Анализе

Најава експлоатације руде јадарит еколошка катастрофа Србије

Компанија Рио Тинто не уважава интересе Срба у региону Рађевине и Мачве

  •  Компанији Рио Тинто је битан само профит и слепи су и глуви за животне потребе становништва. Они наступају бескомпромисно, дивљачки, корумпирају кога треба и успевају да спроведу своје планове
  • Србија ће бити несрећна земља, ако ова бездушна и беспризорна компанија уђе на плодну земљу Мачве и Рађевине, исели 20 села, отера људе са својих вековних огњишта, посече воћњаке и винограде, уништи пчелињаке, и загади скоро трећину западне Србије
  • Нестаће воћњаци, ливаде, шумарци, река Јадар ће бити загађена њиховим отпадним водама, пуним отпалих соли из производње, загадиће Дрину, па даље Саву и доћи ће и до Београда
  • У процесу прераде руде користи се сумпорна киселина у дневној количини од 851 тона сумпорне концентроване киселине на дан! Годишњи утрошак концентроване, пушљиве киселине (94-98%) је 299.700 тона. Из процеса са сумпорном киселином, емитоваће се сумпор водоник (H2S), гас који је отрован и изузетно непријатног мириса, а није предвиђена његова деградација
  • Планирано је да се рудник са приручним зградама налази на 1.235 хектара најплодније земље у Рађевини и Мачви
  • Људи који одлучују о доласку Рио Тинта у Србију, не воле Србију, и раде против њених интереса и интереса њених грађана

АУТОР: др Мирјана Анђелковић Лукић

Руда јадарит је новооткривени минерал, силикат натријума, бора и литијума, формуле LiNaSiB3O7(OH). Минерал јадарит је нов минерал и неки геолози сматрају да и није толико „епохално“ богат литијумом. Садржи га од 0,5 до 2% по тони руде.

Руда се налази на око 400 метара дубине, а изнад налазишта, на 25 метара испод тла, налази се слана вода из миоцена, очигледно остатак Панонског мора. Концентрација соли је 30%, као морска вода. У питању су различите соли, не само натријум хлорид. Услед експлоатације слане воде, доћи ће до слегања терена, за које се уопште не зна колико ће бити, што може да има велике последице кад су поплаве, јер Јадар је плавна река, а може да дође до тежег отицања воде са тог подручја, јер вода може у удубљењима да се зајезери.

Јамска слана вода ће се користити у количини 942.000м3 по години или 2.812 м3 на дан. Воду из подземних сланих извора складиштиће у ископаним резервоарима обложеним PVC непропусном фолијом, а један резервоар ће садржати до 400.000 метара кубних воде!

Рио Тинто има бахат однос према природи, и све пред собом уништава

Да ли ће овако изгледати и Подриње после експлоатације руде јадарит (напуштен коп на реци Рио Тинто у Шпанији)

Компанија Рио Тинто је веома заинтересована за експлотацију руде и уопште је не интересује интерес људи који живе на тим пределима. Компанија је позната по свом бахатом односу према природи, и све пред собом уништава, само да би дошла до свог профита.

На мало пацифичко острво, Боугаинвилле, дошао је, на њихову несрећу, Рио Тинто. Кад је напустио рудник злата и бакра, после 45 година експлоатације, за собом су оставили ужас! Разрована земља, затрпана јаловином, из које разни отрови загађују реку и воде. Папуа, Нова Гвинеја, тужила је компанију Рио Тинто због загађења и тражи да се земљиште на острву очисти од разних хемијских отрова, и санира уништено. (погледати: овде и овде)

Да ли неко у Србији, ако је добронамеран, и ако му је стало до Србије, заиста мисли да ће се код нас Рио Тинто понашати другачије? Компанији је битан само профит и слепи су и глуви за животне потребе становништва. Они наступају бескомпромисно, дивљачки, корумпирају кога треба и успевају да спроведу своје планове.

 
Постројења Рио Тинта у Квебеку у Канади изгледају као зоне где нема живота

Србија ће бити несрећна земља, ако ова бездушна и беспризорна компанија уђе на плодну земљу Мачве и Рађевине, исели 20 села, отера људе са својих вековних огњишта, посече воћњаке и винограде, уништи пчелињаке, и загади скоро трећину западне Србије. Поред великих кинеских загађивача у Смедереву и Бору, овај велики загађивач ће еколошки загадити целу средњу Србију, од истока до запада. Рио Тинто ће се бескрупулозно односити према српској природи, баш као што се понаша кинеска компанија ЗиЂин која испушта отпадну воду са бакар сулфатом, из рудника Чукару Пеки и директно загађује Брестовачку реку, која пролази кроз центар села Метовница код Бора и улива се даље у Црни Тимок. Уништени су бунари и живи свет у реци.

Немојмо да будемо у заблуди да ће се Рио Тинто понашати другачије. На почетку, кроз папире, увек су те компаније слаткоречиве, увек ће оне да се „побрину за животну средину“, а кад се укопају, онда се види колико су немилосрдне. Како Рио Тинто мисли да ће се бринути о заштити животне средине, кад предвиђа огромну потрошњу воде, коришћење путева за своје тешке камионе, који ће разносити јаловину на огромно јаловиште. Нестаће воћњаци, ливаде, шумарци, река Јадар ће бити загађена њиховим отпадним водама, пуним отпалих соли из производње, загадиће Дрину, па даље Саву и доћи ће и до Београда.

Прерада руде до натријум сулфата, борне киселине и литијум карбоната је компликована, али Рио Тинто не жели да процес до краја обелодани.

Тоне киселина и отрова путоваће Србијом

Од сировина за прераду руде се користи концентрована, пушљива сумпорна киселина концентрације од 94% до 98%, хлороводонична киселина, такође концентрована, и јака алкалија, натријум хидроксид. Користи се и слана вода из рудника, 942,000 т/годину, или 2.800 т/на дан, процесна слатка вода из бунара на обали Дрине, 6.000 м3 на дан или на годину: 2.160.000 м3 воде!

Негашени креч 158 тона на дан или 53.000 тона на годину, за неутрализацију киселог раствора из производње.

Транспорт сумпорне киселине се врши са 20 до 30 вагона цистерни сваког дана, запремине 50 тона киселине. Свакодневно, 300 дана у години Србијом ће возити композиција са 20 железничких цистерни од 50 тона концентроване киселина. (Из Бора или Пирдопа из Бугарске) и пресецаће Србију од истока ка западу са великим ризиком од превртања или искакања вагона са киселином из шина! Вероватноћа удеса у транспорту или при пражњењу сумпорне киселине је значајна, што значи дугогодишњи ризик за Србију. Постоји велика извесност да може доћи до искакања вагона са шина и истицање пушљиве киселине у околину. То би изазвало несагледиве последице по околину, јер је сумпорна киселина веома корозивна и све нагриза.

Транспорт јаловине на удаљеност 14 километара на депонију Штавинци, се такође обавља са тешким камионима, око 30 камиона на дан путем Лозница – Ваљево, који ће се врло брзо руинирати. Депонија индустријског отпада је представљена у виду 4 зарубљене пирамиде дужине 2 километра и ширине пола километра са висином 40 метара. Косина је 15%. Ово се негативно може одразити на клизиште за време великих киша. Запремина једне пирамиде је 18,78 милиона м3, за 12 год рада рудника. У току прозводње настају огромне количине јаловине које укупно износе 2.687.500 тона/годишње или 7.646 т/дан.

У процесу прераде руде користи се сумпорна киселина у дневној количини од 851 тона сумпорне концентроване киселине на дан! Годишњи утрошак концентроване, пушљиве киселине (94-98%) је 299.700 тона. Из процеса са сумпорном киселином, емитоваће се сумпор водоник (H2S), гас који је отрован и изузетно непријатног мириса, а није предвиђена његова деградација.

Планирано је да се рудник са приручним зградама налази на 1.235 хектара најплодније земље у Рађевини и Мачви.

Предвиђа се да би Рио Тинто запослио око 700 до 1. 000 радника, који ће бити ангажовани и мизерно плаћени за изузетно опасан посао у руднику на великој дубини и на преради руде са концентрованом, нагризујућом киселином, што је ништа у односу на број становника који ће се иселити.

Садашњи изглед предела у Мачви и Рађевини, да ли ће остати исти, ако крене експлоатација руде?

Рио Тинто спонзорише и српске факултете и стручњаке

У посао око довођења Рио Тинта у Мачву упустили су се и факултети које спонзорише ова компанија и њихови професори, како би начинили повољан извештај о будућој производњи, и Србији навукли велику беду. То су неморални људи, који, иако свесни шта ће отварање рудника значити за Србију, зарад зарада, згазиће своје принципе и омогућиће долазак најозлоглашеније компаније за прераду руда, у Србију.

Размере штете коју би произвео рудник, јасне су и одговорнима у држави, и стручњацима, али је можда реч о корупцији, јер Рио Тинто, по информацијама које су доступне, спонзорише Рударско-геолошки факултет са 100 милиона динара, Машински факултет добио је 10 милиона динара, Грађевински факултет и Завод за јавно здравље по 12 милиона динара. Један од професора са Машинског факултета, који је био председник Међуресорног координационог тела за испитивање загађења Србије од бомбардовања, декларисани „еколог“, упустио се у израду докумената за довођење највећег загађивача на свету Рио Тинта. И то у своју земљу, у Србију!

Из пројекта Јадар искључено је Министарства за заштиту животне средине, јер би се то Министарство  (могло) супротставити изградњи овог рударског комплекса, који ће, по свему судећи, веома лоше утицати на екологију Мачве и Рађевине, чиме ће упропастити најплоднију земљу у Западној Србији и загадити воде, како надземне, тако и подземне. У пројекат је уврштено Министарство рударства и енергетике и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“, Момчило Алимпић, рекао је да је Рио Тинто „наумио да код Горњих Брезовица у близини Крупња, направи депонију библијских размера, а да би рударски басен код Лознице био на површини између 36 и 40 квадратних километара“. Биће еколошки загађени сви градови у близини рудника, неће бити поштеђени ни Лозница ни Крупањ, а и Шабац ће бити такође веома угрожен. Планирано је да депонија код Крупња буде на 450 метара надморске висине, па ће ветар ширити отпад чак до Ваљева.

Пројекат није изводљив и еколошки није прихватљив за становнике Рађевине

Људи који одлучују о доласку Рио Тинта у Србију, не воле Србију, и раде против њених интереса и интереса њених грађана. Неки у српској влади имају по два пасоша, Србију не осећају као своју земљу, и могу да оду из Србије кад заврше посао у њеном девастирању, као што су и претходни урадили (Ђелић и компанија!), да од Србије направе светску депонију и девастирану земљу у којој ће живот заиста постати немогућ.

Грађани Србије, посебно људи који живе на простору око Лознице, решени су да животима бране своја вековна огњишта и не дозволе да једна експлоататорска, бескрупулозна и еколошки апсолутно неодговорна компанија, дође на њихова плодна поља.

Закључак разматрања изводљивости будућег пројекта Јадар је, да са техничке и еколошке стране, пројекат није изводљив и еколошки није прихватљив за становнике Рађевине, а ни Републике Србије.

Прогноза укупног прихода Рио Тинта у пројекту Јадар, је око 551 милион евра годишње. Ниво накнаде Србији за коришћење минералног ресурса, износио би око 7,6 милиона евра годишње, када би корпорација приказала реалан нето приход (а претпоставка је да неће!) и када би држава то наплаћивала. Кроз првих десет година рада, компанија ће извући из Србије око 4 милијарде евра, па је јасно чији је интерес реализације пројекта Јадар. Пројекат могу да напусте кад год пожеле, без обавезе санације девастираних простора. Према искуствима земаља у којима је пословао Рио Тинто, никад нису санирали девастиране просторе, што се види из навода у тексту.

Евентуална реализација пројекта Јадар, донеће врло малу друштвено-економску корист РС, а велике друштвено-економске штете и то не само због скривених производних параметара за производњу, него и због чињенице да у друштвено-економској анализи пројекта нису у обзир узети штетни ефекти инвестиције по здравље становништва, радну способност и животну средину, јер се пољопривредно земљиште преводи у грађевинско, као ни широм света показана пракса корпорације Рио Тинто као немилосрдне према животној средини и према радној снази. Девастирано земљиште са милионима тона јаловине, отпада, остаће вековима унапред, и кад Рио Тинто напусти рудник. МИСЛИМО О ТОМЕ!


ИЗВОР: https://www.koreni.rs/dolazak-kompanije-rio-tinto-u-srbiju-ekoloska-katastrofa-u-najavi/

Подели: