Uncategorized

РАЗБИЈАЊЕ СРБИЈЕ: Промоција „торлачког језика“ новог торлачког народа (наравно на латиници)

Фото В. Ђ.

  • „Варди се! Џукела опасно апе!“, упозорење на торлачком језику у околини Књажевца
  • За ’’писмене’’ у околини Књажевца владају потпуно другачија правила лингвистике. На капији имања Горана Илића Чолте из села Кална стоји натпис чије значење се слути више по слици

НАПОМЕНА БАЛКАНСКЕ ГЕОПОЛИТИКЕ

Упозоравали смо да разбијање Србије и стварање нових идентитета на тлу Србије, а од Срба, није завршено. Уз помоћ невладиних организација Сорош фонда и сличних фондова промовишу се торлачка и шопска нација (којих нема без језика). Чланак који преносимо делује као шала, делује као виц, али порука није смешна.

КЊАЖЕВАЦ – На капији имања Горана Илића, званог Чолта, из књажевачког села Кална стоји натпис ’’Чувај се, пас уједа’’. Али, ову реченицу, како нам је објаснио домаћин, умеју да ’’прочитају само писмени људи’’.

-Варди се! Џукела опасно апе! – прочитао нам је Чолта. – То ти је, бато, торлачки језик, који се користи у овим крајевима и могу да га разумеју само писмени људи. Ви из пасивних крајева сте, како да ти објасним, а да те не увредим, једва функционално писмени.

Како нам је објаснио Чолта, за ’’писмене лепо пише’’.

-Чувај се, пас уједа – прочитао нам је Илић натпис на капији. – Сад, што нас већина људи не разуме, то је њихов, а не наш хендикеп…


ИЗВОР: https://www.novosti.rs

Подели:

3 Comments

  1. Да ли за писмене или само “за остале”, али реч “варди” из Калне – србска је реч.
    Забуну око ове речи уносе “у сопствене редове” и они тумачи, примера ради, топо­ни­ма “Петроварадин”, који без икаквих резерви полазе од уверења да „вар“ у називу ове тврђаве јесте маџарска и да она значи исто што и тврђава, како се то редовно чита и у најмањим маџарско­-срп­ским речницима.
    А то је потпуно погрешан приступ, будући да су речју „вар“ у старом српском језику означавани утврђен двор, замак, или било какво друго утврђено или заштићено место. Чувари тврђаве називани су „вари“ или „варда“, а та реч, пошто се прошетала кроз неке стране језике, вратила нам се као „гарда“, или „гвардија“; ваљда само због тога, Братољуб Клаић тврди у Великом рјечнику страних ријечи, Загреб 1974, да реч „вардати“ потиче из итали­јанског језика, иако ту реч налазимо и у Речнику српско­хрват­ског књижевног и народног језика књига II богољуб-Вражо­грн­ци, Српска академија наука Београд 1962, са значењем пазити, чува­ти, али уз претходну напомену да је та покрајинска реч (са Дрине, из Крушевца и испод Кучкога кома!), преузета из итали­јанског, преко глагола гуардаре. Да реч није маџарска, доказују нам и бројни топоними по земљама које нису биле под угарским утица­јем: називи насеља Варна (у Бугарској), Варшава (у Пољ­ској), Варшов, Варшин, Вартин, Варшетин, Варни, Варнов, Вар­ни­ца, Варнава (и многих других у Немачкој, у крају између Одре и Лабе који су некада насељавала српска племена Љутића и Бод­рића), називи градова (утврђења) Вардов, Варин, Варнов, Варно­во, Вар­не (опет у Немачкој), називи река Вардар (у Маћедонији), Варта (у Пољској), Варна и Варнава (у Немачкој) које су некада заиста представљала природне препреке, тврђаве. Да занемари­мо топониме по нашим крајевима који су са Маџарима долазили у додир накратко, тако да се не може говорити о маџарским ути­цајима на макротопонимију: Варадин (код Медвеђе), Вараге (код Косовске Митровице), Варда (код Косјерића, као и више планина по Црној Гори и другде), Варево (код Новог Пазара), Варине (код Пљеваља), Варовиште (код Криве Паланке), Варварин, Варна (код Шапца), Варнице (код Горњег Милановца), Вартево (код Рашке)…
    Уосталом, и савремени српски речник казује да се реч „вар“ користи и у значењу опрез, и као синоним за креч, који, када се по­меша са песком, даје малтер за чврсто везивање камених зидова, што, и једно и друго, упућује на заштиту.

  2. Torlak na turskom znači glupak. Niko se tamo tako ne zove. Taj naziv je podmetnuo Jovan Cvijić koji je radio za strane službe a u cilju da se smanji i ograniči srpski nacion samo na dinarski varijetet.

  3. Свароже, Свароже,
    Најопасније је кад неко хоће да зна све.
    За хвалисавца и разметљивца се каже да је „торлак“.
    А само се торлаку, у твом значењу, може десити да напише како је ту реч „подметнуо Јован Цвијић“, иако се зна да је оно брдо поред Београда названо Торлак много пре тога „агента страних служби“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.