Анализе

Како САД васпитавају милионе нових хомосексуалаца

ФОТО: gaynation.co

  • У расправи о томе да ли је хомосексуалност урођена, генетска или условљена васпитањем појавио се важан аргумент. Институт Галуп (САД) објавио је податке нове социолошке студије о сексуалној и родној оријентацији Американаца. А резултати ове анкете већ се називају шокантним
  • Америчко удружење психијатара (АПА) 2009. године оспорило је одлуку Светске здравствене организације која хомосексуалност није препознала као болест
  • Према речима стручњака АПА, ако особа почне да себе сматра припадником супротног пола, за њу можемо рећи да пати од „родне дисфорије“ – психолошке болести која се још увек не сматра патологијом
  • Становиште АПА својевремено су делили истакнути амерички сексолози, психолози и психотерапеути Џозеф Николоси, који су хомосексуалност сматрали резултатом „дефицита родног идентитета“, и Чарлс Сокарајдес, који је такође одбио да прихвати тезу о генетски урођеној хомосексуалности као научно доказаној
  • Године 2016. после година истраживања на Универзитету Корнел, доктор клиничке психологије и лејзбејка – активисткиња Лиса Дајмонд дошла је до закључка да се хомосексуалци „не рађају таквим“, док је сексуална оријентација особе променљива карактеристика на коју утиче значајан број спољних фактора
  • Такво гледиште подржала је клиничка психолошкиња Лаура Хајнс, рекавши: „Битка за то да су хомосексуалаци тако рођени и да се не могу променити је завршена. Време је да ЛГБТ активисти престану да промовишу овај мит“
  • Видимо да наука не потврђује, а чак и сумња у политички коректни дискурс који се у америчком друштву развио у вези са ЛГБТ заједницом
  • То значи да су нови социјални закони који крше права већине, која не може применити социјалну регулативу на ЛГБТ особе у сопственим интересима, принуђени да следе упорну пропаганду и мире се са недоказаним теоријама о генетски предиспонираној сексуалној привлачности људи према свом полу

АУТОР: Артем Филипов

Према Галуповој анкети, 5,6% Американаца тренутно се идентификује као ЛГБТ (геј, лезбејска, бисексуална и трансродна), више него икад раније у историји земље. У исто време, генерација миленијалаца (рођених 1981-1996) готово се три пута чешће (9,1%) идентификују као особа нетрадиционалне сексуалне оријентације, што је знатно више од старије генерације Х (1965-1980) – 3,8% . Генерација Z (1997-2002) – чак пет пута чешће (15,9%). Другим речима, сваки шести Американац старости од  18 до 23 године идентификује се као ЛГБТ. Неки инострани истраживачи ову последњу цифру називају шокантном.

Међутим, још запањујућији раст пружају статистике особа које се идентификују као трансродне: у поређењу са генерацијом Х, број трансродних људи међу америчким миленијалцима порастао је за 500%, а међу представницима генерације Z за 800% . Закључак говори сам по себи: што је старија генерација, то се мање Американаца идентификује као ЛГБТ. Према истраживачима Галупа, захваљујући таквим друштвеним „достигнућима“ као што је легализација истополних бракова, наставиће се раст броја Американаца са нетрадиционалном сексуалном оријентацијом. Већ сада, доступни подаци највероватније потцењују стварни број представника ЛГБТ заједнице у Сједињеним Државама.

Галупову статистику заговорници истополног дружења називају „добром вешћу за личну слободу“. Током већег дела америчке историје, ЛГБТ заједница се сматрала опасном или девијантном, али у последњих двадесет година све већи проценат америчке омладине спреман је да прихвати нетрадиционалну сексуалну оријентацију. Заиста, према научницима са Универзитета у Сан Диегу, објављеном у Архиви сексуалног понашања 2016. године, број хомосексуалаца у Сједињеним Државама удвостручио се за 25 година.

БАЈДЕНОВИ ДЕКРЕТИ

Међу првих 17 декрета које је нови амерички председник Бајден потписао на свој дан инаугурације био је и овај „О спречавању и борби против дискриминације на основу родног идентитета или сексуалне оријентације“. Декрет, је изазвао велику буку у иностранству и у руској штампи, а заправо значи следеће: америчке школе које се финансирају из савезног буџета од сада морају  биолошке мушкарце који се идентификују као су жене третирати као жене.

Галупова анкета спроведена је у време расправе о још значајнијем документу који тренутно разматра амерички Конгрес. Реч је о тзв. Закону о равноправности, осмишљен као допуна Закону о грађанским слободама (1964), који је био од пресудног значаја за постојање америчког друштва, а донесен је на таласу борбе против расизма. Аутори амандмана намеравају да укључе такве појмове попут родног идентитета и сексуалне оријентације међу савезна грађанска права, која су заштићена од дискриминаторских категорија, попут концепта расе.

Нема сумње да ће „Закон о равноправности“ бити усвојен у Представничком дому који контролишу демократе, док је председник Џо Бајден ватрено подржао  „историјску“, према његовим речима, иницијативу и обећао да ће га одмах потписати када га Конгрес усвоји. Иза лепих речи о родним слободама и индивидуалним правима, у преамбули новог закона крије се следеће: након његовог ступања на снагу биће жртвована многа женска права, освојена тако тешким радом.

Мушкарци који се идентификују као жене имаће приступ женским свлачионицама. Као и право (додуше са резервом) да учествују у женским такмичењима или, на пример, да преноће у склоништима за жене жртви породичног насиља.

Тешко за поверовати? Међутим, ево текста: „Особи не може бити ускраћен приступ заједничком простору, укључујући тоалет, гардеробу и свлачионицу, која одговара његовом родном идентитету“. Треба замислити како ће мушки сарадник Администрације транспортне безбедности (TSA) који се идентификује као женско могао да у потпуности учествује у претресу са свлачењем жена, на пример, на аеродрому.

Нова правила мораће да примењују све институције, транспортне фирме, фирме за услуге, али и свака организација која се финансира из савезног буџета, мораће да се придржава нових правила. Поред тога закон се односи и на верске институције, агенције за усвајање деце и добротворне организације, те ако их не примене суочиће се са савезним санкцијама због заговарања основа биологије, модерне генетике и цитата из Библије, када су у питању примери везаним за секс и брак. Као што сведоче свештеници бројних америчких хришћанских вероисповести, чак и сада, током проповеди на тему тела, пола и гендера, виде своје младе парохијане како напуштају цркву. То је зато што им у школи кажу да чим чују критике трансродних људи морају да устану и оду.

Поставља се питање: да ли је повећање броја ЛГБТ Американаца и усвајање закона који су се чинили незамисливим пре десет година – да ли је то данак моди, пропаганди и жељи да се успостави тотална контрола над животом и економским активностима обичних грађана, или нормалан, потпуно природан развој друштва?

Браниоци ЛГБТ особа уверени су да се нема посла са неком врстом социјалне конструкције, већ са апсолутно истополним односом, који се појављују не због пропаганде, већ зато што се савремени човек осећа више слободним. Како се овде не сетити критике, коју унутар државе, износи либерална опозиција, тако и оне са Запада усмерену на руску владу и на руско законодавство које забрањује геј пропаганду међу малолетницима.

Противници „новог врлог света“ тврде супротно: број хомосексуалаца не може се удвостручити само због ширења „слобода“. И уместо да пронађу разумне, високо специјализоване начине да заштити Американце који се идентификују као ЛГБТ од истински неправедне дискриминације, Бајденов нови закон функционисаће заправо као кажњавајући мач, циљајући оне који не подржавају модерне родне идеологије. Ова ситуација ће погодити концепт бинарног пола, дословно записан у наш генетски код и који је темељан за многе друштвене законе. На крају, али не најмање важно, удариће на законе који штите равноправност, безбедност и приватност жена.

АМЕРИЧКО УДРУЖЕЊЕ ПСИХИЈАТАРА – ХОМОСЕКСУАЛНОСТ ЈЕ БОЛЕСТ („РОДНА ДИСФОРИЈА“)

Америчко удружење психијатара (АПА) 2009. године оспорило је одлуку Светске здравствене организације која хомосексуалност није препознала као болест. Према речима стручњака АПА, ако особа почне да себе сматра припадником супротног пола, за њу можемо рећи да пати од „родне дисфорије“психолошке болести која се још увек не сматра патологијом. Становиште АПА својевремено су делили истакнути амерички сексолози, психолози и психотерапеути Џозеф Николоси, који су хомосексуалност сматрали резултатом „дефицита родног идентитета“ и Чарлс Сокарајдес, који је такође одбио да прихвати тезу о генетски урођеној хомосексуалности као научно доказаној.

Године 2016. после година истраживања на Универзитету Корнел, доктор клиничке психологије и лејзбејка – активисткиња Лиса Дајмонд дошла је до закључка да се хомосексуалци „не рађају таквим“, док је сексуална оријентација особе променљива карактеристика на коју утиче значајан број спољних фактора. Такво гледиште подржала је клиничка психолошкиња Лаура Хајнс, рекавши: „Битка за то да су хомосексуалаци тако рођени и да се не могу променити је завршена. Време је да ЛГБТ активисти престану да промовишу овај мит“.

Видимо да наука не потврђује, а чак и сумња у политички коректни дискурс који се у америчком друштву развио у вези са ЛГБТ заједницом. То значи да су нови социјални закони који крше права већине, која не може применити социјалну регулативу на ЛГБТ особе у сопственим интересима, принуђени да следе упорну пропаганду и мире се са недоказаним теоријама о генетски предиспонираној сексуалној привлачности људи према свом полу.

Заиста, није ли пропаганда када се цртани филм емитује на америчком дечијем каналу Nickelodeon који деци помаже да науче азбуку, док их успут упознаје са ЛГБТ симболима? Шта је то када америчка деца наруче поклоне од организације Транс-Санта, а 12-годишње девојчице о себи почну да размишљају као о „полу-транс дечацима“, инспирисани примерима помодних младих звезда-квирова (хомосексуалних – прим. прев.) са друштвених мрежа, купују мушко доње рубље и еластичне завоје да зауставе раст својих дојки?

Примери се могу наводити до бескраја, али боље је реч дати америчкој либералној новинарки Кејти Херцог. Несвесно, изнела је убедљив аргумент за противнике геј пропаганде. Конкретно, говорила је о томе како друштво утиче на радикализацију саме ЛГБТ заједнице која искорењује све „православне“ хомосексуалце и лезбијке који се не могу уклопити у нову стварност.

У свом материјалу објављеном на порталу Weekly Dish, Кејти Херцог поставља питање: где су, уосталом, лезбијске кафане у модерним Сједињеним Државама још 1980-их. било их је више од 200, али данас их је остало само 15?

Она истиче да поред економских разлога, кризе коронавируса, појаве посебних апликација за хомосексуалне везе, постоји још једна: да се сматра лезбијком (од којих се многи, на пример, противе трансродним мушкарцима у спорту, с обзиром на ово бити још један облик угњетавања жена) данас у САД-у једноставно није модерно. Све већи број младих ЛГБТ жена радије бира неку другу врсту свог родног идентитета: пансексуалне, аутосексуалне, хомисексуалне, сапиосексуалне, асексуалне – свака са својом заставом. Један од саговорника признао је новинарки (природно, анонимно) да су је, када је универзитетским колегама испричала о својој лезбијској оријентацији, гледали са примесом благог жаљења и чак одбојности, указујући на то да користи застарели и проблематични израз.

Такође, на основу анонимности, Кејти Херцог цитира речи терапеута специјализованог за проблеме ЛГБТ пацијената. Према речима лекарке, најчешће притужбе њених пацијената односе се на родни идентитет, а то се односи углавном на младе жене које пате од социјалних утицаја из околине. Терапеут је признао да је управо социјални утицај разлог појаве толико Американки које себе сматрају небинарним људима, али то не може никоме признати због превеликог професионалног ризика. Новинар доноси очигледан закључак: људи су друштвена бића, на која утичу вршњаци, масовни културни фактори и друштвене мреже са живописним профилима небинарних фигура, без обзира колико такве речи нервирају заговорнике ЛГБТ-а.

Расправа о томе са чим је повезан раст броја представника ЛГБТ заједнице и како ће то утицати на будућност традиционалне породице у Сједињеним Државама и на Западу уопште, наставиће се и у будућности. Али ако неко сумња у родну идеологију вођену од вртића и школе, само се сетите шта се догодило са имиџом бившег идола западне омладине Џоан Ровлинг. И све само зато што се усудила да доведе у питање друштвене норме новог века које је наметнуо Запад.

Здрав разум и људска права омогућавају једнака права као и поштовање сексуалних мањина. Али на савременом Западу, а посебно у Сједињеним Државама, видимо супротну слику кршења права хетеросексуалне већине, која се не слаже са пожељним ЛГБТ стереотипима који се уводе у масовну свест.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://vz.ru/world/2021/2/27/1086861.html

Подели: