Анализе

КО УНИШТАВА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО: ИНТЕРНЕТ ИЛИ МИ, ТЈ. СРПСКИ СТРУЧЊАЦИ ЗА ЈЕЗИК И ВЛАСТ?

ФОТО: РТС

Реаговање Поводом тврдње професорке српског језика да „Скраћенице и интернет комуникација уништавају српски језик“, РТРС, 05/02/2021; аутор: СРНА

  • Професорка српског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Биљана Самарџић (није наведено, а вероватно је и с титулом др) оц(ј)ењује: „Друштвене мреже постале су дио живота, а њихов језик – колоквијални (разговорни) показује да људи живе у времену антикултуре“ (наше истицање масним словима)

ПИШЕ: Драгољуб Збиљић

На први поглед, за човека који је просечне образованости и доброг расуђивања, та је тврдња и оц(ј)ена сасвим прихватљива и уобичајена. Али, ми смо, ипак, одмах морали да поставимо питање: зар је баш интернет тај који уништава српски језик и затире српско писмо, иако је српско писмо било уништено међу Србима више од 70 одсто у писању српског језика и када није било ни помена о интернету и тзв. друштвеним мрежама. Данас је српски језик (и по оценама наших лингвиста) на „најнижим гранама од Светога Саве и Светога Симеона (оца му) па све до данас. Када се данас нађемо у свакој улици и у свакој књижари и српској продавници (свеједно да ли у Републици Српској или у Србији и другде међу Србима), одмах можемо запазити да смо ми своје (ћириличко) писмо готово па изгубили из јавности. Задржани су бедни остаци од непуних десет процената, а у многим областима јавне употребе српског језика немамо ни на пушкомет готово па ни једно једино слово српско (ћириличко). Хрватска абецеда је превладала међу Србима па готово као у време окупације Срба у Првом светском рату (1914-1918) или у НДХ-у (1941-1945) када је српско ћириличко писмо било законом  најстроже забрањено под смртном претњом. За српско писмо то време данас као да се вратило иако баш нема Првог светског рата и забране ћирилице, иако нема класичне НДХ и иако нема Југославије у којој је прогон ћирилице најдуже до сада трајао и донео најпоразније резултате у прогону (замењивању) српске азбуке и без формалног закона о забрани, него уз постојање „равноправности писама“ када је, у ствари, политички и идеолошки спроведена у дело највећа мржња према ћирилици која је чак била у „златном статусу“ – „богатства двоазбучја“.

Како се то догодило да се ћирилица најуспешније и најтрајније до сада протера у нашем „богатству двописанија“? Наравно, „равноправност писама“ и „богатство двоазбучја“ биле су лукаве лажне пароле које је требало да Србима помуте мозак па да лакше „прогутају“ трајно замењивање свога писма на рачун, практично, за српски језик објективно лошијег писма за природу српског језика. Али, лошије је имало „подобну предност“, уз сурову политичку фаворизацију хрватске абецеде коју су комунисти много „мудрије“ и ефектније, па и трајније, извели комунисти у односу на класичне раније српске окупаторе и забрањиваче српског језика и, посебно страсно, српске савршене азбуке.

НЕ МОЖЕ ИНТЕРНЕТ ДА УНИШТИ СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО, ТО МОЖЕМО САМО МИ САМИ ПРЕКО НАШИХ СТРУЧЊАКА

Ми који, ипак, размишљамо мало здравијом „лингвистичком главом“ убеђени смо да је погрешно мишљење проф. српског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Биљане Самарџић да скраћенице и интернет комуникација могу да буду основни уништивачи српског (и било ког другог) језика, као и српског (и било ког другог) писма. То може да српски језик чини неразумљивим, тачније недовољно разумљивим. Али, ако професори српског језика у школама и на факултетима исправно и добро раде свој посао, наведена „интернет комуникација“ не може уништавати српски језик. Српски језик највише могу да уништавају, и у пракси буквално уништавају, пре свега, српски плаћени стручњаци за српски језик у школама и на факултетима зато што се и даље, у пракси, суштински баве сербокроатистиком у српској лингвистици, сачињавају у САНУ-овом Институту за српски језик и даље нове томове Речника српскохрватског (а не српског) књижевног и народног језика, задржавају и даље у српском правопису уникатно у Европи и свету решење питања писма (у двоазбучју), задржавају у својој лингвистици осам колона српског књижевног језика од којих су најмање четири колоне последица наопаког нормирања језика Срба у односу на сву другу праксу у свету, задржавају на снази неуставан Правопис српскога језика Матице српске с писмом и параписмом, чега нема ни у једном другом језику и правопису у Европи и свету, не занима их шта је народ записао (тачније: изгласао) у вези са српским језиком и писмом у Члану 10. Устава Србије и не занима их шта и како раде сви други лингвисти у нормирању свих других језика. Све наведено је одавно тешка мањкавост, да избегнемо грубу реч, у српској лингвистици.

Дакле, највећи уништивачи српског језика, а поготово највећи затирачи српског писма су, у ствари, међу плаћеним стручњацима за српски језик на нашим језичким катедрама, а не они који се баве интернетом и скраћују речи. Не може интернет да „уништи српски језик“, јер не сачињава интернет српски књижевни језик, не бави се интернет „богатством двоазбучја“ — идеолошком досетком само у српској лингвистици за избацивање ћирилице из употребе и, тако, убијањем српског културног и општег идентитета.

О томе је требало да говори стручњак(иња) за српски језик гђа Самарџићева и други српски лингвисти који раде на факултетима. Ако своје грешке приписујемо само другима у вези с језиком и писмом, никада нећемо ваљано чувати свој језик и своје писмо као два стуба српског културног  и општег идентитета.

ТРЕБА НАМ МАЛО ВИШЕ ПОГЛЕДА У СЕБЕ И СВОЈ РАД

Зар професорка српског језика не види да су Срби „стручно“ и „политичко-идеолошки“ побеђени лошом намером српских непријатеља тако што смо напустили 90 одсто своје писмо у свом језику и што српски народ у Србији и изван Србије нема исту језичку норму на једном изговору и једном писму? Ту истоветну (обједињујућу за све Србе) норму су били сачинили и почели да успешно, и политички и државнички мудро, примењују у Републици Српској када је прво руководство сјединило све Србе на једном изговору и једном писму (екавски – ћирилица), а онда – кад је страни непријатељ скинуо то прво српско руководство у РС с власти – српски лингвисти су били међу првима који су се истакли да се врате решења из српскохрватског језика, па је у Српској поново враћено нејединство Срба у писму и изговору, што не постоји ни код једног другог народа у његовом језику.

Професорка српског језика Самарџићева (али и сви други професори њене колеге и у Србији и Српској) требало је, и било би корисно, да се баве мало више собом и својим радом, а не интернетом који има своје мане и предности. Отуд и њен потпуно погрешан закључак да ће баш интернет да „уништи српски језик“.

„Није, него“, што би човек рекао. Истина је једино да први који могу да заиста униште српски језик то су српски лингвисти и српске власти. Окупатор може да забрани српски језик и ћирилицу, али не може да их уништи. То можемо само ми сами, с нашим оваквим стручњацима и властима.

(5. фебруар 2021.)

Подели: