишу и читајо сасвим српски : Милан!

У тој делти Рајне има: Доња Рајна и Вал, али се ни једна од њих не улива у Северно море! У то море се улива: Нови водени пут, Лек, Хет и Јсе ( Nieuwe Waterweg, Lek, Het, Jsse ) – Рајне нема нигде на обалама Северног мора, нестала! И тако се једна огромна река изгубила у блату своје делте – нестала!

Ето, то је била та прича: Дунав – та чудесна река! Али не само о њој. Искрено се надам да сте нешто ново научили и сазнали, ма да је можда било опширно. Но краће од овога није могло, а да Вам све о Дунаву кажем. А ето и не само о Дунаву.

Још само ово: Стари назив за Дунав је ИСТАР а у њега се из Бугарске, из Шоплука улива ИСКАР!!

Река Искар протиче и поред Софије, некадашњег Средеца. А извире као црни Искар на планини Рила и протиче кроз цели Шоплук. Шопи су Србско племе које је побугарено!

Поздрав:

Подели: