Анализе

У СРБИЈИ СУ НАЈВИШЕ И ЈЕДИНО УГРОЖЕНИ МАТИЧНИ СРПСКИ ЈЕЗИК И, НАРОЧИТО, СРПСКО ПИСМО

Саопштење „Ћирилице“ поводом Међународног дана језика и писама

  • Кад Србија успева да буде прва или друга у Европи у рату против короне, сигурно је да власт, уз мало труда, може да буде макар десета у примењивању уставне обавезе у вези са уставним статусом и српског језика и, посебно дуго угроженог, српског писма

Удружење „Ћирилица“ – поводом Међународног дана језика и писама, с данашњег телефонског заседања Скупштине, одржане поводом новог заказивања пригодне седнице поводом 20 година оснивања и рада Удружења за 24. мај 2021. –  саопштава да су данас у целој Европи најугроженији у Србији матични српски језик и, посебно, српско ћириличко писмо. Српски језик има веома лош статус и у школству, где се српски стандардни језик учи на недовољном броју часова, али посебно у јавности где је српско ћириличко писмо избачено чак и сто посто из више области у којима се користи српски језик, али на туђем, хрватском писму.

Удружење „Ћирилица“, ипак, израажаваа задовољство што су у Србији други, мањински језици и писма заступљени сасвим добро, у складу с уставним и законским прописима, с тим што су у Србији у односу на све друге европске државе у којима су, као на пример, у Хрватској, али и другим државама, ригорознији захтеви да би мањински језик и писмо били заступљени у широкој јавнсоти.

„Ћирилица“ подржава строго поштовану у стварности регулативу у Србији за све друге језике и писма, али стога има дужност и право да истакне велико жаљење и протест што су у Србији једино битно и видно угрожени само српски језик и, поготово, српско ћириличко писмо. По уставној обавези српски језик треба да буде, као и сваки други језик, писан искључиво стопостотно матичним писмом. У Србији, нажалост, већ деценијама српско писмо се све више и брже  истискује из српског језика због лингвистичког пропуста да се правописно решење питања писма усклади с уставном обавезом. Лингвисти су одредили неуставно два писма само за Србе, па је ћирилица у очигледном затирању због њеног неуставног замењивања. Просечно, ћирилице у језику Срба данас има једва десетак процената.

То је првенствеено, наравно, несхватљива и недопустива брука српске и лингвистике и власти.

„Ћирилица“ због тих чињеница с разлогом оштро протестује и очекује да се српски лингвисти и власт одмах тргну и да извршавају своје плаћене обавезе, јер су они за то једини задужени и плаћени. Кад Србија успева да буде прва или друга у Европи у рату против короне, сигурно је да власт, уз мало труда, може да буде макар десета у примењивању уставне обавезе у вези с уставним статусом и српског језика и, посебно дуго угроженог српског (ћириличког) писма.

За „Ћирилицу“

председник Скупштине Драгољуб Збиљић, с. р.

и председник Извршног одбора Владислав Ђорђевић, с. р.

Подели: